Вести
05. 03. 2009.
Солидарност неопходна за излазак из кризе
Светска економска криза не сме бити изговор за одустајање од европског пута Србије, нити од тога да буде држава социјалне правде и друштво равноправних грађана.
У Србији, криза је стигла до пунолетства, а већина је на удару беспослице и немаштине. Међутим, октоподска администрација – у министарствима, дирекцијама, управама, агенцијама, секретаријатима, јавним предузећима, судовима итд., премашује све норме уређених демократских држава. Такво „стање нације” обесправљује грађане и доводи у питање егзистенцију све већег броја људи који не могу да остваре своја основна права.
Актив ветерана Удружења новинара Србије стога је недавно, са трибине у Ресавској 28, упутио политичкој елити позив на солидарност и достојанство, залажући се за мање чиновника, а више хлеба и знања. Солидарност је неопходна за излазак из кризе, јер ће многи продужити стаж незапослених, а на хиљаде ће им се придружити на бироу. Буџет ће бити тањи, због све мањег броја оних који га пуне. Пензионери ће добијати окрајке – седам евра дневно у просеку, када се 230 евра, односно 21.500 динара – колико износи просечна октобарска пензија у динарима, подели на 30 дана. И то им је све – до пролећа 2010!
Ова истина, нажалост, не смета појединим креаторима економске политике да осим „замрзавања”, предлажу смањење пензија – због кризе! Чак се оглушују о упозорења стручњака да је за осиромашену Србију постојећа држава – прескупа и да су неопходне реформе, најпре владе (мање – од 27 министарстава, управа, агенција, дирекција...) парламента (упола мање посланика уместо 250 и наравно, десетковање чиновника који их опслужују), локалне самоуправе (22.000 чиновника), итд.
Поједини министри занемарују препоруке ММФ-а да се јавна предузећа приватизују. Реформа пензионог система не сме се сводити на то да грађани који су радили и плаћали порезе и доприносе 30 или 40 година падну на просјачки штап.
Љиљана Зоркић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.