Вести

21. 01. 2022.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Случај BBC: Одлази ли ТВ претплата у историју?

Док из Велике Британије стижу најаве да би претплата за тамошњи јавни сервис BBC могла да буде укинута, у Србији је тек прошле године један од два јавна сервиса успео да се скине с државног буџета и сад приходе остварује највећим делом од претплате, односно ТВ таксе. Доноси ли финансијска независност и уређивачку самосталност?

Нова година у Великој Британији почела је најавом да ће такса за јавни сервис BBC бити замрзнута у наредне две године, уз могућност њеног потпуног укидања 2027. Према плановима премијера Велике Британије Бориса Џонсона, за пет година Британци не би требало више да плаћају ТВ претплату, што би за BBC био огроман финансијски удар.

Најава владе примораће емитера да направи дубоке резове у својим програмским буџетима, пише Гардијан. Министарка културе Надин Дорис најавила је планове за укидање ТВ претплате од 2027. године и образложила да је таква одлука условљена све већим значајем тзв. стриминг канала.

ТВ претплата је већ дуго година трн у оку британским конзервативцима. Џонсон је 2019. већ најавио реформу система ТВ претплате. Тренутно BBC годишње преко ТВ претплата остварује приход од 3,2 милијарде фунти, што чини највећи део буџета јавног сервиса. Без тог новца, хиљаде радних места би морале да буду укинуте, а бројни програми били би угашени. Иначе, свако домаћинство тренутно годишње плаћа 159 фунти за ТВ претплату.

Нови модел финансирања британског јавног сервиса

Иако ће BBC још неко време наставити да годишње од претплате добија 3,2 милијарде фунти, трошкови прављења његових програма све су већи због растуће инфлације и конкуренције, попут Нетфликса. Као резултат тога, корпорација ће морати да своје трошкове смањи за стотине милиона фунти како би уравнотежила своје издатке, наводи Гардијан.

Министарка Дорис је рекла да би ово за BBC могао бити крај тренутног модела финансирања из ТВ претплате изазивајући код многих сумњу у дугорочну финансијску будућност и уређивачку независност јавног сервиса под конзервативном владом.

BBC ће морати да преговара са владом о потпуно новом моделу финансирања када уговор о финансирању накнаде за претплату истекне 2027. године. Међу потенцијалним опцијама остаје претплата, али се разматра И делимична приватизација или директно државно финансирање.

Гардијан преноси и изјаву непознатог сарадника британске министарке који је за Мејл он сандеј рекао:

„Биће много узнемирујућих тонова о томе како ће то погодити популарне програме, али они могу да науче да смањују ‘отпад‘ као и сваки други посао. Ово ће бити последњи преговори о BBC-ју и њиховој лиценци. Готово је са BBC-јем какав они знају.”

Извор је додао да су „дани државне телевизије прошли” и похвалио раст компанија у приватном сектору, као што су Нетфликс и Јутјуб.

У европској регулативи претплата (или такса) сматра се ефикасним моделом финансирања јавних медијских сервиса, и то због његове независности, транспарентности и стабилности. Овакво финансирање независно је од државних финансија и од тржишта. Остварује већи степен транспарентности у поређењу са финансирањем из буџета или од комерцијалних прихода и од спонзора. Одликује га стабилност, с обзиром на то да обезбеђује уједначен прилив новца и не зависи од стања у државној каси и од одлука владе.

РТВ не може без буџетских дотација

За разлику од европске праксе, у Србији су оба јавна сервиса донедавно зависила од новца из државног буџета. Радио-телевизија Србије (РТС) прошле године први пут од 2015. није добила новац из државне касе, док је Радио-телевизија Војводине (РТВ) остала на државним јаслама настављајући да прима по 900 милиона динара годишње, без којих тешко да би успела да опстане.

Законом о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис првобитно је било предвиђено да се од 1. јануара 2016. до 31. децембра 2021. године РТС и РТВ делимично финансирају из таксе, а делимично из буџета.

Ипак, изменама овог закона крајем прошле године, привремено је продужено уређивање начина финансирања основне делатности јавног медијског сервиса до краја наредне године, тако да ће се РТС и РТВ и током 2022. године делимично финансирати из таксе за јавни медијски сервис, а делимично из буџета.

