Вести
05. 11. 2021.
Проблем разни притисци државе на медије
Независни медији у Србији имају проблеме због свог професионалног рада, као и са разним врстама притисака иза којих, на овај или онај начин, стоји држава, оценили су учесници конференције SEEMF:Лекције научене током пандемије, на панелу “Медији и политика у Србији”, у организацији Медијске организације југоисточне Европе (SEEMO)
Председник државне комисије за испитивање убистава новинара Веран Матић указао је да је пре демократских промена у Србији 2000. године било више од 90 емитера удружених у Асоцијацију независних електронских медија (АНЕМ), који су се могли назвати професионалним, а данас је мали број медија за које се то може рећи.
Тај баланс је одавно изгубљен, имамо ситуацију у којој готово да су професионални медији постали оазе, мала острва, боре се за свој опстанак на најразличитије начине, а са друге стране воде битку за безбедност својих запослених, указао је Матић.
Новинарка продукције Инсајдер Јелена Зорић оценила је да је највећи проблем у медијима пропаганда која се преко њих води, не само у корист власти, него и за опозицију, јер у поларизованом друштву и новинари и редакције дозвољавају да буду поларизовани.
За мене су и власт и опозиција на неки начин у потпуно идентичном рангу, нагласила је Зорић, која је упозорила и на чињеницу да представници власти и институција бирају за који медиј да говоре, иако су дужни да одговарају свима на достављене захтеве за информацијама, и то додатно доприноси подели медија.
Главни уредник мреже КРИК Стеван Дојчиновић рекао је да је већина проблема које та редакција има повезана са политиком и владајућом странком, а да су новинари у Србији више него у било којој другој држави Европе под надзором и мете безбедносних служби.
Притисци државе се временом појачавају, а ове године је то преко тужби. Ту су и стални напади таблоида. А иза свега тога стоји држава, која је непријатељски настројена према независним новинарима. Увек је било медијске цензуре у Србији, али сада држава прети. Раније се власт трудила да ућутка причу, заустави да не иде даље, а садашња у истом тренутку иде на вас на разбне начине, објаснио је он.
Директор и главни уредник новинске агенције ФоНет Зоран Секулић је оценио да је у Србији политика отела новинарство, и то добрим делом због тога што је новинарство на то пристало добровољно – “један део је отет зато што се предао без борбе, а један део зато што је био принуђен”.
Како је истакао, у данашњем друштву у Србији чињенице не занимају никога, јер се људи опредељују по емоцијама и уверењима, на основу писања медија.
Главни проблем је што политика не види нити ће у догледно време видети чему медији служе. На њих гледају као средство за промоцију сопствених уверења и обрачун са политичким неистомишљеницима, напоменуо је Секулић, који је проблеме медија са политиком поделио у неколико области.
Као прву навео је приитиске и претње новинарима, које иду од врха власти па до свих облика јавног комуницирања, укључујући и друштвене мреже, застрашивање, претње, паљење кућа.
Секулић је додао да је следећи начин “производња привида”, јер се свакодневно креирају представе јавности да у њих поверује, а у складу са интересима центара моћи, ти привиди се мењају и неколико пута дневно.
Директна последица је да је јавност неинформисана и збуњена, а то се често ради да се скрене пажња са кључних тема, рекао је он, уз оцену да таква врста кампање има за циљ да анестезира јавност.
Секулић као проблем види и дискриминацију новинара и медија, продукција и тржишта, јер они који нису под контролом власти немају никакве шансе за комуникацију са људима из врха власти, осим понекад телевизије Н1, која може да постави питање, али се то онда употреби да би били прозвани као кривац.
Заменик главног уредника информативног програма Радиотелевизије Србије Зоран Станојевић је оценио да су медији огледало друштва, које је подељено, и што је још горе, посвађано.
Медији су томе допринели, али нису то произвели, констатовао је Станојевић, који сматра да је неопходан разговор између медија који не стоје на истим политичким странама, јер “ништа не може да се промени и није добро ако имамо монологе на две стране”.
Њему је реплицирао Секулић, који је истакао да је непотребан дијалог у медијима, него треба само видети да ли се поштује новинарски кодекс или не, и да ли се извештава професионално или не, пошто новинарство треба да буде професионално, јер “без тога немамо о чему да причамо”.
Секулић је указао и на неопходност да држава озбиљно схвати позицију Савета за штампу као независног саморегулаторног и професионалног тела, која је сада угрожена, јер се у предлогу новог закона о информисању покушава релативизовати његова улога, и омогући стварање више таквих савета.
Специјална саветница министарке културе и информисања Гордана Предић је констатовала да свака власт има жељу да покори медије, да утиче на њих.
Она је напоменула да смо данас сведоци великих количина информација и дезинформација у медијима, јер су они данас “политички извор моћи, из њих произлази схватање политике код конзумената”, а служе и за “спиновање”.
Медијски садржај утиче на начин на који људи размишљају и формирају политичке ставове, будући да су на тај начин највише информисани о политици. Већина људи зна онолико колико медији преносе, закључила је Предић.
Генерални секретар SEEMO Оливер Вујовић је исказао уверење да ствари на медијској сцени Србије могу да се промене, да је могуће да се направи списак проблема и да ће председник државе и премијерка наћи времена да их приме, пошто земља у медијској сфери мора да се мења и то би требао да буде интерес сваког политичара.
Коментари (1)
Остави коментар07.11.
2021.
Демократска пљачка Србије
Старо је правило: да бисмо дошли до политичке истине, само треба пратити траг новца. Главни организатор „демократских промена" у Србији 2000. била је финансијска олигархија ЈУЛ-a. Кадрови Мире Марковић обогатили су се после петооктобарског пуча далеко више него деведесетих. ДОС је био само икебана. ЈУЛ је после 5. октобра 2000. у јавности сатанизован, али су последице имали само обични чланови ове партије, они који никада у животу ништа нису стекли. Милијардери из ЈУЛ-a, који су „почетни капитал" стекли за време владавине Слободана Милошевића, а затим извршили петооктобарску пљачку уништивши већину српских фирми - никоме за то никада нису одговарали.
Одговори