Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Истраживачки новинар Klaas Van Dijken за Маглочистач: Чуо сам вриштање људи које су тукли, то је нешто што нећу заборавити
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 05. 2022.

Аутор: Наталија Јаковљевић Извор: Маглочистач

Истраживачки новинар Klaas Van Dijken за Маглочистач: Чуо сам вриштање људи које су тукли, то је нешто што нећу заборавити

Klaas Van Dijken је истраживачки новинар из Холандије којег је посао почетком маја довео у Суботицу. Он, наиме, већ месецима ради на својој причи о избеглицама и мигранатима који се налазе на овом подручју и који свакодневно покушавају да се домогну неке од држава Европске уније.

Како је веома темељан током својих истраживања, много пажње посвећује свим детаљима, његови разговори са саговорницима су исцрпни, али методе које употребљава су крајње људске, хумане. Јер, за њега су сви ти саговорници – људи, и према њима се опходи с поштовањем и бригом.

Klaas Van Dijken се новинарством, које је и студирао, бави 17 година. Још током школовања је схватио да жели да буде новинар који се бави истраживањима у различитим деловима света, претежно конфликтним и ратом захваћеним подручјима, која захтевају много времена, знања, стрпљења, али и храбрости.

„Сматрао сам да могу то да радим, тако да сам одлучио да покушам, пошто су те приче важне јер је реч о угроженим људима који би требало да имају иста права као и сви остали, који су захваћени разним конфликтом, злостављани, или пате од глади. Мислим да сам, као новинар, барем могао да кажем њихову причу, да би људи знали за то, и да би неки други могли да реагују“, каже Klaas у разговору за Маглочистач.

Тако је већ током студирања посветио много времена овим темама и радио у Источној Африци, у земљама као што су Судан, Сомалија, Конго, помало и у Авганистану. да би у једном моменту, будући да је углавном радио као фриленсер за холандске медије, основао и невладину организацију Lighthouse reports, заједно са још двојицом колега.

„Удружили смо се са медијима из целе Европе како би заједнички радили на специфичним истраживањима која нисмо објављивали ми као организација, већ медији који су учествовали у истраживању, као што су ‘Шпигл’ из Немачке, француски ‘Монд’ или ‘Гардијан’. Радили смо и са медијским организацијама у Италији, Грчкој, Хрватској, пошто оваква врста истраживања може једино бити урађена тимски јер одузима време, много кошта, а толико средстава немају ни велике медијске организације“, објашњава Klaas.

“Радио сам многа истраживања о насиљу на границама”

У последње две године, наставља са причом, углавном се специјализовао за истраживања која се односе на Фронтекс и илегалне активности кријумчарења миграната на европским границама, а које су пропраћене тзв. пушбековима, где су полиција и граничне снаге Европске уније користиле много насиља како би илегално вратили ове људе.

„Свако има право да преда захтев за азил. Ако им се то право не омогућава, онда је то кршење међународног права. Ова истраживања сам радио између Грчке и Турске, у централном Медитерану, где ЕУ ради заједно са либијском морнарицом како би одвратили људе назад, где они завршавају у центрима за мучење, као и овде на Балкану, између Босне и Хрватске, а сада се бавим ситуацијом у Србији, на граници са Румунијом и Мађарском“, наводи Klaas.

Према његовом мишљењу, новинарство може да направи промене.

“Медији имају снагу да покажу ствари које нису добре, да позову људе на одговорност због њихових поступака. И понекада се промене дешавају, и те промене могу бити везане и за политику. На пример, када смо објавили истраживање о ’човеку с маском’, када смо снимили насилне јединице граничне полиције Хрватске како пребијају тражиоце азила, Хрватска не само да је била присиљена да по први пут призна да се пушбекови дешавају, већ су отворили истрагу, а насиље на терену је престало на дуже време, тако да месецима нису више тукли људе“, истиче Klaas.

Након свега, људима је било једноставније да поднесу захтев за азил, да приступе систему азила, што јесте пример промене на терену која је наступила захваљујући истраживачким причама које је радио.

“А на вишем, политичком нивоу, видимо да је Европска унија имала бројне дебате о предметима наших истраживања, где су питања постављали представници влада, пристисак је пребачен на унапређивање, а не на кршења људских права. Наравно, прилично сам свестан да многи људи заправо желе да се раде оваква истраживања, пошто се у Европи одомаћио став да неке избеглице волимо, а неке не волимо“, каже Klaas.

Тако украјинским избеглицама “желимо добродошлицу, пошто су они хришћани беле пути, па их видимо као блиске нама”, појашњава.

“А сви који имају другачију боју коже или су Муслимани, ми их, у основи, не желимо у Европи. То је систем апартхејда, који је веома узнемирујући, и плашим се да ће то бити све видљивије у Европи, пошто мислим да ће искористити рат у Украјини да кажу како имају много избеглица из те земље и како не могу поднети још. Тако да, сви који нису из Украјине, ’шутнућемо’ их назад, још јаче, јер то нису ’праве’ избеглице. ’Праве’ избеглице су из Украјине“, упозорава овај новинар.

То је тема којој ће се посветити у наредним годинама, о којој ће извештавати, јер жели да покаже да сви имају иста права.

„Свако је људско биће, има породицу, пријатеље, осећања. Они нису мигранти, они нису тражиоци азила, они нису избеглице. Они су – људи. Изнад свега“, поручује Klaas.

„Људи желе решење, а не насиље“

Пушбековања тражилаца азила и њихово држање на границама за поједине државе Европске уније се дешава због људи који живе у Европи, каже Klaas, али и поставља питање шта је са људима који живе одмах иза Европске уније или на самој њенон граници.

„Они то не желе. Они желе решење, а не насиље. Замислите да живите на граници и сваког дана видите повређене и трауматизоване људе, који су узели неку кућу у вашој улици, али траже помоћ, када видите уплакане жене и децу – то има утицаја. Желео то или не, желео те људе или не, то није нешто што је лепо за видети. Узнемирујуће је. Посбено на граници између Босне и Хрватске. Тамо су људи који су трауматизовани недавним ратовима, а сада могу да виде поново избеглице, а такође сам неколико пута чуо вриштање људи које су тукли, и то је нешто што нећу заборавити“, прича Klaas.

У Европској унији, међутим, додаје, не постоји политичка воља да се нешто тим поводом предузме пошто је то далеко од „мехура“ у Бриселу, далеко од места где они живе.

„То су људи који не могу да се бране, који су ненаоружани, које туку припадници војске и полиције који имају оружје, псе, сву моћ. Људи који то слушају сваки дан, или скоро сваки дан, и они су такође трауматизовани. Ти људи су у шуми, на граници, они немају приступ центрима моћи. То су све разлози због чега покушавам да урадим нешто тим поводом“, каже Klaas.

„Људи не маре шта се дешава са избеглицама“

Према његовим речима, велики број људи не мари шта се дешава са избеглицама или тражиоцима азила, а он покушава да их натера да маре.

„Везано за рат имеђу Русије и Украјине, људи су спремни да помогну и покажу да им је стало шта се дешава, ту су и политичари који стварају слику да су праве избеглице из Украјине, а не из других земаља, људи су доста дуго слушали о томе да су сви мигранти терористи, да Африканци преузимају Европу, да ће донети своју културу и да ће променити наш стил живота. А то, једноставно, није истина“, оцењује Klaas.

И опет истиче да нема политичке воље да се проблеми ових људи решавају, а све у вези са њима се представља на јако ружан начин, па су људи у Европској унији уплашени од њих јер можда изгледају другачије, или се понашају другачије, или имају друго порекло.

“Уместо да покушамо да разумемо, да их дочекамо раширених руку, ми их игноришемо, уплашени смо и противимо им се. Таквом ситуацијом се користе политичари да прикрију праве проблеме, да за њих оптужују људе које ни не познају“, сматра Klaas.

„Ако изнова понављате исту лаж, она постаје истина“

Што се тиче мноштва информација које људи проналазе на интернету везано за избеглице и мигранте, али и коментара који се по том питању остављају на разним онлајн платформама, каже:

“Друштвене мреже као медији се јако брзо развијају и постају клик-бејт. Па, ако изнова и изнова понављате исту лаж – она постаје истина. Најгласнији људи ће увек добити највише пажње, чак и ако не говоре истину“, напомиње Klaas.

Новинарима је, с друге стране, тешко да разоткрију те људе јер желе да делују брзо, желе кликове, извучене делове интервјуа на ТВ-у и на радију – све иде пречицом.

„Мислим да је један од лекова за ово, мада нисам баш сигуран да ли је ’лек’ али сигурно помаже, да заиста докажете ствари, да имате званичне доказе у вези неког дешавања, не само да се ослањате на изјаве сведока или неког ко је нешто рекао, већ да имате документа, видео-записие или фотографије. Међутим, и поред тога, грађани и политичари ће рећи да то није истина, да је лажна вест“, каже Klaas.

Његова организација је, наводи пример, небројено пута доказала пушбекове у Грчкој, да се радило о непобитним доказима коришћеним на суду, али не и за владу Грчке.

„За њих је то лажна вест. Упорно то понављају, и грађани им верују, тако да је то тешка ситуација“, оценио је Klaas на крају.

Холандски истраживачки новинар Klaas Van Dijken је рекао да је град Суботица, прелеп због својих грађевина, пријатељски настројен:

„Из неког разлога, нисам то очекивао, али је добар осећај шетати се трговима. Свиђају ми се терасе кафића и ресторана са доста зеленила и разнобојним намештајем. Заиста лепо искуство“.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси