Вести
08. 10. 2021.
Свака част звиждачима
Фејсбук се у последње време све чешће суочава с новим оптужбама. Сада је јасно ко стоји иза њих: Френсис Хоген која је некада радила за њих. А њен поступак заслужује пуно поштовање, сматра уредник у DW Мартин Муно.
Већ неколико недеља поново се диже прашина око још увек највеће друштвене мреже на свету. Низ чланака у „Vol strit džornalu“ открио је бројне нерегуларности у компанији Фејсбук.
Строга правила објављивања која важе за власнике 5,8 милиона такозваних ВИП корисничких рачуна, примењују се само у ограниченој мери. Рецимо, фудбалска звезда Нејмар објавио је голишаве фотографије жене која га је оптужила за силовање. Модератори нису смели да избришу његову објаву – то је уследило тек након наредбе с вишег нивоа. У међувремену је његову објаву видело око 56 милиона корисника.
Али оно што је подигло највише прашине био је чланак који се бавио штетним утицајем Инстаграма на ментално здравље адолесцената. У једној интерној студији Фејсбук је дошао до закључка да је код многих тинејџера – нарочито код девојака – Инстаграм повећао незадовољство сопственим телом. А то пак доводи до поремећаја у исхрани и до депресије. Та сазнања Фејсбуков менаџмент је, како је наведено, намерно задржао далеко од очију јавности.
Фејсбук је поступио исто као и у случају других оптужби: компанија их је одбацила, али је истовремено ставила на лед сопствене планове о покретању верзије Инстаграма намењене деци од десет до дванаест година.
Од викенда је постало јасно ко стоји иза тих открића: Френсис Хоген, научница која се бави управљањем базама података, а која је од 2019. до 2021. године радила за Фејсбук. Она је током наступа на једној америчкој телевизији изнела жестоке оптужбе против свог бившег послодавца.
Њена кључна порука гласи: Фејсбук је у сукобу интереса „између онога што је добро за јавност и онога што је добро за Фејсбук“. Концерн се „више пута одлучио за оптимизацију сопствених интереса“. Хоген је своје наводе поткрепила интерним документима, а њен закључак гласи: „Ова верзија Фејсбука раздире наше друштво и изазива насиље у свету“.
Хогенова је након тога и сведочила пред америчким Конгресом. Пре тога је поднела и званичан захтев за заштиту због изношења пословних тајни компаније, како би се заштитила од тужбе свог бившег послодавца.
Колико је храбар њен корак сведоче и паралеле с другим звиждачима: Едвард Сноуден, који је светској јавности омогућио дубоко узнемирујући увид у размере глобалне праксе надзора тајних служби и тиме изазвао аферу НСА, годинама живи у егзилу у Русији. Породица која га је 2013. крила од америчких власти, пре неколико дана добила је азил у Канади.
Од пре неколико дана такође је познато и да је америчка администрација предвођена председником Доналдом Трампом размишљала о убиству оснивача платформе Викиликс, Џулијана Асанжа. Он се већ више од две године налази у британском затвору и прети му изручење САД.
Не показују само приче тих људи да звиждачи никако нису егомански издајници или црне овце. Откриће такозваних „Пандориних папира“ без њих не би било могуће. Ако су – а чини се да јесу – наводи Хогенове поткрепљени чињеницама, она би неминовно требало да буде заштићена. То је и у нашем најесенцијалнијем интересу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.