Вести
26. 11. 2021.
Адвокат Бељански: Могућа злоупотреба свих одредаба Кривичног законика које се мењају
Иако је јавна расправа о изменама и допунама Кривичног законика продужена до 2. децембра, у међувремену није било нових предлога за унапређење предложених одредаба. Није било ширег интересовања за ову тему на другом округлом столу који је УНС организовао у Новом Саду. Адвокат Слободан Бељански из ЦЕПРИС-а образложио је своје сумње у предложене измене, које су добрим делом иницирале нову расправу
Након расправе у Београду пре две недеље у Новом Саду je одржан други састанак представника новинарских удружења, државе, стручњака и других који су заинтересовани за предложене измене и допуне Кривичног законика.
Милић: Радна група одговорна за предлоге, а не Министарство
Адвокат и представник НДНВ-а у Радној групи за безбедност и заштиту новинара Вељко Милић рекао је да је идеја ове групе, која је предложила измене КЗ, била да се безбедност новинара побољша. Он је додао да Министарство на њихов предлог није ставило ни „зарез“, тако да уколико новинари нису задовољни предложеним изменама, треба да криве представнике Радне групе.
Слободан Бељански, адвокат и потпредседник ЦЕПРИС-а, оштро је критиковао измене члана 149.
„Када проверавамо неки пропис, ми правници увек узмемо у обзир екстремну варијанту, односно могућност злоупотреба. Ја сам у свакој одредби која се мења или допуњава нашао такву могућност”, нагласио је Бељански.
Он је појаснио да је у спорном члану 149 заштита психичког интегритета новинара на први поглед оправдана, али, према његовом мишљењу, ако се ставите у улогу могућег учиниоца тог кривичног дела, брзо ћете увидети да први утисак вара.
То практично значи да, зависно од повода, начина изражавања или стила неког лица, под удар закона може доћи новинар или други аутор који реагује на такве натписе, прецизирао је Бељански.
Бељански је закључио да се новим одредбама угрожава слобода изражавања и да би њихово усвајање донело више штете него користи. Предложене допуне, према његовом мишљењу, захтевају темељну прераду и редукцију онога што је неприкладно.
Слободан Бељански је раније упозорио да ће од значења и разумевања речи које се помињу у предложеним изменама, као што су „мишљење“ и „спокојство“ или „јавно“, „грубо“, „дрско“, „безобзирно“, „значајно“, зависити одговор на питање да ли кривичног дела има или не.
Тиме би се, како тврди, добио отворени деликт, какав је некада био тзв. деликт мишљења, погодан за неслућене злоупотребе и усмерен ка произвољном гушењу сваке слободније изражене критике.
УНС: Спречити да се промене окрену против новинара
Ненад Крајновић, адвокат УНС-а, подржао је продужетак јавне расправе и нагласио да ће УНС уобличити предлог који се тиче члана у вези са принудом. Он сматра да је потребно прецизирати да се ради о пословима од јавног значаја у области јавног информисања, а предложио је и измене члана 138, као највише критикованог члана 149. Став УНС-а је да мора бити спречен такозвани бумеранг – да се нешто што треба да штити новинаре не окрене против њих.
Јован Ћосић, помоћник министра правде за нормативне послове, појаснио је да након што примедбе на предложене измене и допуне буду размотрене, поново ће бити организоване консултације са Радном групом. Након тога Министарство правде ће уобличити нацрт закона и упутити га Влади Србије, која тај предлог прослеђује Народној скупштини Србије на усвајање.
Јавна расправа је првобитно одржана од 7. до 27. октобра, али је на захтев Сталне радне групе за заштиту и безбедност новинара продужена за још 20 дана, од 12. новембра до 2. децембра.
Током прве јавне расправе на мејл Министарства правде, које је надлежно за креирање овог закона, стигло је 11 примедаба, док засад, након продужења рока, није стигао ниједан предлог, саопштила је Ливија Павићевић, државна секретарка Министарства правде, и позвала све заинтересоване да доставе писане предлоге.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.