Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Млади мисле да препознају лажне вести, мада их мање од петине редовно посећује информативне сајтове
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

15. 08. 2022.

Аутор: Уна Грекуловић Извор: Цензоловка

Млади мисле да препознају лажне вести, мада их мање од петине редовно посећује информативне сајтове

Велики број младих сматра да уме да препозна лажне вести, упркос томе што се међу њима повећава број оних који информативне сајтове посећују ређе од једном недељно. Немају поверења ни у политичке институције нити у медије, показује извештај о младима у Србији који је представио КОМС. Све више користе и Телеграм, платформу познату по томе што је у све већем броју користе десничари и русофили

Кровна организација младих Србије (КОМС) објавила је шести Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији за 2022. годину, који је представила данас, на Међународни дан младих. КОМС је кроз поглавље „Медији, друштвене мреже и апликације” изнео ставове младих према медијима, друштвеним мрежама и апликацијама које користе.

Анализирани подаци су показали да 37 одсто младих посећује информативне сајтове и апликације ређе од једном недељно, што је значајно повећање у односу на прошлу годину, када их је било 29,2 одсто.

Неповерење према политичким институцијама и медијима

Информативне сајтове и апликације више пута дневно посећује свега 17,5 одсто младих. За разлику од прошлогодишњег истраживања, примећено је да млади више користе њуз апликације на телефону, али је број оних који уопште не користе овакву врсту апликација и даље већи од 60 одсто.

Са вестима и информацијама које сматрају лажним ретко се сусреће два одсто младих, док 76 одсто њих каже да је то често.

Чак 80 одсто младих сматра да уме да препозна лажну вест, исто као и 2020. године. Ипак, број младих који не умеју да препознају лажну вест се, за разлику од претходне године, повећао за један проценат (18%).

Истраживање је показало да млади немају поверења ни у једну од институција које су испитиване. Најмање верују у политичке институције, од председника, преко Владе, до Скупштине (оцена 1,44 од могућих 5), а следе их медији са тек нешто мало мање лошом оценом – 1,47.

Мање користе Фејсбук, највише Инстаграм и Тик-ток

Млади су показали да од друштвених мрежа свакодневно користе Инстаграм (90,4%) и Тик-ток (69,6%), док Фејсбук користи њих 23,3 одсто. Што се Фејсбука тиче, ипак је само 22,3 одсто младих рекло да га никад не користи.

Од апликација које користе за комуницирање, за директне поруке највише користе Инстаграм (92,1%), Воцап (84,1) и Вајбер (80%).

Коришћење Фејсбука као мреже у целини је у паду, а највећи раст бележи Телеграм (21,6 одсто, у односу на 16,6 прошле године), познат по томе што су се тој платформи посебно окренули десничари и русофили.

Проценат младих који користе Фејсбук Месинџер за комуницирање опао је са 65,7 (2021) на овогодишњих 48,7 процената. Да је коришћење Фејсбука у паду потврђују и прошлогодишњи подаци да је број младих који имају профиле на Фејсбуку опао са 90,1 (2018) на 86,9 одсто (2021).

Значајан број младих (45%) сматра да друштвене мреже негативно утичу на њихово слободно време, и тај је број у порасту у односу на 2021. годину.

На основу података добијених из овог истраживања, КОМС препоручује унапређење медијске писмености, рад на унапређењу информисања младих, као и на креирању већег и квалитетнијег садржаја за младе и о њима.

Такође се препоручује и обучавање младих кроз неформално образовање како би могли да критички проматрају медијске садржаје и да о њима доносе свој суд.

КОМС истиче и да је потребно спровести истраживање о утицају друштвених мрежа на све аспекте живота и психолошког развоја младих.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси