Вести
04. 04. 2022.
Колики је заправо утицај друштвених мрежа на српско бирачко тело: На Твитеру само пет одсто јавности
Колику моћ друштвене мреже имају на изборни резултат можда најбоље показује чињеница да су објаве Доналда Трампа на Твитеру пресудиле у његовој трци за 45. председника Сједињених Америчких Држава 2016, када је однео победу над Хилари Клинтон, иако је већина стручњака предвиђала другачији исход избора
Менаџер друштвених мрежа и комуникација Никола Ристић и стручњак за односе с јавношћу и дигиталне комуникације Никола Парун за Данас оцењују да активности политичких актера утичу на одлуке бирача у Србији, међутим мишљења су подељена када је у питању колики је заправо тај утицај.
Никола Ристић је објаснио да је Фејсбук пре две године увео транспарентност у оглашавању политичких и социјалних питања, што значи да мора бити јасно ко стоји иза сваке рекламе која се тиче политичких збивања, људских права и социјалне правде, као и колико је новца на њу потрошено.
– Оно што је дефинитивно приметно у последња три месеца, а посебно у последњих месец дана, јесте да се разлика у буџету које су издвојиле партије које су тренутно на власти и оног који је опозиција наменила овом виду оглашавања, мери десетинама пута – прича Ристић.
Политичке партије према његовом мишљењу не обраћају много пажње на младе, иако су они примарна циљна група на друштвеним мрежама, што се чини као нелогичан потез.
– Да ли то значи да рачунају на то да млади неће изаћи на изборе или да ће под утицајем свог блиског окружења гласати за одређену опцију, то не знам, али је јасно да је највећи део буџета био усмерен на популацију средњег доба, у распону од 35 до 55 година. Млади су постали такорећи делимични фокус на Фејсбуку и Инстаграму тек у последње две недеље кампање – каже Ристић.
Оглашавање на Твитеру према његовим речима није толико популарно, поготово не у Србији.
– Иако је Твитер у нашем друштву перципиран као политичка платформа, на њему налоге има испод пет одсто грађана Србије, тако да је он релевантан искључиво ако политички актери покушавају да дођу до неких кључних људи, као што су људи у независним институцијама, људи који воде неки свој приватни бизнис или људи у медијима – додаје он.
Ристић објашњава да алгоритми функционишу тако да хране већ постојеће ставове људи, па је стога сав садржај на друштвеним мрежама поларизован.
– Много су веће шансе да ће и плаћени, али и органски садржаји опције коју неко од раније подржава бити више приказивани у односу на садржај неке друге странке – закључује Ристић.
Међу младима је најпопуларнији Инстаграм, а међу старијом популацијом Фејсбук. Кругови који су већ заинтересовани за политичка дешавања бирају Твитер, али он, према речима Ристића, не доноси неку велику разлику у крајњем резултату.
– Оглашавање на Јутјубу у Србији није транспарентно. Балканска канцеларија Гуглове подршке за Јутјуб не функционише баш онако како би требало и због тога долази до приказивања врло неетичког садржаја. Политичке партије на Јутјубу теже да што више садржаја прикажу тотално дисбалансираној циљној групи и нису баш сигурне коме се конкретно обраћају. Разлог томе је то што је оглашавање кроз Гуглове канале, укључујући и Јутјуб, у Србији значајно јефтиније него на Западу, што је случај са свим платформама за оглашавање код нас.
Активности политичких актера на друштвеним мрежама према његовој оцени могу да мотивишу људе који нису сигурни да ли ће изаћи на изборе, као и оне који не желе да гласају, да ипак изађу.
– С друге стране, отвара се и простор за грешке јер политичке партије на овај начин двосмерно комуницирају с људима, а млађа популација уме да буде осетљива на такву комуникацију. Лако може да се деси да нека политичка партија директно или индиректно увреди неку младу особу и да је тиме мотивише да изађе на изборе и гласа за другу страну – истиче Ристић.
Утицај друштвених мрежа на гласаче, како каже, дефинитивно је велик. Као доказ наводи трећепласираног кандидата председничких избора 2017. године Љубишу Прелетачевића Белог. Његова кампања која се водила искључиво на друштвеним мрежама донела му је успех од скоро 10 одсто. Данас, након пет година, друштвене мреже су далеко развијеније него што су тада биле. Ристић указује на чињеницу да тренутно постоје неке политичке опције које су присутније на друштвеним мрежама у односу на друге канале комуникације, а предвиђа им се прелазак цензуса.
– И 2016. смо на републичким парламентарним изборима имали ситуацију са Доста је било који су захваљујући друштвеним мрежама успели да остваре стварно добар успех.
Политиколог Никола Парун каже за Данас да су профили политичара на друштвеним мрежама вероватно најјефтинији медиј с обзиром на количину материјала који може да се постави у једном дану.
– Они су изузетно важни јер могу да допру до великог броја људи. Ипак, пажња корисника друштвених мрежа је незанемарљиво мања у односу на традиционалне медије. Због тога, ако неки спот, видео обраћање или фотографија има десетине хиљада лајкова или стотине хиљада прегледа, ту информацију треба примити са резервом, јер је упитно колико пажње људи посвећују таквом садржају. У том смислу не треба прецењивати утицај друштвених мрежа, али оне у принципу добро одражавају моћ и политичку потентност тих актера тако што сигнализирају колика је њихова реална популарност. Када видимо да је нешто јако гледано, а та гледаност временом не пада, то нам говори о снази тог политичара – објашњава он.
Он верује да садржај који политички актери пласирају на друштвеним мрежама може да утиче на мишљење бирача, уколико је у питању неко ко је нов на политичкој сцени, а на промену ставова мање.
– Покрети који су јако мали могу и треба да имају атрактивнију комуникацију на мрежама која ће бити много гледанија у односу на комуницирање на уобичајен и досадан начин, али то не значи да ће ти покрети или актери исту ту снагу са друштвених мрежа пренети на бирачка места – истиче Парун.
Парун се са Ристићем слаже да је Фејсбук „остарио“ са својим корисницима, да су на Инстаграму су нешто млађи људи, а на Тик Току најмлађи.
– На Твитеру је шарено и тамо се обраћа тако да се погоди дух ове платформе. Твитер јесте мала мрежа, али ствари које се тамо откривају могу да направе велики утицај када доспеју на друге медијске канале – каже Парун.
Као незанемарљив комуникациони канал, посебно у контексту руске инвазије на Украјину, издвојио је Телеграм.
– То је простор у коме ултранационалистичке опције деле информације које долазе пре свега из Русије и њихових државних медија, па онда тај наратив преточе и на своје бираче у Србији, примећује он и очекује да ће ова платформа доживети развој као простор за свакога ко жели да сазна праву или алтернативну истину.
Парун наглашава да истраживања показују да се у периодима кампања генерално мало ствари мења и да оне не могу да утичу на већ формиране ставове и емоције људи, посебно кад су у питању актери који су на сцени већ неко време.
– Оне свакако не могу да направе кључну подршку, али могу некакву допуну подршке која може да буде јако важна на изборима – закључује он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.