Вести
01. 06. 2022.
Инвалидска колица нису препрека за бављење новинарством
Новинарски тим који стоји иза емисије Међу нама однедавно је богатији за још једног члана. Иако је на телевизију Нова С дошла тек пре пет месеци, Теа Николић се врло брзо уклопила међу колеге, како каже, „пуне добродошлице и подршке“, и за тако кратко време постала саставни део већ уигране екипе.
Са њеним образовањем, енергичношћу и упорношћу, Теи није било тешко да у свет новинарства уђе брзо, и то кроз културу и уметност, које највише воли и за шта је везано њено студирање. Међутим, она је посебна из још једног разлога. Због здравствених проблема везана је за инвалидска колица, а то је није спречило да, стално насмејана, осим посла који обавља, завршава и докторске студије, а нађе времена и за породицу, пријатеље и своје љубимце.
Енергија којом располаже свакако може да буде инспирација многима који се боре са било којом врстом потешкоће у животу, а Теа користи и овај разговор да укаже на све што је особама са инвалидитетом у нашој земљи ускраћено, и што им додатно отежава живот.
- Завршила сам основне студије новинарства на Факултету за културу и медије, после тога сам уписала мастер „Трансдисциплинарне студије савремене уметности и медија“, а потом и докторске и кроз један интерактиван приступ предавањима, као истраживачком раду, упознала сам се још ближе са областима које ме занимају попут савремене уметности, теорија модерне, авангардне, експерименталне, постмодерне и посебно анализирајући савремене појавности медија, прича Теа за Данас.
Испрва је на Нову дошла на праксу, али је већ кроз месец дана позвана да тамо и остане.
- Увек имате једну одређену дозу неизвесности када се упуштате у нешто ново и непознато, али не бих то назвала страхом. Њихов однос и приступ од првог момента када смо се упознали био је врло позитиван и пун добродошлице, како од колега новинара, тако и од уредника, тако да смо врло брзо ‘кликнули’ и јако лепо се уклопили. Они су већ били уиграна екипа, а ја сам само дошла као један нови члан, брзо прихваћен и ево ту сам, присећа се саговорница Данаса почетака у редакцији Нове.
Како Николић каже, било јој је потребно неко време да се опусти и ухода, да схвати да је део тима.
И чим се то десило почела сам да уживам и заправо да се забављам док радим. Ово је један врло динамичан посао, који се ради сваки дан, јер емисија иде од понедељка до петка, тако да захтева да будете присутни и сваки дан завршите неку нову тему. Бавим се лепим темама, културом и уметношћу, то је оно што ме највише занима, то сам и завршила, тако да заправо уживам и не схватам ово као посао него као једну добру забаву за коју сам још и плаћена, што бих волела да никад и не изгубим, прича наша саговорница, док се припрема за наредни задатак, репортажу са 200. извођења представе Воз, где је на разговору чекају Воја Брајовић и Сергеј Трифуновић.
Теа Николић сматра да се може рећи да је привилегована због тема којима је најпре почела да се бави, па су култура и уметност заслужни за такав њен доживљај новинарског посла.
- Ово је један заиста диван посао, који захтева доста енергије, али вам и даје много позитивних емоција. С друге стране, управо су такве теме и најбоља форма за неког ко је тек почео да улази у суштину новинарства, бар са ове практичне стране, јер даје доста могућности да се научи и да се испробају разне форме, каже Теа.
Одређене здравствене проблеме, који су Теу довели до инвалидских колица, она настоји да реши већ неколико година. До позитивног разрешења, она се труди да у свакодневним активностима функционише без застоја.
- Мени лично то што тренутно не ходам у функционисању не представља проблем, колико год то ‘чудно’ звучало. Са родитељима који су ту да ме превезу од тачке „а“ до тачке „б“ сам већ уигран тим, тако да свакодневно функционишем најнормалније. Став колега са Нове према мени од самог старта био је апсолутно пријатан и нормалан, то што не ходам није представљало никакав проблем у нашој комуникацији нити сарадњи, јер су на првом месту људи, па тек онда новинари и уредници, наглашава Теа.
Иако напомиње да борити се са здравственим проблемима није лако, посебно не са неким тежим, који трају више година, каже да она велику подршку дугује родитељима.
- Моји родитељи се од самог почетка према мени и мојим здравственим проблемима нису односили као према некој врсти препреке, већ су се трудили да увек одрже позитиван став и да нађемо решење. Захваљујући њима, али и својој одлуци, ја функционишем потпуно нормално и никад нисам дозволила да то што не ходам буде препрека у било којој врсти комуникације или рада. Верујем да људи морају прво сами са собом да реше неке ствари и да ако се одлуче да наставе даље онда то и ураде. Свако од нас је индивидуа за себе, има неки свој пут, жељу како да живи и функционише и има право да бира, јасна је Теа Николић.
Ипак, наша саговорница скреће пажњу да код нас није свим особама са инвалидитетом омогућено да раде или функционишу.
- То се ретко види и то је тужно. Требало би да могу да живе нормално као и сви. Међутим систем, предрасуде и дискриминација су нажалост препреке које се тешко бришу и те баријере које постоје су врло стварне и ту су. На срећу, ја нисам имала негативна искуства, али није са свима тако. Немамо сви исте могућности и нису сви довољно ментално јаки да одлуче да наставе даље. Морало би много више пажње да се посвећује том проблему и подиже свест о томе да дискриминација било које врсте не сме да постоји, упозорава новинарка Нове С телевизије.
Она поручује да пред собом види идеје, циљеве и жеље, када је будући посао у питању, а волела би да се опроба у другим новинарским формама па можда и ауторској емисији, али за то, како сматра, има још пуно времена пред собом.
|
Србија не нуди основне могућности особама са инвалидитетом Нажалост, у нашој земљи нема неких основних могућности које постоје у земљама на Западу, као што су на пример испусти на улицама. Код нас они постоје само по центру града, нема рампи за улазак у објекте попут позоришта, здравствених установа или било којих других институција. То је велика препрека не само за особе које имају потешкоће при ходању или су у колицима, већ и за мајке са децом у колицима или за старије људе. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.