Вести
03. 12. 2021.
Оља Бећковић: Тридесет година 30 пута дневно слушам три иста коментара
Култна емисија „Утисак недеље“ ауторке Оље Бећковић почела је да се приказује 1991. године
За ових 30 година ауторка је променила неколико ТВ станица на којима се ова емисија приказивала, друштвене околности су се мењале, а многи из политичког живота само су мењали улоге које имају у јавном животу.
Емисија је првобитно почела да се приказује на Студиу Б од 1991. године, све до 2002. године када се сели на Б92 на којој се емитовала све до њеног гашења 2014. године. Проблем са „Утиском недеље“ настао је када је уредништво медијске куће Б92 предложио Ољи Бећковић да емисију са националне фреквенције ове телевизије премести на кабловски канал “Б92 инфо” који покрива 60 одсто Србије.
Оља Бећковић је од почетка као јединог одговорног за укидање емисије наводила тадашњег премијера, а садашњег председника Србије Александра Вучића истичући у више наврата да је њена емисија преживела време Милошевића, Коштунице, Тадића, али време Алексадра Вучића ипак није.
Тренутно се емисија приказује на телевизији Нова С, али сведоци смо да представници власти више нису „расположени“ да гостују у овој култној емисији.
Утисак недеље постоји тачно 30 година. Како вам изгледа развој Ваше емисије у ове три деценије? Можете ли упоредити саму емисију али и друштвени контекст када сте почели и радили деведесетих и данас?
– Мало је језив податак који помињете, а кога истински нисам свесна. Тридесет година опстанка Утиска је тридеценејиска потреба гледалаца да се недељом увече увере да нису једини који одбијају да се праве мртви док су живи.
У почетку власти СНС у Утиску су гостовали и Александар Вучић, Небојша Стефановић, скоро сви… Да ли вам са професионалне стране недостају гости из владајућих структура? Како објашњавате то што избегавају гостовање код вас иако је некада био престиж појавити се у Утиску?
– Нико од „скоро свих“ које наводите није гостовао добровољно, осим актуелног председника. Сви остали су гостовали његовом одлуком, више не гостују његовом забраном. Нисам сигурна ко кога више избегава. Ни људски, ни професионално нисам заинтересована да се прослављам питањима без одговора.
Недавно је Утисак био мета критика појединих колумниста и једне гошће, укратко: да је емисија за истомишљенике, да се врте стално исти гости и да је тај концепт певазиђен. Је ли вас то изненадило?
– Нису ме изненадила удворичка оглашавања Биљане Србљановић и Светислава Басаре. Изненађује ме Ваше „шифровано“ питање и страх да изговорите та часна имена.
Емисија „Хит твит“ је на суду проглашена за плагијат, али и даље се у истој форми приказује на ТВ Пинк и највиши представници власти сваке седмице тамо гостују. И раније се дешавало да се на телевизијама појављују сличне емисије. Како видите те покушаје да се Утисак “препише” или добије своју кинеску копију?
– Слутим да се ни креатори кретенске идеје да се плагира Утисак не сећају шта је био смисао тог подухвата и да су у великој невољи да смисле образложење како да то укину. С друге стране, не треба потценити да има људи који уживају у каријерама заснованим на брукању.
Шта је пресудно када бирате тему емисије и госте?
– Утисак недеље.
Гледате све телевизије због спремања прилога за емисију, чак и оно што тешко може да се гледа. Како бисте из те визуре описали данашњу ТВ сцену? На шта вам српски медији највише личе?
– Програмске шеме телевизија са националним фреквенцијама под контролом власти су најочигледнији доказ да су приче о смањењу незапослености чиста лаж. Како би се другачије могло објаснити да су главни информативно-пропагандистички програми пребачени у преподневне термине? Откуд то да највиши функционери власти гостују пет пута недељно у јутарњим програмима од 6 до 12 сат? Коме се обраћају ако не незапосленима који седе код куће?
Да ли пратите нешто на телевизији, сем онога што морате, а да притом уживате?
– Уживам у емисији Раде Ђурић на Н1 „Да сам ја неко“. Тамо срећем људе који су Неко, а понашају се као да су „нико“. Паралелно ме опседа идеја о емисији с насловом „Да сам ја нико“. Учесници тог серијала би могли бити полазници Академије за младе лидере који би искрено сведочили: Да сам нико, учланио бих се у странку и постао неки Дарко Глишић.
Током емитовања прилога за Утисак, увек у позадини иде нека мелодија по Вашем избору. И људи понекад током емисије питају: која је то песма? Шта је тајна или нека скривена порука тог сегмента Утиска?
– Тридесет година тридесет пута дневно слушам три иста коментара: „Много сте лепши у природи!“, „Ко вам бира музику?“, Ко пише наслове?“ У том неспоразуму је можда сва моја тајна. Нека тако остане.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.