Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Спомен-обележје у Абердаревој
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

16. 05. 2022.

Аутор: Зоран Јанић Извор: Политика

Спомен-обележје у Абердаревој

Ове године навршава се двострука годишњица, везана за РТС: прошле су 23 године од напада снага НАТО-а на зграду РТС-а у априлу 1999. и равно осам година откако су градске власти расписале конкурс за изградњу спомен обележја страдалим радницима РТС-а.

Међутим, у Абердаревој, где се налази седиште телевизије и остаци полусрушене зграде, до дана данашњег још нису отпочели ни припремни радови на наведеном објекту. На конкурс, расписан 2013. године, пристигло је неких 40 радова, а седмочлани жири, који су чинили архитекте и породице страдалих, одабрао је пројект за који су сматрали да најбоље испуњава зацртане критеријуме: породице су, наиме, од почетка поставиле услов да се простор у Абердаревој не руши и да се не реконструише, него да се конзервира, „као пример и поука да се тако нешто - бомбардовање медијске куће, која је претходно проглашена легитимним војним циљем - никад више не понови”.

Дакле, не реконструкција већ конзервација, не архитектонско-урбанистички концепт какав су предлагали градски челници (помињана је чак и некаква подземна гаража), већ својеврсни „Зид плача”, где ће посетиоци и породице бити у прилици да одају пошту настрадалима. 

Решење о изградњи меморијалног центра донела је градска власт, на челу са тадашњим градоначелником Београда Драганом Ђиласом. Била је то једна од последњих одлука одлазећег градоначелника, кога ће у новембру 2013. на том месту заменити Синиша Мали (само решење о изградњи спомен-обележја донето је у августу 2012. године). Првонаграђени рад било је дело трочлане групе „Неоархитекти”, коју чине Снежана Веснић, Владимир Миленковић и Татјана Стратимировић, све троје дипломирани инжењери архитектуре. По мишљењу стручног жирија као и самих породица, њихов рад је својом дискретном симболиком и тек наговештеном поетичношћу на најбољи начин у целину повезао поприште погибије 16 радника РТС-а са већ постојећим спомеником „Зашто?” у Ташмајданском парку, подигнутом залагањем самих породица, као интегралним делом будућег меморијалног комплекса. 

На питање зашто се у протеклих осам или девет година није одмакло даље од усвојеног идејног решења за Меморијални центар у Абердаревој, одговор би се могао крити у два различита објашњења. Сходно првом (по мишљењу једног дела породица), ствар се крије у једном од услова расписаног конкурса, по којем би спомен-обележје, поред сећања на страдале раднике РТС-а, требало да садржи и подсећање на остале страдале током НАТО бомбардовања, у складу са званичним дискурсом србијанске политике, што и даље упорно негира сваку одговорност са своје стране у погледу оружане интервенције НАТО-а. Проблем са Абердаревом је тај што је то једини случај где је домаћи суд утврдио подједнаку одговорност како НАТО-а тако и Србије због погибије 16 радника РТС-а. Подсетимо се, ондашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен је на 10 година затвора јер није спровео евакуацију запослених у телевизији, упркос стриктном наређењу савезне владе: уместо да запослене измести на „резервно место рада”, одакле је емитовање програма могло да се настави преко оптичког кабла, он их је под претњом отказа држао на месту које је алијанса јавно прогласила легитимном метом (већ неколико сати након ракетног удара, настављено је емитовање програма, управо преко оптичког кабла). 

Сходно другом тумачењу, иза вишегодишњег кашњења градње спомен-обележја у Абердаревој не стоји ништа друго до пословична бирократска лењост и инертност. У прве две године након конкурса одмах је искрсао проблем: део земљипгга предвиђеног за спомен-обележје припадао је републици, а мањи пак граду, због чега је ваљало саставити протокол, по којем ће међусобно бити усклађене обавезе града и републике. Утврђено је да ће РТС бити правни носилац техничке документације везане за спомен-обележје у Абердаревој. РТС, као подносилац пројектне документације институцијама у Граду Београду, формирао је свој Одбор за подизање споменика и именовао оперативно радно тело за спровођење одговарајућих одлука; комплетирао је тендерску документацију, расписао јавну набавку и уговорио израду техничке документације. Да би се обезбедио почетак радова на спомен-обележју - а сходно члану 146. Закона о планирању и изградњи неопходно је још комплетирати и техничку документацију. Укратко, процедурални пут за отпочињање радова на изградњи Меморијалног центра у Абердаревој запао је у ћорсокак на некој тачки између релевантних градских институција: Завода за заштиту споменика, Министарства културе РС, Урбанистичког завода Града Београда и Агенције за инвестиције градске управе Града Београда (која је својевремено у име Града Београда била спроводилац Одлуке о покретању поступка за израду пројектне документације и изградњу спомен-обележја). 

Градске власти морале би учинити све што је у њиховој моћи да пронађу излаз из овог правно-бирократског лавиринта како не бисмо морали да чекамо још наредних 10 година на изградњу већ пројектованог и одобреног Меморијалног центра.

Зоран Јанић, есејиста и преводилац

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси