Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Фирма Роберта Чобана кроз шему повезаних удружења до буџетских пара
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 10. 2021.

Аутор: Теодора Ћурчић Извор: ЦИНС

Фирма Роберта Чобана кроз шему повезаних удружења до буџетских пара

Непрофитна удружења повезана са Color Media Communications, фирмом Роберта Чобана, добила су од 2017. до данас на државним конкурсима најмање 78 милиона динара. Део новца завршавао је на рачуну Чобанове фирме, показује истраживање ЦИНС-а, иако она није могла да се пријави на те конкурсе. Саговорница ЦИНС-а ово види као заобилажење правила конкурса

Приче о храни и вину, дегустације и велик број гастрономских стручњака и јавних личности обележили су конференцију о храни Food Talk у Новом Саду јуна 2018. године.

За промоцију овог догађаја је Покрајински секретаријат за привреду и туризам одвојио 1,4 милиона динара. Званично, новац је на конкурсу додељен непознатом удружењу Бач у срцу Бачке, на чијем челу је Гордана Бјелајац.

Међутим, документација до које је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) показује како је највећи део новца, односно 1,1 милион динара, заправо завршио на рачуну фирме Color Media Communications (ЦМЦ) Роберта Чобана. У тој фирми ради и Гордана Бјелајац. Њено удружење је послужило да се заобиђу правила конкурса која бране ЦМЦ да на њему учествује јер зарађује на тржишту, сматра Бојана Селаковић, програмска директорка Грађанских иницијатива.

Истраживање ЦИНС-а показује како је фирма „балканског краља таблоида“, како медији називају Чобана, користила шему преко које су непрофитна удружења повезана са њом, од 2017. године до данас, из буџета добила најмање 78 милиона динара. Реч је о пет удружења која воде запослени у његовој фирми, која немају веб сајтове, а већина ни профиле на друштвеним мрежама, док је једно удружење регистровано на истој адреси као фирма Color Media Communications.

Селаковић каже да се на овај начин ускраћује новац организацијама и удружењима која су основана и заиста раде у јавном интересу, баве се осетљивим друштвеним групама.

„Сама чињеница да су то запослени у Color Media Communications, да та удружења ништа друго не раде, да чак ни ту активност не раде него подуговарају, односно пребацују новац фирми, то дефинитивно није новац потрошен у јавном интересу, него у приватном“, додаје Селаковић.

Роберт Чобан је сувласник фирме Color Press Group која издаје око 100 магазина у региону, попут Hello!, Глориа, Сторy, Лепота & здравље. Color Press Group је власник Color Media International, а у оквиру те групе послује и Color Media Communications, задужена за односе с медијима и организовање догађаја, чији је једини власник Чобан.

Кроз ЦМЦ и Color Media International Роберт Чобан склапа послове са државом већ годинама.

Подршка колегама и пријатељима

У Новом Саду се одржавају различити фестивали – од пролећних Чарди и банди, преко летњег Štrand Summer Festa, до Oktoberfesta и Book Talk-a у јесен.

Ове манифестације организују удружења на чијем челу се налазе запослени Чобанове фирме. Шема функционише тако што удружења добију посао, а онда плаћају услуге Color Media Communications па део новца завршава на рачунима компаније или других запослених.

Тако на месту пројект менаџерке у ЦМЦ ради Гордана Бјелајац, заступница Бач у срцу Бачке и НВО Color Media Events, који су на конкурсима добили најмање 33,4 милиона динара. Око четвртина новца отишла је директно у ЦМЦ, запослени у тој фирми такође су добијали новац, а слично су радила и остала удружења.

Маја Мишковић, PR & Event menadžer у ЦМЦ, води The Best Fest која је на конкурсима освојила најмање 19,3 милиона динара. Њена колегиница Ивана Рајинац данас је на челу удружења Петроварадин медија, које је на конкурсима од средине 2017. до данас добило најмање 18,4 милиона.

У ЦМЦ као финансијски администратор ради Милица Вујовић (раније Тубић), одговорна за удружење Центар за локалну демократију ком је кроз конкурсе исплаћено најмање око седам милиона динара.

 

У појединим случајевима је фирми Color Media Communications одлазио сав новац од конкурса. Примера ради, на конкурсу којим је Покрајински секретаријат за привреду и туризам подржао маркетиншке активности манифестација, НВО Color Media Events је за промоцију Октоберфеста 2018. добило 1,5 милиона динара. Удружење је цео износ пребацило Чобановој фирми управо за услуге маркетиншких активности.

На питање ЦИНС-а каква је веза компаније ЦМЦ са овим удружењима, Роберт Чобан одговара да је реч о њиховим колегама, пријатељима са којима сарађују дуги низ година. Он потврђује да део новца за организовање догађаја стиже из буџета, кроз удружења.

