Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ако нема солидарности новинара, силеџије ће наставити да прете и нападају и ОК радио и друге медије
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

19. 08. 2022.

Аутор: Уна Грекуловић Извор: Цензоловка

Ако нема солидарности новинара, силеџије ће наставити да прете и нападају и ОК радио и друге медије

И поред тога што су напади на ОК радио опасни по запослене, и поред тога што оптужени Дејан Николић чак и на суду наставља да прети екстремним насиљем, нису сви медији у Врању извештавали о нападима на своје колеге, чак ни о отказима које су новинари давали због притисака насилних моћника. Штавише, било је оних који су ћутање правдали тиме што цео случај виде као „грађевински проблем”, иако новинари трпе последице иживљавања силеџија

 

 

 

И пре суђења Дејану Николићу у Основном суду у Врању због претњи и напада на ОК радио у Врању могло се приметити да новинарске солидарности са колегиницама и колегама нема довољно. Свега два–три медија су у Врању о овом случају извештавала све време, јасно указујући на то шта је у том случају заиста проблем.

 Многи су, међутим, ћутали.

 Ни на самом суђењу није било многих новинара и медија из Врања, па се стекао утисак да су осуђивани насилник Дејан Николић Кантар и они који нападају ОК радио имали значајнију подршку. Око 300 њихових људи се окупило испред суда.

Истина, како сведочи Веран Матић, део њих је добио хонорар за долазак пред суд, ношење транспарената и узвикивање парола.

 У судници је истовремено било петнаестак новинара, од којих је део дошао из Београда и других градова.

 Они су могли да се увере у бахатост и агресивност Дејана Николића, као и у чињеницу да је проблем ОК радија неупоредиво већи од било каквог грађевинског проблема – док су Оливера Владковић и Светлана Иванов говориле о страху за свој живот и страху за своје ближње, Николић им је директно претио:

„То што сте изјавиле на суду да се плашите, у праву сте, имате разлога да се плашите, и ја нећу стати…”

Касније се, како је пренео ФоНет, чуло и да је изговорио:

„То се у Јасеновцу 1941. године решавало са так-так-так.”

Није, изгледа, судећи по не тако бројним извештајима, пре свега врањских медија, на новинаре утицало чак ни сведочење Светлана Иванов:

„Плашим се да ће неки острашћени људи учинити нешто нажао мени и мојој породици. Посебно када читам коментаре на порталима, такође се плашим за своју егзистенцију, своју и своје породице.”

Она је рекла да ни улицом не хода мирно, да ни она ни њена породица не спавају мирно.

Уплашени су и новинари ОК радија и други запослени.

Два новинара су због тога дала отказ, као и један запослени у кафеу.

ПОМОЗИМО ОК РАДИЈУ

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) покренула је акцију прикупљања донација за помоћ ОК радију.

Потребно је да прикупимо милион динара како бисмо помогли ОК радију да се одбрани од притисака и претњи и да настави рад.

Донацију можете уплатити путем сајта Донације.рс

Подсећамо, ОК радио се суочио са притисцима и претњама, заједно са запосленима у интернет кафеу Но Цоммент који послује у оквиру ОК радија и који својим приходима омогућава одрживост радија.

Од власнице радија је тражено да потпише сагласност за изградњу нелегалне кладионице поред просторија радија, што је она одбила јер су недостајале дозволе, а због претњи које су јој упућене морала је да од надлежних институција затражи заштиту.

Грађевинска инспекција је неколико пута стопирала изградњу овог нелегалног објекта, што није у потпуности зауставило изградњу, а нису заустављене ни претње које су упућиване власници радија и запосленима.

Прочитајте овде хронологију притисака.

Спремни да са насиљем иду до краја

Било је локалних новинара који су се после суђења окупили у кафеу Но Цоммент, који послује у оквиру ОК радија и самом медију омогућава да постоји. Није, наравно, било новинара из медија који подржавају локалну власт.

