Вести
14. 02. 2022.
Из буџета за медије у 2021. години 14 милиона евра
У 2021. години 134 локалне самоуправе финансирале су јавни интерес у медијима са 1.346.118.860 динара, односно 11,5 милиона евра. Од 171 локалне самоуправе њих 37 у буџету нису издвојили ни динар за ову намену, а од 134 које су суфинансирале медије, ни једна није поштовала препоруку новинарских удружења о висини средстава за ове намене
У Србији су 2021. године 134 локалне самоуправе (градови, општине и градске општине) средствима грађана у износу од 1.346.118.860 динара, финансирале преко 2.000 пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, говоре подаци истраживања које је урадио Врање лоби. За оне који се у рачуницама боље сналазе са валутом ЕУ, то је 11.456.330 евра.
Ако томе додамо 311.000.000 динара, којима је Министарство културе и информисања суфинансирало пројекте штампаних и електронских медија, долазимо до податка да је из буџета локалних самоуправа и Републике Србије, у години коју смо испратили, утрошено 1.657.118.680 динара, односно 14.103.138 евра.
Мало или много, зависи од угла гледања и боје посматрача.
То је оно што се зна, мада нам је познато да се у овој земљи ништа не зна. И баш због тога за неколико телевизија са националном фреквенцијом и неколико таблоида блиских Српској напредној странци, 2021. била је година финансијске ренесансе.
„Као и многим другим случајавима у Србији, земљи у којој не постоји ни В од владавине права, добро законско решење у пракси се претворило у своју супротност: уместо да финансира законом утврђен јавни интерес, држава је пројектно суфинансирање искористила за својеврсни, како ће рећи поједини медијски аналитичари, удружени злочиначки подухват“, каже новинар Недим Сејдиновић, некадашњи председник Независног друштва новинара Војводине.
Дакле, како су буџетска средства „дељена“, то је нека друга прича, која скоро да нема краја. Извесно је само да су медији, чији су оснивачи или симпатизери чланови владајуће номенклатуре, од 2015. када је почео овај систем финансирања, истински васкрсли.
ГЛУВИ НА ПРЕПОРУКУ
Да подвучемо линију: у 2021. години, конкурсе су расписале 134 локалне самоуправе, а чак 17 општина и 20 градских општина, оглушиле су се о законску обавезу да финансирају јавни интерес у медијима.
Иначе, финансирање јавног интереса у медијима регулише кровни закон у овој области – Закон о јавном информисању и медијима, поглавље ИИИ, чланови од 17. до 28 (Сл. гласник рс, бр. 83/2014, 58/2015 и 12/2016) и Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања из 2016. године. Томе је претходио излазак државе из власништва у медијима, медијске реформе и нова Медијска стратегија из 2020.
Чак је и стручна јавност очекивала да ће Медијској стратегији, која је после десетак година напокон усвојена у јануару 2020. да исправи ову и друге неправде. Судећи по укупној друштвеној клими до 2021. године, у њеној примени ће изостати подршка кључних актера.
Једноставно, изостала је политичка воља не само локалних актера, па нам се зато и догодио да су, у 2021. години, у буџетима локалних самоуправа, медији углавном третирани као „тринаесто прасе“.
У прилог томе иде податак да су све локалне самоуправе издвојиле мање од два одсто од планираног буџета, на чему од 2015. године и почетка примене овог модела суфинансирања, инсистирају новинарска удружења, пре свих НУНС, УНС, Локал пресс, НДНВ и АНЕМ.
ДИМИТРОВГРАД ЗА ПРИМЕР
Иначе, први од 134 прошлогодишња конкурса расписао је 11. децембра 2020. град Пирот, а последњи 8. октобра 2021. године општина Сурдулица.
Ако не рачунамо Београд (85 милиона), највише средстава за суфинансирање медија издвојио је град Ниш, 69 милиона, а најмање општина Кнић – 200.000 динара. И управо ту долазимо до кључног питања: која се локална самоуправа, издвојеним средствима за суфинансирање медија, иоле фер понашала према потреби да њени грађани буду објективно и на време информисани.
Досадашња размишљања чак и струке, да та мера буде удео у годишњем буџету не пије воду, ако ни због чега другог, оно због ситуације да све локалне самоуправе по неколико пута годишње, праве ребалансе прихода и расхода, често скривајући податке од јавности.
Зато ћемо се ми овога пута послужити универзалиним статистичким моделом – издвајањем по глави становника. Дакле, средства која су буџетом и конкурсом опредељена за медије, поделићемо са бројем становника локалне самоуправе према последњим подацима Републичког завода за статистику. Бројка коју добијамо најбољи је показатељ колико локалне и централна власт мисле о сваком свом грађанину.
Уосталом, погледајмо последњу колону у овом списку градова, општина и градских општина. Видимо да је град Београд издвојио 85 милиона динара што је само 50 динара по глави становника. На другој страни, погранична општина Димитровград издвојила је 12,5 милиона динара, што је 1.373 динара по глави становника. То су, евидентно је, битне разлике. Зато треба забележити: Димитровград је, локална самоуправа која највише мисли о квалитетном и благовременом информисању својих грађана. Да не буде забуне: локална власт у Димитровград овако наступа од 2016. године.
