Вести

04. 07. 2022.

Аутор: Катарина Живановић Извор: Данас

Веран Матић: Још од 5. октобра ме „кандидују“ за министра информисања или директора РТС

Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара, пре неколико дана је био у Врању како би дао подршку запосленима у ОК радију. Сутрадан је град освануо облепљен плакатима са Верановим ликом и увредљивим садржајем. 0 овоме, безбедности новинара генерално, али и спекулацијама да би могао бити нови министар културе и информисања, разговарали смо са Матићем, председником АНЕМ-а и чланом Сталне радне групе за безбедност новинара.

Ухапшена су тројица одговорних за лепљење увредљивих плаката са вашим ликом. Ко стоји иза целе приче и шта им је циљ, да вас застраше?  

- Већ годину дана редакција ОК радија је под различитим притисцима, који су прерасли у претње па потом и у нападе на имовину. Радио и кафе Но комент налазе се у истом простору, неодвојиви су једно од другога. АНЕМ је промовисао бизнис модел - оснаживање радио станица и преко отварања такозваних радио caffea, који су и својеврсни центри за организовање културних догађаја, дебата, промоција, са једне стране као програмски радијски садржаји, и комуникацију са публиком а са друге и као додатни бизнис који производи приходе и надокнађује недостатак реклама... Поред ОК радија, тај бизнис модел користе и Радио 021 у Новом Саду и Радио Боом 93 у Пожаревцу. Поред просторија ОК радија налази се кладионица иза које стоји осуђивани Дејан Николић Кантар, познат по хапшењима због паљевина, насиља, и илегалног коцкања. 

Прво су разбили стакла на излозима кафеа и радија, потом су фарбом испрскали сав намештај и зидове са директним укључењем преко мобилног Кантара који је претио запосленима, а све због тога што нису желели да отуђе своју имовину како би се проширила кладионица. Вероватно и из других мотива, јер им као медиј сметају. На крају, одлучују се за нелегалну градњу објекта којим су зазидали део радијских просторија. То је била кулминација која је водила у ново насиље. 

Нас неколико чланова Сталне радне групе за безбедност новинара одлучило је да оде у Врање како би до краја испитали ситуацију, и како би дали подршку запосленима и власници радија. Разговарали смо са градоначелником који је обећао реализацију решења грађевинске инспекције да мора да се сруши нелегални објекат, у тужилаштву смо се упознали са статусом случаја, разговарали на затвореном састанку са новинарима и уредницима из свих редакција о проблемима које имају и са насиљем али и са нереаговањем надлежних институција. После тога отворено сам говорио за медије о криминалцу који прети, и да ћемо учинити све да заштитимо радио и запослене и да ћемо инсистирати на рушењу нелегалног објекта. Посета је добила велики публицитет, иако је мало ко цитирао делове мог говора везаног за улогу Дејана Николића Кантара. То ми је био први сигнал, да је много озбиљнија прича иза овог човека и групе коју води, као и такозваног бизниса клађења и коцкања. И у наредним данима давао сам интервју и писао текстове. 

Мислим да их је изненадио организовани приступ солидарности и заштити, и да су били шокирани чињеницом да је Кантар приведен пар дана после наше посете и да му је одређен притвор од 30 дана. Што је опет парадокс јер је већ на издржавању казне затвора али у својој кући и то без електронског надзора. Са дозволом коју је добио од Управе за извршење санкција да може да иде на посао од 8 до 15 часова, а после два сата да се шета. У исто време, бар две особе за које се сумња да иза напада на њих стоји ова група, налазе се под 24-сатном полицијском заштитом. Један од њих је преживео напад у оквиру којег је поливан средствима која су имали за циљ да га спрже. Од тога је ослепео, остао без оба ока, а и живот му је висио о концу шест месеци. 

Дакле, верујем да су желели одмах да покажу своју снагу па су наручили штампање постера са мојим ликом и бизарним текстом и излепили по Врању. Уследила је ефикасна полицијска акција у оквиру које су захваљујући камерама могли да идентификују починиоце, тројицу ухапсе док је четврти ван земље. Сада је у току обрада тих лица са циљем да се идентификују налогодавци, штампарија итд. Као што знате тражио сам и безбедносну процену редакције ОК радија и власнице и она је урађена и на основу ње биће направљен план додатне заштите. 

Колико су новинари у Србији безбедни? Сведоци смо да су новинари а и медијске куће све чешће мете претњи и напада.  

- Последњи физички напад био је пре годину и нешто, на Дашка Милиновића. Тај напад је успешно решен и ових дана донета је правоснажна пресуда. Било је још неколико успешно решених случајева. Повећава се број случајева који се могу третирати као претње и то највише преко друштвених мрежа и то забрињава. Мислим да је велика грешка направљена прошле године што се стало са изменама Кривичног законика, што сам интензивно подржавао са намером да се прошири број инкриминација, омогући ефикасније утужење и утиче и на стварање нове судске праксе. Нажалост, неке невладине организације неодговорно су дискредитовале овај предлог који је потом преузела Црна Гора и усвојила те измене за шта је похваљена од Европске комисије. 

Мене забрињава више ситуација: то су напади на фриленсере, односно оне новинаре који раде за више редакција па су без заштите матичне редакције. Нарочито они новинари који раде за више медија у региону па трпе нападе и претње са свих страна а онда ту постоји проблем међусобне сарадње полиција и правосудних институција различитих држава. На другом месту, то су случајеви напада на новинаре за време демонстрација, протеста... Неки случајеви су из 2020. још нерасветљени и то посебно један у којем је евидентно да је полиција претукла новинара. Ту је и случај ударања Снежане Чонградин од стране одмах идентификованог члана профашистичке организације Левијатан. Иако је одмах нападач идентификован још увек немамо ефикасну пресуду. 

Веома важно је да држава кроз своје представнике перманентно јавно гради културу борбе против говора мржње и претњи, и према јавно изабраним личностима, културним радницима али и према новинарима који су често на удару.  

Због чега се толико одуговлачи са суђењем одговорнима за паљење куће Милану Јовановићу? Један од оптужених је чак и пуштен. Каква порука се тиме шаље јавности?  

- Једино што ме у овом случају радује је чињеница да је тужилаштво почело да ради на истрази криминалних радњи Драгољуба Симоновића о којима је пуно текстова објавио Жиг Инфо, због чега је крвнички пребијен уредник Жељко Маторчевић месец дана пре него што је организовано паљење куће Милана Јовановића, којом приликом је срећом супруга Јела спасила Милана. Пратим ово суђење и на њему се виде све слабости нашег правосудног система. Као што знате полиција и тужилаштво су у рекордном времену обавили свој посао са врло убедљивом и чистом оптужницом. Онда је уследио низ опструкција на свим нивоима, укључујући и такозвану секундарну виктимизацију Милана и Јеле који су у судници уместо задовољења правде, прошли кроз „топлог зеца“ дискредитација од одбране и првооптуженог. Сличну ситуацију имали смо и на суђењу за убиство Славка Ћурувије. Потребно је очигледно још промена у законима који дефинишу кривични поступак, потребно је грађење ефикасних судских пракси. 

У случају Милана Јовановића учинили смо пуно када је реч о солидарности, и у прикупљању средстава за обнову куће и у подршци, али нисмо довољно урадили у раскринкавању криминалне групе која је довела до паљења куће али не само до тога, то је само један од ефеката, такорећи последица: није раскринкан криминал оптуженог који је вишеструк, и у директној вези са политичком и друштвеном позицијом. Одложена правда није правда или тако некако. Али на нама је да не одустајемо и да„истерамо правду" кад тад. 

Међу потенцијалним кандидатима за министра културе и информисања налази се и ваше име. Да ли сте заинтересовани за ту позицију? Како бисте оценили досадашњи рад министарства информисања?  

- Није први пут да се моје име помиње међу кандидатима за министарско место. То се по правилу догађа од 5. октобра 2000. када год се формира влада или бира директор РТС. Изузев спекулацију на ту тему, не поседујем више информација које бих у овом тренутку могао да поделим са вама. Довољно је погледати моје Дневнике које објављујем на сајту www.javniservis.net па закључити шта мислим о раду ресорног министарства током важећег мандата ове Владе. 

Мислим да је сазрело време да се сектор информисања раздвоји од Министарства културе и  направи посебно министарство, или још боље, да се направи логична фузија са сектором телекомуникација у новом Министарству телекомуникација и медија (скраћено МТМ). Био би то логичан след који би пратио технолошке промене у овој сфери у складу са преговарачким Поглављем 10 које се односи на Медије и информационо друштво. 

Хапшење због плаката  

Врањска полицијасаопштила је да је ухапсила још једну особу због лепљења плаката са увредљивим садржајем и ликом члана Сталне радне групе за безбедност новинара Верана Матића. У саопштењу се наводи да је „у наставку ефикасне акције" ухапшен Ћ. Р. (2001) из околине Прешева, који је осумњичен да је заједно са Б. С. и З. И. који су већ ухапшени, лепио плакате са фотографијом Матића. Сумња се да су они плакате поставили на више локација у Врању, у ноћи 25. јуна ове године, заједно са још једним мушкарцем кога је полиција идентификовала и за њим расписала полицијску потрагу. 

Подршка 

Проблем ОК радија захтева ангажовање националних институција и имамо добру реакцију заменика РЈТ Бранка Стаменковића и Бекира Дудића из дирекције полиције који су дали подршку представницима ових институција на терену. Очекујем да се подршка прошири и на политичке институције јер је реч о организованом криминалу и самим тим угрожена је цела локална заједница која је заробљеник ове криминалне групе. Па Дејан Николић је физички напао бившег начелника полиције и због тога још није санкционисан.