Вести
17. 09. 2012.
ТВ: Боли глава од реклама
Телевизијски емитери и даље крше законе, али их казне ретко стижу. Тон повремено чак три пута јачи него што прописи дозвољавају.
Процеси трају дуго, али неке казне су ипак стигле на наплату Рекламе које пробијају бубне опне, серија којима је гледаност рекордна само зато што се репризирају деценијама, мањак образовног програма и филмски програм без премијера - само су неке од ствари на домаћим телевизијама које
нервирају просечне српске гледаоце, иначе рекордере у Европи по времену проведеном испред екрана.
Закон је такав да емитере не може да натера да буду много бољи, а и тамо где постоје прописи и казне телевизије се често о њих оглуше. Пролазе године од када су уведена правила игре, а емитери се још нису довели у ред. Тако и даље
на многим телевизијама када усред филма или емисије крену рекламе гледалац може да се уплаши од тона са толико сувишних херца. Дозвољено је 50 килохерца, а неки маркетиншки блокови су и три пута гласнији.
- Управо смо привели мерење крају и утврдили да има телевизија које крше правила о тону. Када их опоменемо, они се углавом уозбиље и престану то да раде. До сада нико није кажњен - кажу у РАТЕЛ, који је надлежан за контролу
техничког дела емитовања ТВ програма.
Када би заиста завршили на суду, емитери би могли да плате и до два милиона динара, јер малтретирају гледаоце тако што, да би скренули пажњу на рекламе, појачавају тон. Овог маркетиншког трика поштеђени су само грађани са новијим
моделима телевизора, који у себи садрже контролу нивоа звука.
Од прекомерних реклама, реприза и емисија сумњивог квалитета гледаоци понекад могу да се заштите само ако угасе ТВ.
За контролу онога чиме нас свакодневно бомбардују са ТВ екрана задужена је Републичка радиодифузна агенција у којој кажу да су се емитери ипак уозбиљили и да сада праве много мање прекршаја.
- Када смо почели да меримо минутажу реклама, као и то у којој врсти програма се емитују, имали смо ситуацију да су емитери сваког месеца правили стотине прекршаја. Подносили смо тужбе и, истина, процеси трају дуго, али неке казне су
ипак стигле на наплату - каже за „Новости“ Горан Караџић, заменик председника Савета РРА. - Када су видели да морају да плате озбиљне износе, јер казне иду и до милион динара, емитери су почели да се одговорније понашају. Нема више продужавања рекламних блокова или емитовања у програмима за које постоје посебна правила.
Према Караџићевим речима, многе ствари у ТВ емитовању треба да се доведу у ред, а да би то било урађено потребно је мењати Закон о радиодифузији.
Постојећи је усвојен пре десет година и већ га је прегазило време. Сада постоје и нови медији, емитовање програма на телефонима или компјутерима.
- Потребно је променити и начин наплате ТВ претплате за јавних сервис, јер се садашњи показао као неефикасан - напомиње Караџић. - Није најсрећније решење ни то што јавни сервис има обавезу да десет одсто програма буде из
независних продукција. Ту се мисли на информативне и друге корисне, независне садржаје, а пошто је то готово неизводљиво онда се под независне продукције сврставају и серије и филмови снимљени ван РТС.
ЛИЧНИ ИЗБОР
- Истина је да јавни сервис има обавезу да емитује дечји, образовни и уметнички програм, али закон нигде не дефинише о ком проценту програма је реч - објашњава Горан Караџић. - Да ли ће Радио телевизија Србије и Радио телевизија Војводине да емитују пет минута годишње или пет сати дневно некомерцијалних програма, то је само њихова одлука.
ЖАЛБИ СВЕ МАЊЕ
Горан Караџић каже да се све мањи број људи обраћа РРА жалећи се на телевизије. И када зову то је обично због неког неприкладног садржаја, злоупотребе деце у ТВ емисијама и сличних пропуста.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.