Вести
13. 09. 2012.
Утицај тајкуна потребно озаконити
Утицај тајкуна на политику није неуобичајен и постоји свугде у свету, с тим да је та област законски регулисана, кажу Драгољуб Жарковић и Љиљана Смајловић.
У том смислу, оценили су гости емисије Б92 “Хоћу да знам” и у Србији постоји утицај тајкуна на политику и политичке странке, с тим да, за разлику од на пример Америке, та област је код нас потпуно законски нерегулисана због чега је све у вези са том темом мистификовано.
Коментаришући изјаву председника ДС Бориса Тадића који је, говорећи о његовом неуспеху и неуспеху ДС-а на изборима, поменуо утицај тајкуна и Мирослава Мишковића који желе да се преко ДС укључе у политички живот, главни уредник недељника “Време” и председница УНС-а оценили су да се таквом и сличним изјава политичари у Србији крију иза тајкуна, односно да их користе у својим изјавама како би избегли сопствену одговорност.
Утицаја тајкуна на политку је било од кад је “света и века”, каже Жарковић, и додаје да су свуда у свету власници крупног капитала заинтересовани за оно што се дешава у држави, па самим тим и на политику и странке, с тим да је та област законски регулисана.
Такође, каже он, у Србији, за разлику од на пример САД, лобирање се сматра забрањеним, а оно је управо део законске регулативе деловања тајкуна.
Председница УНС-а Љиљана Смајловић додаје да је њој изјава Тадића о Мишковичу деловала неуверљиво, као када би се некадашња Мишковишећева блиска сарадница Милка Форцан жалила на њега.
Према њеним речима, и Тадић и Мишковић су имали користи један од другог, а као примерје навела да је влада ДС и СПС делом прављена на ручку код Мишковића, о чему је својевремено Политика писала на насловној стани.
Као други пример, Смајловићева је навела да је Мишковић, заједно с другим бизнисменима, позван на вечеру са потредседником САД Џозефом Бајденом, приликом његове посете Београду маја 2009. године.
У Србији се такође не зна ни ко су прави финансијери странака, наводе саговорници емисије “Хоћу да знам” и додају да би било природно да се Мишковић или други тајкуни укључе у политички живот донацијама странкама, што би било законски регулисано. Овако, додају они, прави финансијери се не знају, а донације странкама се крију.
Такође, у Србији се не знају ни прави власници медија, а то питање посебно ће се актуелизовати када се, како је и предвиђено Медијском стратегијом, држава повуче из власништва у медијима.
Тада се отвара простор да тајкуни уђу у свет медија њиховом куповином. Међутим, и та област мора се законски регулисати, а Драгољуб Жарковић као пример наводи битански дненвик "Индипендент" чији је власник велики тајкун и у поређењу с којим су , како каже, "домаћи тајкуни тајкунчићи".
Дакле, у Британији се зна ко је власник "Индепендента", зна се и да је тајку, али он по закону, може само да убира профит, али не и да утиче на уређивачку политику.
У Србији се не зна ко је прави ласник медија, истиче Смајловићева и наводи пример, како каже, срамне продаје "Политике", која се десила преко ноћи. Такође, додаје она, потпредседник бивше владе Божидар Ђелић био је власник недељника “Економист”.
Она истиче ни да Верица Бараћ није навела у свом извештају о стању у медијима ко су њихови прави власници медија, иако је побројала стварне проблеме у медијима у вези с финансирања.
Однос власти, тајкуна и медија у Србији је, све у свему, компликован, сматрају саговорници “Хоћу да знам”, а Жарковић као пример наводи да је и члан тела које се бави борбом против корупције - Савета за борбу против корупције, седео у Управном одбору Агробанке, чије је пословање недавно отворено као корупционашка афере и која још није добила коначан епилог.
Смајловићева наводи да је чак од једног извора чула да је "Политика" купљена новцем узетог из кредита Агробанци, а Жарковић је додао да је "један од највећих корисника кредита те банке човек који је купио Политику".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.