„Полазећи од статистичких података о просечној заради и висини пензија у Републици Србији, високих иницијалних трошкова штампе и дистрибуције рачуна и несразмерно високих трошкова код покретања поступка наплате ненаплаћених потраживања, са једне стране, потребе обезбеђења услова за несметано обављање основне делатности јавних медијских сервиса, са друге стране, као најцелисходније предложено је решење да се у наредном периоду од  1. јануара 2022. године до 31. децембра 2022. године јавни медијски сервиси делимично финансирају из буџета Републике Србије, а делимично из таксе за јавне медијске сервисе, која би се наплаћивала преко рачуна за утрошену електричну енергију, који обезбеђује високи степен наплате таксе”, стоји у образложењу Владе о измени тог закона.

Осим овог закона, измењен је и допуњен и Закон о јавним медијским сервисима, због, како се наводи у образложењу Владе Србије, обезбеђивања довољног извора средстава за рад РТВ-а до 31. децембра 2022. године, како би они могли несметано да обављају своју основну делатност која је у функцији остваривања јавног интереса у области јавног информисања.

„Садашња висина таксе од 299 динара на месечном нивоу није довољна да РТВ несметано и у континуитету обавља своју основну делатност. У 2021. години РТВ ће остварити приход од такси за јавни медијски сервис у износу од 2.278.119 динара. Имајући у виду да се висина таксе за јавни медијски сервис неће мењати за 2022. годину и да је очекивано да ће приход од таксе остати на истом нивоу, потребно је предвидети да се поред таксе, у 2022. години издвоје средства у складу са Законом о буџету Републике Србије за 2022. годину“, наводи се у образложењу.

Иначе, по доласку на власт 2012. године Српска напредна странка је обећала да ће привремено укинути претплату на јавне сервисе, што је и учињено 2014, усвајањем сета медијских закона, према којима је претплата требало да буде „стопирана” до 2016. година, док би се РТС и РТВ финансирали директно из буџета државе. Међутим, 2015. године одлучено је да се, опет привремено, врати такса за јавне сервисе у износу од 150 динара, а да РТС и РТВ наставе да се финансирају већинским делом из државне касе. Висина таксе се повећавала – од 220, па 255 динара, а последње повећање уведено је од 1. јануара 2021. година и од тада такса за јавни сервис износи 299 динара.

(Не)зависни РТС

Иако је изменом Закона о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис предвиђено да се током 2022. године РТС и РТВ делимично финансирају из таксе, а делимично из буџета, за РТС ипак нису издвојена средства из буџета. То је за Цензоловку потврдио и Бранислав Кланшчек, председник Управног одбора РТС-а. Он је рекао да су извори финансирања РТС-а остали само накнада од таксе и маркетинг. Пројектовани приходи националног јавног сервиса за 2022. годину износе 135,8 милиона евра, од тога 67 одсто од таксе, и тај износ задовољава потребе РТС-а, објашњава председник УО РТС-а. Према његовим речима, наплата таксе је сто одсто.

Кланшчек додаје да је то и био циљ руководства РТС-а – да се јавни сервис не финансира новцем државе, како би остао независан.

„Јавни медијски сервис треба да буде ослобођен било каквог притиска, а ако вас неко финансира и ако користите нечија средства, увек постоји притисак. На овај начин смо потпуно самостални”, објашњава Кланшчек.

Мониторинзи БИРОДИ-ја, међутим, показују да се тон извештавања у ударним информативним емисијама РТС-а у прошлој години није променио. Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја каже за Цензоловку да је председник Републике Србије скоро увек представљен у позитивном светлу, док опозиције скоро да и нема у програму.

И гледаност РТС-а пала је у односу на 2020. годину. Према подацима са сајта РТС-а, у априлу 2020. године јавни сервис је пратило скоро 3,5 милиона гледалаца, а од 30 дана у априлу – 25 дана је РТС био најгледанији програм.

У читавој 2020. години, као и у претходних седам, Први програм РТС-а био је најгледанији телевизијски програм у Србији, уз који је свакодневно било три милиона грађана Србије, за пола милиона више од друге по гледаности телевизије.

Исти тренд настављен је и у првој половини 2021. године, да би у августу број гледалаца пао на око 2,6 милиона, док је просек гледалаца током прошле године био 2,8 милиона.

Да би се квалитет програма подигао, Гавриловић сматра да би РТС, поред увођења само једног начина финансирања – претплате, морао да има грађански надзор, омбудсмана, те да спроводи широка истраживања о потребама публике, како би програм прилагодио потребама грађана Србије.