 

Чобану дојављено шта ЦИНС истражује

Током рада на овој причи, а након што је новинарка тражила информације од институција, Роберт Чобан јој се јавио и понудио да он пошаље информације које недостају. Како је написао, „са више места“ му је јављено да се интересујемо за његове послове са државом. Ипак, није хтео да открије одакле му те информације, већ је рекао да је „сасвим разумљиво“ да истраживање није могло да прође незапажено.

„За сваки фестивал или конференцију поменута удружења и Color Media Communications потписују уговоре о суорганизацији са јасном поделом задужења и обавеза“.

Како каже, конкурси нису једини извор новца за фестивале, јер се финансирају и из комерцијалних делатности и међународних организација.

Истраживање ЦИНС-а показује да запослене у Чобановој фирми раде и на пројектима других удружења, као и да се у својим пријавама хвале и пројектима за који нису оне добијале новац.

Тако је Петроварадин медија приликом пријаве за средства за организовање Чарди и банди навела да је 2017. организовала фестивал Гастро планет, иако је тада новац додељен другој организацији, Бач у срцу Бачке.

Осим тога, Гордана Бјелајац је наведена као пројектни менаџер у једној пријави удружења Петроварадин медија, а број телефона Милице Вујовић пише у неколико пријава удружења чија није заступница.

Бјелајац и Вујовић за ЦИНС су потврдиле да се заступнице удружења баве аплицирањем и „праћењем конкурса“, али да на пројекту раде и други.

„С обзиром на то да смо се кроз сарадњу на заједничким пројектима временом упознали и да понекад радимо и као партнерска удружења на неким пројектима, у пројектним тимовима се онда поделе задаци који ће члан који део посла да преузме на себе“, наводи Вујовић у одговору.

 

Удружења као параван

Неки од конкурса на којима је пет удружења добило новац били су намењени подстицању „програма од јавног интереса“, а кроз поједине је држава подржавала побољшање положаја особа с инвалидитетом.

Новац удружењима давало је најмање 11 институција, а „најдарежљивије“ било је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које је издвојило скоро 27,9 милиона динара, углавном за трибине и догађаје чији је циљ оснаживање особа са инвалидитетом. Новосадска Градска управа за привреду определила је нешто више од 27,7 милиона динара за манифестације од јавног интереса, попут Октоберфеста и Штранд Суммер Феста. Поред њих, средства су на конкурсима доделила и министарства културе и трговине, као и три секретаријата у Покрајинској Влади.

 

Део ових конкурса расписан је на основу Владине Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења. Према Уредби, институције које расписују конкурс саме успостављају правила учешћа. Иако се новац додељује за програме од јавног интереса, Уредба не дефинише јавни интерес.

Бојана Селаковић из Грађанских иницијатива каже да удружење треба да ради у јавном интересу да би добило новац, а не да се користи као пречица јер приватна фирма не може да конкурише за новац.

Истог је мишљења и Младен Јовановић, директор Националне коалиције за децентрализацију (НКД). Он упозорава да приватне фирме увек имају доминантно приватни интерес, без обзира да ли раде друштвено-корисне ствари.

„Доказано је да изградња бренда одговорности компанијама значајно повећава профит. Људи радије купују производе и услуге од компанија које су друштвено одговорне“, додаје Јовановић.

Представнице удружења које смо контактирали негирале су да се на овај начин врше злоупотребе и кажу да је новац коришћен наменски.

Исто тврди и Чобан који сматра да не може бити речи о злоупотреби државног новца јер свака од ових манифестација испуњава услове због којих је подржана на конкурсу.

„Ако погледате програме ових конференција неколико година уназад видећете да су њихови учесници поред министара и других државних званичника и независни новинари и интелектуалци по чему смо такође вероватно јединствен случај међу организаторима оваквих догађаја.“

Он тврди и да је буџетска инспекција Града Новог Сада недавно контролисала удружења и да је утврдила да су „сва средства потрошена по прописима“.

Међутим, на питање ЦИНС-а да ли знају да су заступнице удружења запослене у ЦМЦ и да ли сматрају да је то проблем, из Градске управе за привреду кажу да „немају право да питају заступнике удружења где раде када се пријављују на конкурс”.

За Бојану Селаковић овакве шеме само показују слабости институционалног оквира државног финансирања, пре свега у критеријумима по којима се бирају организације којима ће дати новац, али и зато што нема јасне дефиниције јавног интереса и не прате се ефекти потрошеног државног новца.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да треба омогућити фирмама да се пријаве на конкурсе ако је циљ конкурса да се добију најбољи пројекти.

„Ако је, пак, међу циљевима и подршка цивилном друштву, онда треба прописати услове који би онемогућили да се јављају удружења која су само* параван за привредне субјекте“, додаје.

* У тексту је раније писало да се јављају „само удружења која су параван“, након интервенције саговорника овај део је промењен у „удружења која су само параван“.

(Текст је преузет са портала Центра за истраживачко новинарство, https://www.cins.rs/firma-roberta-cobana-kroz-semu-povezanih-udruzenja-do-budzetskih-para/)

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси