Вести
20. 04. 2022.
Index Tvitorum Prohibitorum
Право које је неколицина људи у једној технолошкој фирми узела за себе, да одлучује о дозвољености мишљења других људи, далеко је опасније од било које појединачне одлуке коју ће они, користећи се тим својим узетим правом, донети
Шта је слобода говора?
То је питање које данас вреди 43 милијарде долара. Управо је толико Илон Маск, власник Тесле спреман да потроши да би постао једини власник Твитера, друштвене мреже која је постала најснажнији глобални форум за размену мишљења о политици, економији и свим другим темама од друштвеног значаја.
Твитер, ни близу популаран као Инстаграм, ни близу профитабилан као Фејсбук, најмоћнија је политичка платформа данашњице. Сви доносиоци одлука, форматори мишљења, сви утицајни и сви „утицајни“, сви су данас на Твитеру. Сви, осим оних којима је тамо забрањено да буду. Рецимо, Доналду Трампу.
Прича о легендарном твитерашу и контраверзном председнику САД свима је већ позната – човек који је политику водио у CAPS LOCK порукама од 140 карактера, избачен је са Твитера док је још био актуелни председник, јер је руководство ове компаније протумачило да његове објаве могу подстаћи људе на насиље и да садрже лажне вести.
Ствари су се од тад само погоршале. Твитер данас редовно брани корисницима да износе ставове које људи из управе Твитера сматрају лажним. Брани да се говори о темама које сматрају дезинформисањем. Етикетира људе као сараднике ових или оних држава. Означава медије као експоненте једних или других Влада. Ставља линкове испод твитова са којима се не слаже, који воде до страница са мишљењима која сматра исправним. Отежава корисницима да са другима деле текстове са оних медија и из оних држава с чијом се политиком Твитер не слаже.
Све ово ради се у име слободе.
Лако је упасти у замку расправе да ли Твитер исправно бира људе и поруке које цензурише: Да ли је добро што је блокиран Трамп? Да ли је корисно што су Спутњик и РТС означени као медији који сарађују са својим владама? Да ли је лицемерје што Дојче веле, Радио слободна Европа и Војс оф Америка нису?
Је ли паметно сузбијати „шеровање“ текстова са кинеских портала? Зашто се не сузбија Фокс њуз или MSNBC? Да ли је то што је Твитер забранио да се на његовој мрежи дели чланак Њујорк поста о нарко-сексуалним авантурама Бајденовог сина потез на ком би америчкој компанији позавидео сваки совјетски КГБ-овац? Је ли одлука да се забрани разговор о евентуално лабораторијском пореклу ковид-19 вируса – а после нових информација, промена те одлуке – показатељ арбитрарности управе Твитера у бирању тема о којима се сме и оних о којима се не сме расправљати?
Index Librorum Prohibitorum (списак забрањених књига) Римокатоличке цркве донет на заласку Средњег века такође се правдао потребом да се народ заштити од лажних тврдњи и да се исправни систем вредности сачува од коруптивног утицаја злонамерних чинилаца. Све исто као Твитер данас. Читава инквизиција са свим ломачама овог света била је само неуморна борба оних који знају да су у праву да истину заштите од лажи.
Данас нам је познато куда је то одвело, а немојте сумњати, Католичку цркву су кроз векове водили кудикамо мудрији људи него ови који данас воде Твитер.
Но добро, рекосмо да не треба падати у замку расправе о томе да ли Твитер добро или лоше цензурише садржај. Јер, управо је најбоља цензура најгора цензура.
Право које је неколицина људи у једној технолошкој фирми узела за себе, да одлучује о дозвољености мишљења других људи, далеко је опасније од било које појединачне одлуке коју ће они, користећи се тим својим узетим правом, донети. Још опасније је то што наше право на слободу говора сада зависи од тога на коју ногу ће устати милијардер који би хтео да живи на Марсу, док најугледнији светски медији редом навијају да устане на леву. Диктатура коректности неприметно клизи у коректност диктатуре.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.