Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Безбедност новинара: Шта очекивати од најављених измена Кривичног законика
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

12. 10. 2021.

Аутор: Мирослав Јанковић Извор: Цензоловка

Безбедност новинара: Шта очекивати од најављених измена Кривичног законика

Досадашњи Кривични законик давао је превише простора онима који желе да науде или застраше новинаре, а да за то не буду кажњени. Управо у томе и лежи највећи допринос ових измена што ће се тај простор значајно сузити и што ће тужилаштво и полиција добити законски основ да реагују и у многобројним ситуацијама у којима су им до сада биле „везане руке“, пише за Цензоловку Мирослав Јанковић, правни саветник за слободу медија Мисије ОЕБС-а у Србији.

„Новинарство не сме ништа да прећути: то је његова највећа врлина и највећа мана.“

Henry Anatole Grunwald

Овај диван и тако тачан цитат америчког новинара и дипломате Хенрија Грунвалда указује на велику одговорност и ризике које са собом носи професија новинара. Без обзира на то да ли се ради о тренуцима велике радости или очаја и трагедије, новинарство остаје чувар тих кључних момената у историји. Чак и онда када многи желе да их забораве или просто не виде.

Ако тако поставимо улогу новинарске професије у једном друштву, онда она постаје од једнаког значаја као и улоге свих осталих демократских институција у савременом свету. Самим тим, заштита новинара постаје питање заштите основних вредности сваке демократске заједнице.

Тако је и у Србији тема безбедности новинара добила прворазредни значај последњих година услед забрињавајућег броја напада на новинаре. Као реакција на то, најпре је формирана Стална радна група за безбедност новинара (СРГ) у јануару 2017. године, а крајем 2020. године и Владина радна група за безбедност новинара (ВРГ). Затим је током 2021. године успостављена платформа Заштитника грађана за документовање напада и притисака на новинаре, а важан део ових напора представља и нова Медијска стратегија која читаво једно поглавље посвећује безбедности новинара и њиховом социоекономском положају.

Они који ближе прате ове процесе знају да су у оквиру њих реализовани многобројни пројекти и активности и да су одређени резултати постигнути. Примера ради, успостављен је Систем контакт тачака за хитну реакцију у случају напада на новинаре те у овом тренутку чак 115 тужилаца даноноћно стоји на располагању новинарима који сматрају да су жртве неког кривичног дела. На почетку их је било четири. Покренут је сајт безбедни новинари (безбедниновинари.рс), затим СОС телефон преко кога новинари могу добити бесплатне савете адвоката, урађено је пуно различитих студија и анализа на ову тему, спроведене су едукације за полицију и тужилаштво и још много тога.

Међутим, чини се да су најављене измене и допуне Кривичног законика, које би требало да омогуће ефикаснију и свеобухватнију заштиту новинара, са пуним правом у највећој мери заинтригирале јавност. Упркос том појачаном интересовању, чини се да у вези с амандманима медијска заједница и даље има пуно недоумица, пре свега због недовољно јасних и директних одговора. Како о разлозима због којих се све то дешава тако и о дометима решења која се налазе „на столу“.

Амандмане на Кривични законик који се тичу безбедности новинара формулисао је професор кривичног права Зоран Стојановић, на иницијативу и уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и СРГ. Они су настали као одговор на ситуације за које се постојећи кривичноправни оквир показао немоћним, а које су препознате кроз вишегодишње искуство заједничког рада новинарских и медијских удружења, тужилаштва и полиције. Ту немоћ правног система новинари су често разумели као немоћ тужилаштва и полиције, као што су и ови други то често доживљавали као непознавање Закона од стране новинара и медија.

Амандмани су, након консултација професора са новинарским и медијским удружењима, завршени у априлу ове године, а затим су предати најпре СРГ, а потом и ВРГ. Након иницијалног разматрања овог документа одлучено је да се у оквиру Министарства правде формира Радна група за измене Кривичног законика, као и да амандмани који се тичу безбедности новинара иду у убрзаној процедури, парцијално у односу на све остале измене које би требало да буду завршене до краја 2022. године.

На последњем састанку ВРГ, који је одржан 30. септембра, Министарство правде је обавестило чланове да су амандмани званично и у потпуности прихваћени, чиме су постали Нацрт Закона о изменама и допунама Кривичног законика, а са којим ће се ићи у јавну расправу. У међувремену, јавна расправа је почела 7. октобра, трајаће 20 дана и биће спроведена само онлајн.

Међутим, оно што новинарску јавност највише интересује јесте садржај тих измена, односно каква тачно побољшања могу да очекују уколико буду усвојене.

