Вести

11. 07. 2022.

Аутор: Веран Матић Извор: Јавни сервис

Фокус на Врање

Често дежурам на бесплатној СОС телефонској линији, 0800 100 115, како бих добио што упечатљивији преглед проблема с којим се новинари и медији суочавају с претњама и притисцима

Тако могу и директно да помогнем у дефинисању онога што се догодило, како бих дао најефикаснију могућу препоруку. Мислим да је то веома важна улога ове институције, јер веома често у атмосфери притисака, нерешених случајева, новинари и медији увреде и притиске знају да тумаче и као претње и нападе, па се онда прави спирала погрешних потеза који знају да доведу до активности које више ометају успостављање правде него што помажу.

Неко као да се труди да Врање последњих недеља буде константно у фокусу. Почело је са ОК Радијом, наставило са ИнфоВрањским, Данасом и Н1. Чекамо разрешење ове неодрживе ситуације.

Током претходне три недеље, изменили су се протагонисти. Боравак Драгана Николића Кантара у притвору-болници, искористио је Велимир Булатовић, отац народног посланика и председника врањског СНС-а Славише Булатовића. Старији Булатовић је на свом Фејсбук профилу непримереним речником упутио увреде Славомиру Костићу, новинару ИнфоВрањских, као и новинарима Данаса и Н1. Уследиле су реакције новинарских удружења (УНС, НУНС) што је Булатовића, очито, додатно разјарило, па се поново огласио на друштвеним мрежама са још жешћим увредама на рачун новинара Костића. Потом су опет уследила саопштења. И тако у круг.

О овом случају обавештено је Општинско јавно тужилаштво које је у контакту са колегом и заступницима Инфо Врањских.

Свака пунолетна особа треба да одговара за своје поступке, па тако и Велимир Булатовић. Изгледа да му нико није рекао да треба да стане и да се сабере. Можда му је и рекао, али он не слуша. Таква му је нарав. А можда управо старији Булатовић износи у јавност речник иза којег се неко скрива. Проблем је што речник Велимира Булатовића умногоме подсећа на инцидент због којег је својевремено морала да реагује повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Наиме, на Фејсбук страни СНС Врање освануо је текст препун увреда на рачун Саше Стојковића због којег је повереница у мају прошле године наложила Градском одбору СНС-а да упути писмено извињење уреднику ИнфоВрањских. Увредама на Стојковићев рачун, прекршен је Закон о забрани дискриминације који предвиђа да ако се не поступи по њеној препоруци, у року од 30 дана следи  решење о изрицању мере опомене.  Не знам шта је после било. Знам само да је Саша Стојковић убрзо преминуо, не дочекавши ни извињење.

„Уби ме прејака реч”, стих Бранка Миљковића, често се користи, адекватно или не. Али сведок сам да су управо речи те које стварају атмосферу и аргументацију за најгора злодела, па и убиства новинара, на целој земаљској кугли, а најупечатљивији случај је убиство Славка Ћурувије, који је лажима и медијским кампањама, у потпуности сведен на мету која шета. Мета коју је ипак режим морао да ликвидира, користећи све своје капацитете, злоупотребљавајући их, као и у бројним другим нерешеним случајевима из деведестих.

„Баналност зла” је други термин који огољује, врло често и код нас, перцепцију сатанизовања, таргетирања, оцрњивања људи. Врло често се говори о томе да то чине поремећени, да то није намера власти, владајућих инситуција, али управо говор мржње у сваком случају, темељ је екстремних силеџијских напада и убистава. Многима изгледа као банално зло оно што се догађа ОК Радију, кажу па то је тамо неко посипао фарбом кафић у саставу ОК Радија, то је неко градио привредни објекат, бесправно додуше, али ето, зар не треба град да се развија посредством нових коцкарница и кладионица, посечено дрво испред, избетониран паркић испред, угрожен паркинг у којем се паркирају и кола општинских власти, све то није довољно многима као кршење закона, правила, као угрожавање безбедности.

Живимо поплаву, епидемију смрти новинара, уредника. Наш колега и пријатељ Горан Владковић, власник ОК Радија, један од важних пионира слободног новинарства у оквиру породице Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), дао је свој живот, такође, у борби за слободно новинарство; Слободан Стојишић, сувласник Радија 021 у Новом Саду… Од какве год болести боловали, сигуран сам да им је пресудила историја притисака деведесетих и оних које смо доживели после мирне смене власти 5. октобра, којој смо дали немерљив допринос. То, нажалост, није помогло да се не догоде фатални исходи: од убиства колеге Милана Пантића, па до покушаја убиства Дејана Анастасијевића и бројних физичких напада на новинаре, најчешће неразјашњених кроз правосудни систем.

