Вести
23. 08. 2012.
Од данас у „Политици“: Асанж, Неауторизована аутобиографија
Од, четвртка, 23. августа, „Политика” у сарадњи са издавачком кућом „Albion Books” ексклузивно у штампаном издању објављује фељтон "Неауторизована аутобиографија".
Исповест који гори од страсти и гнева, текст од суштинског значаја за разумевање нашег доба, али и суптилно промишљање о самом значењу појма „разоткривање”. Дело за које је и сам Џулијан Асанж рекао да је исувише лично.
(одломак из књиге)
Оптужени: Питам се да ли сам икада пре тога помишљао како литература о суђењима може разбистрити мисли. Управо у том периоду читао сам Солжењицинову књигу „У првом кругу”, што ми је донело више од разјашњења и спознаје: она ми је помогла да схватим значење емпатије и испунила ме снагом. Читао сам још од детињства и свакако знао да уживам у књигама, али та књига је погодила само срце мог проблема.
Ако нека књига може да постигне да се осећате мање усамљеним, онда је то за мене била та књига и појавила се у прави час. Претпостављам да сам одувек имао снажну склоност ка акцији –
то је била она практична, лутајућа страна детињства које сам имао – али тих година, када сам очекивао суђење, сигурно сам био близу тога да се осетим изгубљеним. А када се појави то осећање, то понекад може бити клица нове снаге.
Професор Челнов, лик из романа, стари је математичар, затворен већ седамнаест година. Када треба да попуни рубрику за националност, у неком обрасцу, он не пише „Рус” већ „Затвореник”. Његове мисли су окренуте изумима и он се осећа као да је ништа, ако није без националности. И то је та врста снаге која вас испуњава када је држава против вас.
Борба се увек водила око тога да останете своји.
Федерална полиција је однела шездесет три свежња мојих ствари из куће у мелбурншком предграђу. Стајао сам на улици и гледао их како одлазе. Била је мрачна, топла октобарска ноћ, чули су се зрикавци, а ја сам осећао како тонем у амбис.
Испоставило се да су се тек 1994. појавили с неким оптужницама. Треба имати у виду, као нешто нимало споредно, у којој је мери нагли продор компјутера у друштво изазвао законски и правни вакуум.
Државни тужиоци су покушавали да на нове технолошке преступе примене традиционалне законе о заштити власништва и превари и у томе су често успевали. Ипак, било је неколико важних случајева када су се оптужнице против хакера изокретале у фарсу, у којима је једини прави злочин био то што је неки компјутерски залуђеник приредио непријатност неком моћнику. У атмосфери све већег ослањања власти на компјутерске базе података законодавство је срљало у апсурдну криминализацију великог броја компјутерских активности. Оно што смо помоћу компјутерске науке могли да видимо било је колико је она брзо створила друштво оних који су размењивали информације, а то дељење, то друштво, развијало се у условима веће демократије и слободе него што је то било могуће у свету традиционалног издаваштва и емитовања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.