Пре тога, требало би нагласити да, насупрот распрострањеном мишљењу, заоштравање и ширење кривичноправне репресије само по себи не води ефикаснијем сузбијању криминалитета у било којој области па ни у овој везаној за безбедност новинара. Како каже професор Стојановић „баш напротив, оно по правилу слаби кривичноправни систем, а има и неке шире негативне последице за друштво!. Баш због тога, ултимативни циљ у изради амандмана био је да се пронађе прави баланс између оправдане потребе да се успостави ефикаснија кривичноправна заштита новинара и бојазни од претераног коришћења репресије онда када она није нужна (начело ултима ратио, то јест кривично право као крајње средство).

Решење за које се оправдано одлучило је да се не уводи ново кривично дело против новинара, како је то у неком тренутку било предложено, већ да се, у складу са духом нашег Закона, прецизирају и прошире криминалне зоне код три већ постојећа дела: „Принуда“, „Угрожавање сигурности“ и „Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовања програма“.

Ради одржања конзистентности Закона исправно је процењено да не би требало кренути путем измена које би у први план ставиле заштиту новинара као таквих, већ заштиту одређене вредности – у овом случају слободе изражавања и слободе медија. То је и разлог због чега се предложене измене налазе у делу Закона који носи назив „Кривична дела против човека и грађанина“.

Измене кривичног дела “Принуда“

Ово кривично дело постоји када неко, користећи силу или претњу, натера некога да нешто уради или не уради и за њега је предвиђена казна затвора до три године.

Е сада, по новим изменама, у случају да неко новинара присили да нешто уради (нпр. да му да шифру свог компјутера како би му овај избрисао текст који је припремио) или да нешто не уради (да не објави текст који је написао), прописана је тежа казна – од шест месеци до пет година затвора.

У суштини, ово кривично дело је и раније могло бити извршено према новинару, само је сада уведена тежа казна уколико се то деси. Раније је максимална казна била три године, а по новим изменама биће пет година затвора. Најкраће речено, код овог кривичног дела реч је о заоштравању казнене политике.

Измене кривичног дела „Угрожавање сигурности“

Врло су занимљиве измене овог кривичног дела пошто је у вези са његовом применом било доста изазова у пракси. Притом, према подацима Републичког јавног тужилаштва, највећи број кривичних дела извршених према новинарима је управо угрожавање њихове сигурности па га је због тог појачаног интензитета, а лимитираних практичних домета, било неопходно модификовати.

До сада, ово кривично дело би постојало уколико неко угрози сигурност новинара тако што му прети да ће напасти на његов живот или тело, односно на живот или тело њему блиског лица (рецимо супруге или детета). Дакле, до сада су само претње које се односе на живот или тело новинара или њему блиског лица могле да представљају радње извршења овог кривичног дела (нпр. „убићу те“). Све друге претње нису узимане у обзир пошто нису испуњавале законом прописане услове. Тако, примера ради, уколико би неко новинару послао поруку да ће да му запали кућу, то до сада није могло да буде третирано као угрожавање његове сигурности. Самим тим, полиција и тужилаштво нису могли да поступају по службеној дужности. Звучи брутално, али је формално-правно гледано тако, а то је једини критеријум на суду. Таква оптужница тужилаштва била би осуђена на неуспех. 

Најављене измене, поред претње по живот и тело, додају још два нова основа – претње по слободу или имовину веће вредности. Дакле, изменама се заправо шире могућности и ситуације у којима ће органи за спровођење закона водити случај као угрожавање сигурности новинара. Уколико ове измене буду усвојене, горе поменуту претњу („запалити кућу“, али и многе друге), полиција и тужилаштво ће морати да воде као угрожавање сигурности.

Без икакве сумње, ове измене ће проширити криминалну зону код овог кривичног дела, односно читав спектар потенцијалних ситуација којима се може угрозити сигурност новинара. Тиме се, што је и био један од циљева ових амандмана, омогућава свеобухватнија заштита безбедности новинара.

Овде је важно нагласити и да се угрожена сигурност новинара манифестује у његовом осећању несигурности и угрожености, односно страха. Дакле, за постојање овог кривичног дела довољан је тај субјективан осећај новинара и није потребно да је сигурност и објективно била угрожена. То значи да ако неко новинару прети „празним пиштољем“, а новинар не зна да „пиштољ није пун“, то ће бити довољно да се сматра да је ово кривично дело извршено иако, формално-правно посматрано, његова сигурност није била објективно угрожена.

Измене кривичног дела „Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовања програма“

Иако су и претходна два кривична дела од изузетног значаја за унапређење безбедности новинара, чини се да би измене овог требало да донесу искорак ка превазилажењу можда и најозбиљнијих изазова. Реч је о такозваним притисцима или, тачније, свим оним ситуацијама које стварају објективан осећај несигурности код новинара, а које немају тај интензитет да буду третиране као угрожавање сигурности или као неко друго кривично дело.