Овај кафић је, иначе, затворен, пошто је био на мети насилника који су претили власници Оливери Владковић и Светлани Иванов.

На том састанку је истакнуто да је напад на ОК радио један од најкомплекснијих и најопаснијих случајева у Србији у овом тренутку када је реч о безбедности новинара.

Речено је и да је важно да новинарска заједница остане уз ОК радио и да се више извештава о овом случају.

„Нисам задовољан количином извештавања, нарочито на локалном нивоу, јер ово је један од најозбиљнијих случајева у Србији. И ако нема новинарске солидарности и откривања нових елемената претњи и разоткривања оних који прете – силници ће наставити. Имамо посла са људима који не крију да су насилници, који су спремни да иду до краја са својим насиљем”,  рекао је том приликом Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара и председник АНЕМ-а.

Љиљана Стојановић, главна уредница ЈУГпресса из Лесковца и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара, која је пратила суђење и била на окупљању новинара у кафеу Но Цоммент, за Цензоловку потврђује да је приметно да су локални медији у Врању од почетка напада на ОК радио врло мало извештавали.

Поједини медији ван Врања, као што је и ЈУГпресс, више су пажње посветили том случају него већи део медија из тог града.

„Нема ни солидарности ни емпатије”, закључује Стојановић.

Новинарска удружења и грађанске организације из Коалиције за слободу медија и Удружење новинара Србије осудили су нападе на врањски медиј. Стојановић каже да је то сјајно, али не и довољно.

„Није то увек довољно, ипак је потребно да и медији више извештавају о томе. Прича се како су медији и новинари у Врању уплашени, али постоји и реална опасност да буду још уплашенији ако се не стане на пут оваквим појавама”, истиче Стојановић и додаје да колеге и колегинице не схватају да увек постоји могућност да се то деси било коме, јер, због природе новинарског посла, увек има оних који су  незадовољни њиховим извештавањем.

Она сматра да би новинари у Врању можда били и солидарнији, али да у случају ОК радија солидарност изостаје вероватно због власника тих медија, међу којима су неки, према њеним сазнањима, у пословним односима са фирмама које се повезују са Николићем. 

„Ми у медијима ваљда најбоље знамо колико је важно да се глас о нечему чује и прошири. Нама је управо извештавање најбоља одбрана од свих проблема. И зато је оно важно.”

Није грађевински, већ медијски проблем

Иако је било покушаја да се овај случај представи као грађевински проблем, а не медијски, Стојановић каже да је то скретање пажње и да је то ипак притисак на медије.

Подсећа да је адвокат Дејана Николића Кантара покушао да случај представи управо на тај начин. Он је финансијску директорку ОК радија, која пише пројекте и ради на некима од њих као новинарка, питао: „Шта вама пише у уговору?“ и „Да ли вам пише да сте новинар?”

„Мислим да не разуме како функционишу медији, нарочито локални. С друге стране, то му и јесте намера, да скрене пажњу са тога да је у питању медиј. Ако то докаже, онда све то постаје само један обичан случај и неће бити толико медијске пажње”, каже Љиљана Стојановић.

Неки новинари су управо то прихватили – па своје неизвештавање о проблемима ОК радија правдају тиме да се ту ради о грађевинским проблемима.

А у питању је директан притисак на медиј.

„Све се то дешава ОК радију, који је медиј, који дуго постоји. На самом почетку било је извесног неразумевања код неких људи који би морали да се баве управо заштитом новинара. Управо због тога, да то није медијски случај заправо, него наводно грађевински проблем. Јесте неко зазидао прозор једном локалном медију, али људи ту раде.”

О каквом се „грађевинском проблему” ради видимо и по томе што се нико у ОК радију не осећа безбедно. Оливера Владковић и Светлана Иванов су то описале и на суду. Власница ОК радија је под полицијском заштитом.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси