Вести
10. 08. 2022.
Скандал потреса мрежу јавних сервиса Немачке
У 70 година немачког радио-телевизијског јавног сервиса први пут неко мора да оде са чела медијске куће. Скандал потреса јавни сервис у Немачкој и поново покреће стара питања
Патриција Шлезингер (фото: снимак екрана Тури2тв)
Шампањац код куће на рачун медијске куће, необично високе суме за саветничке уговоре, службени аутомобил, плата. Генерална директорка Радио-телевизије Берлин-Бранденбург (РББ) Патриција Шлезингер поднела је оставку после вишенедељног притиска јавности.
Притом та шездесетједногодишњакиња није била само на челу покрајинског јавног сервиса РББ, већ је од почетка 2022. била и председавајућа мрежи девет покрајинских јавних сервиса АРД, као и Дојче велеа. Тако скандал с Патрицијом Шлезингер изазива дебате широм земље – и подстиче поново захтеве за променама у радио-телевизијској мрежи јавног сервиса.
Везе и везице
Најпре је у јуну „Бизнис инсајдер“ известио о „неправилностима“ у погледу Патриције Шлезингер и њеног супруга Герхарда Шпрела. Берлински сајам је потписао са Шпрелом саветнички уговор у вредности од 100.000 евра, а шеф надзорног одбора Берлинског сајма, Волф-Дитер Волф, је у исто време и шеф управног одбора радио-телевизије РББ. Волф је, према том медијском извештају, лично иницирао уговор за Шпрела. Потом су уследила даља открића и у другим медијима.
Током јула је у центру скандала све више била Патриција Шлезингер. Радило се о нејасним стварима у вези с грађевинским пројектима медијске куће на чијем је она челу. Патриција Шлезингер је пре тих функција била цењена новинарка АРД-а и дописница из иностранства.
Она је на челу РББ-а, једне од најсиромашнијих покрајинских радио-телевизија, добила повећање плате за 16 одсто. На годишњем нивоу плата је износила 303.000 евра, а бонус – додатних 20.000 евра. Њена медијска кућа за њу је изнајмила и службени аутомобил вредан 145.000 евра. У њему је било и седиште са масажером. И много других детаља о њеном радном окружењу изазивало је негодовање у земљи у којој је економска ситуација све тежа. Уз то је објављен и опис вечерњих гозби и испијања шампањца у приватном стану – на рачун РББ-а.
Правосуђе покренуло истрагу
Патриција Шлезингер је 4. августа поднела оставку на место председавајуће АРД-а – то је први такав случај у 70 година постојања мреже јавног сервиса у Немачкој. Три дана касније повукла се и са места генералне директорке РББ-а. Рекла је да дебата о „могућим грешкама директорке“ баца сенку на учинак медијске куће. Говорила је о „личним ударцима и дифамирању“. Два дана после тога објављено је да државно тужилаштво води истрагу против ње и њеног супруга због сумње у проневеру и стицање личне користи. Истрагом је обухваћен и шеф управног одбора РББ-а Волф, који је замрзнуо своју функцију до краја истраге.
Приватни против јавних
Скандал је подстакао дебату која се одавно води – да ли су АРД и ЗДФ, као медији од јавног интереса и значаја за Немачку, превише блиски са политиком или имају довољну дистанцу. У пандемији, а пре тога за време демонстрација десничарских популистичких покрета, чули су све јаче гласови који критикују програмску оријентацију, а неки доводе у питање и оправданост постојања јавног сервиса.
Приватни медији који постоје од средине осамдесетих прошлог века појачали су свој информативни програм – у којем се чују изразито критични ставови према медијској мрежи јавног сервиса. У временима када приватни медији морају да штеде, а неке новине се гасе, за реч се јављају политичари који траже мере штедње и у јавном сервису. Сличан развој уочава се и у Француској и Великој Британији, где политика одустаје од структуре јаких медија с јавним финансирањем.
Слободни и независни
„Јавно-правна радио-телевизија“ у Немачкој из историјских разлога има посебно значење. После пораза нацизма, савезници – САД, Велика Британија и Француска – су у својим окупационим зонама организовали медијски живот. Новоосновани јавни медијски канали имали су задатак да слободним и независним извештавањам допринесу развоју демократске јавности. Узор је био британски јавни сервис који се финансирао претплатом, али је остајао независан од државног уплива. Тако је 1951. настао АРД – основала га је мрежа покрајинских радио-телевизија, а 1961. основан је и Други програм (ЗДФ) који је био више централистички организован.
РББ – изузетак или правило?
У случају Патриције Шлезингер и РББ-а на овакав развој догађаја утицали су и додатни фактори. Годинама медијска кућа спроводи мере штедње и отпушта запослене, а нико из надлежних тела није упозорио директорку на недолично трошење средстава – ни Медијски савет на нивоу АРД-а, надлежан за контролу програма, ни Управни савет који је задужен за контролу финансија нису реаговали.
Штефан Нигемајер, стручњак за медије, каже да у тим телима седе заступници различитих друштвених група који ту функцију обављају волонтерски и нису стручњаци. Он каже да је читав скандал наштетио АРД-у, али мисли да се не ради о структуралном проблему који би превазилазио оквир РББ-а. Оно што је падало у очи – РББ је чак и у специјалним емисијама имао изузетно критичан став према скандалу у који је умешана директорица. Могла се чути и критика да надлежна тела нису на време реаговала.
Како год, наставља се дебата о стању у којем се налази немачки јавни сервис.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.