Вести
29. 11. 2021.
Изменама Закона о јавном информисању и медијима предвиђена контрола продукција
Иако се држава формално повукла из власништва над медијима, владајуће структуре успеле су да успоставе контролу над њима путем приватизације, а држава их помаже финансијски првенствено путем медијских конкурса. Како би прорежимска војска извукла што више новца из буџета, основане су и многобројне продукције које повећавају трошкове производње медијскх садржаја. У намери да се томе стане на пут и спроведе контрола трошења јавних средстава за медијске услуге, НУНС је предложио да се у изменама Закона о јавном информисању и медијима нађе одредба према којој продукције морају бити уписане у посебан регистар уколико желе да конкуришу за јавни новац, а предложена је и анализа трошкова производње медијског садржаја.
Поред издавача медија, на конкурсима за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја могу учествовати и произвођачи медијског садржаја, тзв. продукције уколико обезбеде доказ да ће садржај бити објављен у неком медију. Проблем који су идентификовале медијске организације у вези рада продукција је да не постоји евиденција о томе колико новца су добиле на име државне помоћи, тј. путем медијских конкурса, а тешко је доћи и до податка у ком медију ће садржај бити објављен.
„Лако је пронаћи ко је издавач одређеног медија, међутим, на конкурс поред издавача може да се пријави и неки предузетник и друго правно лице које ће спровести тај пројекат у одређеном медију. У том тренутку ми губимо њима траг и јако нам је тешко да повежемо тог предузетника и медиј и да видимо колико новца је заправо усмерено ка одређеном медију“, каже Невена Кривокапић Мартиновић из SHARE фондације која је и чланица Радне групе за измене Закона о јавном инфомрисању и медијима. „Оно што се могло видети у истраживањима која су јавно објављена је да постоји много предузетника који су основани пре свега неколико година или неколико месеци пре конкурса, а који су на овим конкурсима успели да добију јако велике своте новца.“
Упис у Евиденцију произвођача медијског садржаја услов за конкурисање
Док у регистру медија на сајту АПР-а можемо видети колико новца је добио одређени медиј, односно, његов издавач путем медијских конкурса, непознато је колико укупно новца су приходовале продукције на име ове државне помоћи.
Медији су раније писали о томе како издавачи који су регистровани као Д.О.О. оснивају ћерке фирме које се баве медијском продукцијом како би на конкурсима могли да добију што више новца, али и да би избегли трогодишњи лимит на који је ограничена државна помоћ мале вредности, а који износи 23 милиона динара.
Због свега наведеног, Независно удружење новинара Србије преложило је да се у нацрту новог Закона о јавном информисању и медијима нађе ставка о формирању Евиденције произвођача медијских садржаја коју ће водити Агенција за привредне регистре.
Поред основних података о продукцији, у Регистру произвођача медијског садржаја биће уписани подаци о новчаним средставим додељених произвођачу медијског садржаја на име државне помоћи, као и подаци о свим другим приходима из јавних средстава. То укључује податке о пореским ослобођењима и финансијским подстицајима, јавним набавкама, оглашавању јавних институција и других буџетских давања. У Регистру би требало да буде доступан и документ на основу којег су средства додељена.
Невена Кривокапић Мартиновић појашњава да уколико се тај предлог нађе у финалној верзији Нацрта, а касније и у Закону, правна лица која нису издавачи медија, а која желе да учествују на медијским конкурсима, мораће да буду уписана у Регистар произвођача медијског садржаја.
„Ја мислим да је то један сјајан предлог. Имајући у виду истраживање које смо радили, највећи проблем свега је био тај што ми уопште нисмо могли да уђемо у траг тим продукцијама, које су углавном новоосновани предузетници. Из тога ћемо моћи много лакше да пратимо и да видимо о чему се ради и да видимо где новац грађана Републике Србије одлази“, наводи наша саговорница.
Велики део конкурсног новца одлази трећим лицима
Још један проблем који је идентификован код продукција, али и издавача медија је да велики део новца који добију путем медијских конкурса заврши код трећих правних лица, тако што им продукције и медији плаћају разне услуге попут изнајмљивања опреме, монтаже, оглашавања на вебу, друштвеним мрежама или путем билборда, а мали део новца заправо одлази на новинарски део посла.
У новом Нацрту о изменама ЗЈИМ предложене су и анализе оквирног прорачуна трошкова производње предложених медијских садржаја, које могу утицати на то да апликанти смање оперативне трошкове.
Наиме, приликом одлучивања о износу средстава који ће бити расподељени на сваком појединчном јавном конкурсу, орган јавне власти би морао поћи од стварних трошкова производње медијских садржаја за које се ови конкурси расписују. Та анализа мораће да буде у складу са анализом о недостајућим медијским садржајима, која је, такође, планирана новина предложена од стране појединих чланова радне групе.
Невена Кривокапић Мартиновић примећује да је велики проблем изигравање закона које је могуће у сваком смислу због чега је потребно бити јако пажљив у формулисању одредаба, како би се ризик од злоупотребе смањио на минимум.
„Зато, приликом писања једног закона, онај ко има добру намеру, истовремемо мора да размишља да ли постоји могућност да се та иста одредба злоупотреби, јер се то најчешће и дешава“, закључује наша саговорница.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.