Важно је подсетити да управо поменути притисци представљају кључан, мада не и једини, разлог за неусклађеност база података о нападима новинарских удружења и тужилаштва. Примера ради, у 2020. години тужилаштво је регистровало 56 кривичних предмета због напада на новинаре, а НУНС укупно 189 инцидената, од чега су чак 82 притиска. Реч је о догађајима који не представљају физички напад, вербалну претњу, напад на имовину или претњу имовини (категоризација коју води НУНС). Ради се, дакле, о случајевима којима се тужилаштво и полиција нису ни бавили јер не представљају кривична дела. Ако се нове измене усвоје, то више неће бити случај.

Наиме, изменама овог члана уводе се два нова начина како оно може бити извршено. Први је да ће ово кривично дело бити учињено ако неко спречи или омета новинаре у објављивању информација. Други је да ће се извршењем овог кривичног дела сматрати и када неко, због већ објављене информације или мишљења, вређа или злоставља новинара или када дрским и безобзирним понашањем угрози његово спокојство.

Дакле, на овај начин кривична дела постају све оне ситуације у којима је неко вређао и злостављао новинаре, у којима им је претио на начин који до сада није био препознат Законом, све врсте прогањања новинара преко друштвених мрежа, укратко – све оно што са разлогом ствара осећај неспокојства код новинара. Прописивањем овог, такорећи сасвим новог кривичног дела, биће попуњене празнине које није покривало кривично дело угрожавања сигурности.

Међутим, то није све. Предложено је и да уколико ово кривично дело изврши службено лице (између осталог, то су запослени у државним органима), буде кажњено затвором до три године. Још једна битна новина, која је уведена на оправдан захтев новинарских и медијских удружења, јесте и да за ово кривично дела тужилаштво и полиција покрећу кривично гоњење по службеној дужности, а не по предлогу оштећеног новинара, што је у досадашњој пракси за њих представљало велико оптерећење.

Закључак

Сви који су били укључени у овај процес искрено верују да ће предложени амандмани значајно унапредити безбедност новинара. Досадашњи Кривични законик давао је превише простора онима који желе да науде или застраше новинаре, а да за то не буду кажњени. Управо у томе и лежи највећи допринос ових измена што ће се тај простор значајно сузити и што ће тужилаштво и полиција добити законски основ да реагују и у многобројним ситуацијама у којима су им до сада биле „везане руке“.

На крају, свакако треба нагласити да се безбедност новинара ипак не штити само кривичним правом и да постоји још много начина како једно друштво може да одговори на тај изазов, као што је то и препоручено државама учесницама у Одлуци Министарског савета ОЕБС-а о безбедности новинара из 2018. године. Примера ради, тако што ће јавни функционери јавно и недвосмислено осудити све нападе на новинаре и новинарке, или тако што ће органи за спровођење закона спроводити брже, делотворније и непристрасније истраге, а судови изрицати казне предвиђене законом и тиме појачати његову превентивну функцију.

Такође, један од начина је и тај што ће се политичари и јавни службеници уздржавати од застрашивања, претњи или толерисања насиља над новинарима, што ће се онемогућити коришћење незаконитих или произвољних метода тајног надзора рада и комуникације новинара, тако што ће се редовно спроводити обуке о безбедности новинара за државна тела и органе, или унапредити прикупљање података и анализа напада. Али и тако што ће сами новинари више него до сада пријављивати нападе.

Све то наравно није нимало једноставан задатак и захтева непрекидни професионални ангажман и искрену посвећеност свих страна. Али, као што смо успели да научимо из овог дугогодишњег процеса измена Кривичног законика – не постоји неизводљиво када имаш озбиљне и утемељене правне аргументе. Тежак пут је испред нас и нико са сигурношћу не може да каже шта нас чека иза хоризонта измена Кривичног законика. Оно што сигурно знамо је да ће тек пракса сведочити о резултатима овог процеса. Ми у Мисији ОЕБС-а ћемо сасвим сигурно остати посвећен, поуздан и искрен савезник свих укључених страна на нашем заједничком путу ка побољшању амбијента у коме новинари раде и ка даљем унапређењу демократских стандарда у Србији.

Мисија ОЕБС -а у Србији од свог почетка ради у блиском партнерству са свим заинтересованим странама у Србији пружајући савете, помоћ и експертизу у областима демократизације, владавине права и људских права, медија и безбедносног сектора, који су кључни за реформу земље и њен демократски развој.


* Аутор је правни саветник за слободу медија Мисије ОЕБС-а у Србији и укључен је у рад Владине радне групе за безбедност новинара и Сталне радне групе за безбедност новинара

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси