Вести
29. 11. 2021.
НУНС: Недовољна заштита новинара у Србији
Према Извештају које је спровело Независно удружење новинара Србије (НУНС) саопштено је да надлежне институције у Србији нису успеле довољно да допринесу заштити новинара у 2020. години.
НУНС је овим извештајем анализирао поједине активности предвиђене Ревидираним Акционим планом за поглавље 23 и Извештај о спровођењу ревидираног акционог плана за поглавље 23, које обухватају Безбедност новинара, Спровођење Медијске стратегије и Имплементацију медијских закона.
Правница и истраживачица НУНС-а Марија Бабић рекла је да је Европска комисија навела је у свом годишњeм извештају да се настављају напади високих званичника на новинаре и да треба да се ојача заштита новинарима.
„Заштитник грађана (Зоран Пашалић) у свом извештају за претходну годину установио је да нема напретка у слободи говора и да су се физички и вербални напади на новинаре наставили и у 2020 години“, рекла је Бабић на представљању алтернативног извештаја о спровођењу Ревидираног Акционог плана за поглавље 23 у делу који се тиче заштите новинара и медијског законодавства.
Према њеним речима, надлежни органи морају самоиницијатвно да покрећу кривичне пријаве када увиде неко кривично дело.
„У извештају које води Тужилаштво је до краја августа 2021. године формирало 55 предмета на основу поднетих кривичних пријава и само је у једном предмету донета осуђујућа пресуда, а у 16 је установљено да нема места покретању кривичног поступка“, рекла је она.
Бабић је казала да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) не обавља свој посао независно и транспарентно.
„Он (РЕМ) има одређена овлашења, али то не ради у довољној мери. Изостаје комуникација и транспарентност тог тела“, напоменула је она.
Бабић је додала да је РЕМ-у у 2019. години поднето 437 пријава, највише у вези са ријалити програмима и говором мржње, али да је Савет РЕМ-а изрекао само седам мера – три опомене и четири мере упозорења.
Истраживачица и програм координаторка БИРН Србија Тања Максић рекла је да је за рад медија и новинара кључан Закон о приступу информацијама од јавног значаја.
„Нисмо задовољни што у Члану 9 тог закона и даље постоји нека врста ограничења у приступу информацијама. На пример подаци о стању животне средине се не сматрају подацима од јавног значаја, а управо су ти подаци ових дана извукли хиљаде људи на улице“, рекла је она.
Она је истакла да држава мора да се „повуче“ из власништва над медијима.
„Имамо приватизацију Новости и Танјуга, што је на нивоу слова закона у реду, држава се повукла, али оно што смо добили јесте да смо сада уместо државних добили партијске медије. Дакле, нови власници и једних и других медија су људи који су уско повезани са Српском напредном странком и та приватизација додатно доводи до затварања једног информационог круга“, објаснила је она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.