НЕ МАРЕ ЗА ЗАКОН
У 2021. години, законску обавезу да суфинансирају јавни интерес у средствима информисања, није испоштовало 17 општина. То су: Ада, Аранђеловац, Баточина, Босилеград, Гаџин Хан, Голубац, Деспотовац, Жабари, Житорађа, Куршумлија, Лапово, Лучани, Рача, Сечањ, Сјеница, Ћићевац и Црна Трава.
О ову обавезу су се такође оглушиле углавном све градске општине у Беораду (осим Лазаревца, Младеновца и Обреновца) и Нишу (осим Медиане и Црвеног Крста). На том списку су и градске општине Сремски Карловци и Врањска Бања.
Овде треба указати на два веома занимљива податка. Први: рекордери по нивоу небриге за материјални положај медија су руководства Шумадијског округа. Ту чак четири од укупно седам локалних самоуправа 2021. године нису расписале конкурсе, нису дакле издвојиле ни један динар за медијске пројеке, а преостале три нису се много претргле – моћни Крагујевац је издвојио 10 милиона, Топола 1,4, а Кнић само 200.000 динара.
Други парадокс је да у пограничној општини Босилеград (Пчињски округ) руководство не зна за пројектно суфинансирање. Тамошњи председник општине Владимир Захаријев („тече“ му шести мандат), уз помоћ чиновника у Министарству културе и информисања, нашао је „рупу у закону“, тако што је оснивачка права РТВ Босилеграда и новина Ново братство, 2016. године, пребацио на Национални савет бугарске националне мањине, а медији чији су оснивачи Национални савети, немају право да се финансирају на овакав начин. Лепота!
СТРАНКА УМЕСТО ДРЖАВЕ
Напредњаци су у Србији апсолутну власт освојили марта 2014. године. Истог лета Скупштина је, после Медијске стратегије, усвојила сет од три медијска закона. Тим чином су, чак и медијски стручњаци, очекивали да ће се у медијској сфери проблеми решити повлачењем државе из власништва у медијима, приватизацијом медија и системом пројектног суфинансирања садржаја који су од јавног интереса.
У образложењу закона није изостала потврда да се у медијима забрањује говор мржње, а преласком на пројектно финансирање, успоставља транспарентан и законит систем о овој области.
Новинар Данаса и бивши председник НУНС-а, Вукашин Обрадовић, који је и непосредно укључен у ову проблематику, каже да смо после седам година сведоци поражавајућих ефеката медијске реформе.
„Улогу државе преузела је владајућа странка, која је ставила под контролу како националне, још више локалне медије. Зато смо, уместо заштите јавног интереса, добили огољено партијско информисање, које се, највећим делом, финансира средствима грађана“, каже Обрадовић.
После седам година не вреди набрајати скандале које је држава до сада произвела у медијској сфери. Уместо свега ваља само констатовати да је, куповином подршке од стране власти, локална медијска сцена у потпуности разорена. Отуда и питање да ли је, у садашњим условима, могуће пројектно финансирање вратити у првобитни замишљени модел.
|
Истраживање Центра за одрживе заједнице: На локалу за седам година издвојено 67 милиона евра за медијске конкурсе Од прве расподеле новца из буџета за конкурсно суфинансирање медијских садржаја, 2015. године, па до краја 2021, Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина и локалне самоуправе доделили су укупно 85.435.228 евра за 13.967 пројеката које је поднело 1.669 подносилаца, подаци су које је сакупио Центар за одрживе заједнице из Новог Сада. Гледано по нивоима власти, највише новца за медијске конкурсе издвојиле су, очекивано, локалне самоуправе – 66,8 милиона евра за близу 10.000 пројеката. Ресорно министарство доделио је око 15,3 милиона евра за скоро 3.000 пројеката, док је ресорни покрајински секретаријат издвојио око 3,4 милиона евра за 1.129 пројеката. Новинар Недим Сејдиновић, који је руководио прикупљањем података са сва три нивоа власти у држави, навео је да се од 2015. из године у годину увећавао износ који се медијима додељује на конкурсима – од 9,7 милиона евра на почетку до 14 милиона евра прошле године, а једино одступање од тренда било је 2020. године када је подељено чак 15 милиона евра. Највише су претходних година профитирали РТВ Нови Пазар (2,6 милиона евра), РТВ Belle Amie из Ниша (1,1 милион), Новосадска телевизија (око 1,1 милион), Сремска телевизија из Шида (974.000), Студио Б (око 907.000) и Телевизија Кикинда (680.000 евра). Гледано по темама поднетих пројеката, доминирају информативни садржаји. Локалне самоуправе очито преферирају (јасно и због чега) такве садржаје чим су за седам година скоро половину новца (30,6 милиона) доделиле пројектима (њих 3.276) тог типа. (Цензоловка) |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.