Вести
12. 10. 2021.
BFMI: Убрзан пад слободе медија у Србији, ЕУ пасивни посматрач
Погоршање слободе медија у Србији се убрзало под садашњим руководством, оценила је у извештају Балканска иницијатива за слободне медије (BFMI) и позвала Европску унију да престане да буде пасивни посматрач и да појача притисак на власти
"Под владавином Александра Вучића, значајно се смањио простор за слободно деловање медија и алтернативне погледе на наратив владе. Председник је учврстио контролу своје партије над медијским сектором осигуравајући да провладини гласови доминирају у мејнстрим медијима кроз њен утицај на националне емитере", оцењује су у извештају "Невидљива рука медијске цензуре на Балкану" у којем је фокус стављен Бугарску, Србију и Северну Македонију.
Као пример се наводи да су се током марта представници владајућих партија појавили у 87% вести у ударном термину, а да се Вучић обраћао уживо јавности 29 дана у том месецу.
"Сви медији који криткују владу стално се поткопавају или директним вербалним и физичким нападима, или манипулацијом комерцијалног тржишта од стране државних субјеката", наводи се у извештају који ће бити представљен 12. октобра.
Истовремено, додаје се, власт тврди да је спремна и вољна да реформише медијски сектор, али не предузима никакве конкретне кораке у том правцу.
У извештају се истиче да сви велики индекси указују на пад медијских слобода у Србији под актуелним руководством, да влада не примењује постојеће медијске законе, а да су јавни сервиси и главно регулаторно тело подложни државној контроли због финансијске зависности и правила о именовању њихових чланова.
"Медијско тржиште у Србији је презасићено и контролисано од стране неколицине моћних власника", а многи од њих имају блиске везе са владајућум Српском напредном странком и под њеним су утицајем.
Утицај државе се додатно одржава преко дистрибуције прихода од оглашавања, а влада све више користи државне фирме, као што је Телеком Србија, за манипулацију комерцијалним тржиштем склапањем уносних партнерстава и куповином медија.
БФМИ истиче да се што пре морају спровести мере из Медијске стратегије, а да ЕУ и цивилно друштво морају извршити притисак како би влада испунила своје обавезе уочи наредних избора 2022. године.
"ЕУ мора да појача притисак на руководство земље. ЕУ је поздравила објављивање нове медијске стратегије, али то није довело до мерљивих промена нити напретка", наводи се у извештају и позива Брисел да финансијску помоћ Србији услови испуњавањем обавеза.
БФМИ истиче да се Србији не сме дозволити да "настави да се претвара да спроводи реформе у медијском сектору на начине који су привлачни ЕУ", док истовремено угрожава медијске слободе.
"ЕУ би требало да оличава вредности слободе, демократије и основних људских права. Али када је у питању слобода медија, она је пасивни посматрач суочен са раширеним злоупотребама на сопственом тлу и у непосредном суседсту", оценила је директорка БФМИ Антоанет Николова у ауторском тексту за EURACTIV.com.
Она је истакла да системски напади на независне медије постају ендемски широм источне Европе и посебно на Балкану.
Чланица ЕУ Бугарска је на Светском индексу слободе медија који су Репортери без граница објавили ове године заузела 112. место међу 180 земаља.
Друге балканске земље које теже чланству у Унији, као што су Србија и Северна Македонија, имају медијско тржиште на којима су "независни критички гласови гурнути на рубове јавног дискурса".
"Нажалост, ЕУ изгледа нема ни вољу ни средства да поправи ситуацију. Тај проблем се не може више занемаривати, посебно откад напади на медије на Балкану постају све софистициранији и далекосежнији", навела је Николова.
Она је истакла да, док су случајеви напада на новинаре добро документовани, недовољно пажње се придаје "подмуклим праксама" које политичари и њихови савезници користе да контролишу шире медијско окружење.
У извештају се указује на три методе које се користе за манипулацију медијским тржиштем – контрола јавних сервиса и регулаторних тела, злоупотреба слабих прописа о транспарентности власништва и коришћење државних субвенција за подстицање клијентелизма на слабим медијским тржиштима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.