Када је реч о превентиви коју често помињем као приоритет, а да немам за то подршку ни из професије ни од власти, верујем да би правовременим реаговањем, заустављањем и осудом хајки, били спречени физички напади, и ексалација притисака који доводе и до смрти, која је посредована управо таквим притисцима…

Да је тада још неко из власти или владајуће партије реаговао попут Бранкице Јанковић, не би се десило оно о чему данас пишем. Баш као што не би ескалирао случај ОК Радија да се реаговало на време. Зато поново подсећам и упозоравам на дата обећања и изјаве. Читам да ће „поступак набавке за услугу рушења бесправно изграђених грађевинских објеката бити брзо спроведен и да ће уговор са новим извођачем рушења нелегалног објекта крај ОК Радија бити закључен у кратком року, како би рушење било поново заказано крајем јула или почетком августа”. Тако каже руководилац Одељења за инспекцијске послове Градске управе Врања, Бобан Антанасијевић.

Мени то изгледа као нови простор у којем се свесно или несвесно догађа опструкција. Као што смо до сада могли да видимо, од септембра 2021, одвија се нелегална градња, са решењима о заустављању од надлежних органа, а она и даље траје.

Ово је екстремна ситуација у којој локална власт мора да изведе рушење нелегално изграђеног објекта, водећи рачуна о јавном интересу, на првом месту. Комунална предузећа града, сигурно имају капацитета да изведу ове радове. Такође, национално најјача грађевинска компанија управо је у Врању на великом пројекту замене канализационих цеви. Ако постоји воља, могу се, дакле, направити решења која би демонстрирала одлучност и решеност локалних институција, институција система, да се неће дозволити бахатост која крши низ закона што је већ установљено, и води ка новим кршењима закона, укључујући безбедност новинара.

Случајеви напада на медије и новинаре у Врању представљају испит и за институције система, али и за новинаре, медије, за све који желе демократску Србију. Као што рече заменик Републичког јавног тужиоца, Бранко Стаменковић, на ванредној седници Радне групе за заштиту и безбедност новинара:

„У Врању, које није тако мали град, а није ни тако мало место, ипак је то град у Србији, држава је изазвана на дуел. Апсолутно је битно да држава на локалу, па и ми као држава на глобалу, то јест на нивоу Републике Србије, покажемо апсолутну одлучност у овом предмету, и без икакве задршке, ову ситуацију у Врању решимо. Јер уколико је не будемо решили са потпуном одлучношћу, овај предмет и овај случај ће почети да се шири даље, и криминалци разних рангова ће помислити да је држава слаба, да не постоји и да не може да их сузбије. И онда ће наставити са својом криминалном активношћу још бесомучније и безобразније.”

Ко је Дејан Николић Кантар, који доживљава лаке пресуде и повластице на издржавању казне, које су „бања” у односу на жртве које имају 24-сатну полицијску заштиту? (инсерт из  биографије) Правоснажне пресуде не одсликавају право стање ствари, оно је много горе и опасније. Али довољно говоре: Кривично је осуђиван 2014. године,  2015. године, 2019. године, 2021. и 2022. године. Уместо да се према њему спроводе драстичне казне, он ужива повластице и када је осуђен на казну затвора, али и у притвору, када је реч о најновијим претњама.

Мало је медија системски пришло овој теми, улози једног криминалца на локалном нивоу, али за мене је то симбол немогућности Србије да се суочи са организованим криминалом. Као што је то био случај и са нападима на Жиг инфо, премлаћивање Жељка Маторчевића, главног уредника, које је било увод у покушај убиства Милана Јовановића. Тада сам апеловао на колеге и редакције да преузму све теме које су покретали пионири овог медија, али то се није догодило. Тек последњих месеци имамо реакцију тужилаштва поводом свих оптужби које су документоване од стране Милана и Жељка, које су и пре објављивања слате надлежним институцијама. Једино су редакција Инсајдера и Цензоловке имале сензибилитет за ову идеју. И данас, Инсајдер ТВ је у посети Врању и припрема емисију за понедељак. Као што је нашим колегиницама и колегама потребна подршка и помоћ, тако је потребна и надлежним институцијама на локалу, као што видимо да кроз активности Радних група за безбедност новинара та подршка има немерљив значај.

Хајде да сада, бар у овом случају, помогнемо да  се спречи даља ескалација претњи и насиља према нашим колегиницама и колегама у Врању, да ово буде показна прича наше солидарности и снаге. Јер ако се то не догоди, земљом ће управљати кантари, штеловани са додатним теговима, скривено или потпуно отворено.

Много је сличних случајева широм Србије, попут овог из Врања, и од нас зависи да ли ћемо их дозволити или ћемо у сваком случају реаговати, исто као у овом везаном за напад на ОК Радио и ИнфоВрањске.