Вести
23. 02. 2022.
Недељник Време неправоснажно осуђен због текста о докторату Јелене Триван
Виши суд у Београду донео је првостепену пресуду према којој су Новинско предузеће Време, издавач недељника Време, уредник Филип Шварм и новинар Немања Рујевић дужни да исплате директорки Службеног гласника Јелени Триван 80.000 динара на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа, односно нанетих душевних болова. Из недељника, чији је текст о сумњи у оригиналност доктората директорке Службеног гласника и довео до тужбе, најављују да ће се жалити на пресуду
Криви су, истина неправоснажно, проценио је Виши суд у Београду, и Време и Филип Шварм и аутор текста „Анатомија једне дисертације“ Немања Рујевић, али не баш онолико колико је то, барем по одштетном захтеву у тужби гледано, сматрала Јелена Триван: уместо тражених милион динара, суд је одредио да јој сви тужени на име нематеријалне штете исплате 80.000 динара. Спорни Рујевићев текст, одлучио је суд супротно захтеву директорке Службеног гласника, остаје на сајту Времена.
У образложењу првостепене пресуде донете прошлог месеца, у коју је Цензоловка имала увид, стоји да су према оцени суда „у конкретном случају, повређена права личности тужиље, њена част и углед, јер информације у њему (тексту ’Анатомија једне дисертације’) не само да су неистините већ су и објективно увредљиве“.
Овај став суд објашњава тиме што „спорни текст представља једну врсту анализе докторске дисертације од стране лица које за то нема потребна стручна знања“, у овом случају аутора текста, „као и указивање јавности на брзо окончање постдипломских студија тужиље и повезаност са професорком Александром Вранеш код које је тужиља полагала готово све испите и на мастер и на докторским студијама“.
Суд даље оцењује да се у тексту „износе одређене констатације-тврдње“ које код просечног читаоца могу да изазову негативну оцену о тужиљи. Наиме, у образложењу пресуде се наводи да се у спорном тексту недељника Време тврди да је Триван, без навођења извора, преписала „барем 15 одсто докторске тезе на Филолошком факултету, а ишло се од копирања са непроверених форума и Википедије, па све до публикација Матице српске и књиге Бошка Обрадовића у издању Двери“. Наведене тврдње суд је оценио као нетачне, писане са „намером да се створи негативан став према тужиљи у јавности и изазове негативно мишљење о њеној личности, упућујући просечног читаоца на закључак да је тужиља плагијатор“.
Даље се у образложењу наводи да тужени током поступка нису доказали своје тврдње, с обзиром на то да суду није достављен доказ да је од стране Етичког комитета Београдског универзитета утврђено неакадемско понашање тужиље. Суд наводи и да је управо Етичка комисија Филолошког факултета одбацила захтев Бошка Обрадовића за утврђивање неакадемског понашања Јелене Триван приликом израде докторске тезе.
Суд наводи да чињеница да ли је реч о евентуалном плагијату може да се утврди вештачењем у поступку повреде ауторског права који се покреће по тужби аутора, што овде није случај. Утврђивање да ли је неки рад плагијат или не, свакако није у надлежности Вишег суда, већ у искључивој надлежности етичког одбора надлежног факултета.
Будући да не постоји потврда Етичке комисије да је спорни докторат плагијат, суд је одбио предлог тужених да се изврши увид у ЦД на ком се налази докторска теза Јелене Триван провучена кроз програм за препознавање преписаних и коришћених текстова других аутора.
Дакле, суд није узео у разматрање доказе које су тужени предложили, те на крају закључује да „овакви текстови не доприносе сврси јавног информисања у демократском друштву, као ни јавној расправи у јавном интересу, већ им је сврха да на таблоидан начин подрже неистините и непотпуне информације и на тај начин дискредитују личност тужиље, због чега су као такви недозвољени“.
Из недељника Време најављују жалбу на првостепену пресуду. Јелена Триван није одговарала на наше позиве.
Подсетимо, спорни текст „Анатомија једне дисертације“ објављен је 28. новембра 2019. године, где аутор текста Немања Рујевић открива да је директорка Службеног гласника Јелена Триван, без навођења извора, преписала барем 15 одсто докторске тезе „Библиотеке и мултикултуралност“, коју је одбранила на Филолошком факултету 2013. године.
Истог дана Триван је демантовала наводе о плагијату, а нешто касније, децембра 2019. године, поднела је тужбу против недељника Време, његовог одговорног уредника Филипа Шварма, као и аутора текста Немање Рујевића. Она је захтевала да јој солидарно исплате милион динара, плус затезну камату, на име накнаде нематеријалне штете за претрпљену душевну бол због повреде части и угледа. Поред тога тражила је објављивање правоснажне пресуде у листу, као и уклањање спорног текста са сајта недељника.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.