Вести
16. 07. 2012.
Етика друштвених медија
Осим бројних промена у начину извештавања, пословању и функционисању медија, дигитално доба донело је и прве “онлајн етичке дилеме”.
И док неке медијске куће као што су Асошиејтед прес и Волстрит журнал имају писмена упутства којима се регулише понашање новинара на друштвеним мрежама, у Ројтерсовом приручнику се наводи да се свет брзо мења и да ће новинари морати да примене здрав разум у многим случајевима. Колико год “лајковање” нечије странице на Фејсбуку већ на први поглед деловало неспоиво са објективношћу новинара, често је то једини начин да се прате све објаве на датој страници, али и да се лоцирају потенцијални извори.
Виша предавачица етике на Поинтер институту, Кели Мекбрајд (Kelly McBride), каже да би новинари искључивањем са друштвених мрежа изгубили важан извор вести и трендова. “Апсолутно морате да користите друштвене медије као један од новинарских алата. Не бих волела да новинари мисле да не могу у потпуности да користе мреже зато што су новинари. Друштвене мреже су заправо најзначајнија ствар у новинарству у овом тренутку”, каже Кели Мекбрајд.
У тексту под називом Етика друштвених мрежа објављеном на порталу businessjournalism.org, новинарка Кетрин Луис (Katherine Lewis) на основу правила водећих медијских кућа и интервјуа са експертима за етичка питања наводи неколико савета којих би требало да се придржавају сви новинари који користе друштвене мреже.
Први савет је да се новинар добро упозна са правила сопствене редакције и да разуме политику коришћења друштвених медија коју је послодавац прописао, нарочито по питању изношења приватног мишљења, политичке оријентације и непристојног језика. То што медијска кућа нема правила у писаној форми не значи да на неки начин није дала до знања која су очекивања по питању личног понашања новинара и изражавања приватних мишљења.
Други савет је да новинари размисле пре него што твитују, јер сваки коментар који напише може да му се врати као бумеранг, иако га је можда наменио својој приватној публици, јер ни затворене мреже нису имуне на ширење информација “cut and paste” методом. “Зато, пре него што било шта напишете или поделите са другима на друштвеној мрежи, требало би да размислите као новинар да ли то може да створи сумњу у вашу способност да свој посао радите професионално и непристрано”, каже ауторка текста. Она напомиње и да је анониман наступ лоша стратегија, јер ће то изгледати обмањујуће кад се једном открије ваш прави идентитет, а открива се лакше него што мислите.
Иако на први поглед може деловати твивијално, трећи савет добија све већи значај што се може приметити и у наступу домаћих новинара који неретко прелазе границу доброг укуса. “Можете да будете паметни и виспрени, а да не будете непристојни”, упозорава Мекбрајд и додаје да постоји притисак на новинаре да буду и занимљиви и духовити и брзи, али да морају да имају на уму да им је “на лице окачен мегафон” и да новинар није тек било који корисник друштвених мрежа.
И савети Америчког друштва уредника (American Society of News Editors) сведоче о томе да дебата о етици друштвених медија постаје све значајнија. У водичу под називом “10 најбољих пракси за друштвене медије” свим медијским професионалцима се скреће пажња на то како би требало да се понашају на мрежи:
1. Традиционалне етичке норме примењују се и на интернету.
2. Полазите од претпоставке да ће све што напишете на интернету постати јавно.
3. Користите друштвене медије за интеракцију са публиком, али професионално.
4. Објавите најновију вест на веб сајту вашег медија, не на Твитеру.
5. Пазите на то како ће вас доживети и схватити.
6. Направите независну проверу било чега што нађете на друштвеној мрежи.
7. Увек се представите као новинар.
8. Друштвене мреже су алати, не играчке.
9. Будите транспарентни и признајте на интернету када сте погрешили.
10. Нека дискусије у кругу колега остану поверљиве.
Тако је време радикалних промена коначно захватило и етичко поступање новинара. Етика више није недвосмислена каква је некада била, консензуси по питању идеалне праксе све су ређи, па нас у предстојећем периоду сасвим извесно очекује низ дилема у вези са овим питањем. Уједно и граница између приватног и професионалног постаје све тања, а број корисника све већи, па би савети светских пионира у разматрању етике друштвених медија били корисна основа и за домаће професионалце. Уосталом, друштвене мреже одавно нису играчке, већ врло корисни алати у медијском извештавању, у шта се свакодневно уверавамо и на домаћој медијској сцени.
Извор: European Journalism Observatory
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.