Вести
29. 09. 2021.
Божић и Реџа о медијима- погледи из Београда и Приштине
Више од две деценије након краткотрајног али крвавог рата на Косову и даље траје политички спор око правног статуса те покрајине, али начин на који новинари са једне и друге стране сагледавају свој статус и положај медија се толико разликује да је тешко и поверовати да су некада радили у јединственом медијском систему
Њуз директор телевизије Н1 Игор Божић је за агенцију Бета рекао да је медијска сцена изузетно поларизована, односно да мали део медија свој посао раде професионално, док је већина медија пропагандно средство у служби владајуће странке.
С друге стране, председник Асоцијације новинара Косова Џемаиљ Реџа сматра да Косово стоји релативно добро по питању слободе медија, нарочито ако се упореди са регионом, иако ће увек бити покушаја разних интересних група и политике да утичу на слободу медија.
"Сматрам да је највећи број медија успео да се супротстави оваквим врстама напада, како би сачували своју независност и задржали слободу медија на нивоу", рекао је Реџа агенцији Бета.
Божић је навео да Н1 осећа неке притиске због праћења ситуације на Косову, нарочито у централној Србији, док екипа која ради у Приштини нема такву врсту притисака јер се програм те телевизије не види на Косову.
"Притисци на Н1 када извештава са Косова су веома фреквентни... Када год радимо неку причу која подразумева да се види и албанска страна, увек добијамо пежоративне одреднице да радимо за 'шиптаре', да смо ми њихови лобисти, да протежирамо њихову политику.
То је потпуно супротно реалности и на неки начин се заправо види и подела у друштву и у владајућој већини која је врло искључива и која очекује да медији заправо треба да спроводе политику владе земље, а не да извештавају о ономе што је реалност, а она подразумева да постоји и друга страна медаље", рекао је Божић.
Реџа наводи да су притисци различити, јер је свака влада заинтересована да контролише, колико може, оно што медији објављују али да на Косову постоји добра организованост и солидарност новинара по том питању.
"Увек када се нешто догоди, било да се ради о притиску, уцени или претњи према новинарима алармира се заједница (новинара). Бране једни друге и алармира се велико међународно присуство које имамо овде", рекао је Реџа и додао да је раније било и притисака финансијске природе, јер су владине и институционалне рекламе у мањем обиму излазиле у оним медијима који су имали независну уређивачку политику.
Што се тиче интересовања јавности за догађаје у другој заједници, Реџа сматра да су медији на Косову и даље у великој мери подељени по етничкој основи и да, углавном, прате агенду одређене националности.
"Има извештавања и постоје покушаји, додуше недовољни, да се види свакодневица и друге стране. Нажалост, извештавање остаје на политичким темама, али сам као председник Асоцијације заинтересован да унапредим сарадњу, да се види свакодневица друге стране", навео је он.
Божић је оценио да публика у централној Србији не зна много о томе какав је реалан живот на Косову, пре свега јер већина људи не сматра Косово независном државом.
"Када смо имали приче које су на неки начин показивале да постоји нека врста суживота између Албанаца и Срба који живе у енклавама онда се види да то није све онако како политика представља и долазимо до ситуације да публика онда то доживљава као некакву врсту пропаганде, зато што имају предрасуду о томе да ти људи могу да живе заједно", рекао је он.
Њуз директор Н1 телевизије сматра да је интересовање публике уоквирено дневно - политичким активностима проблема Косова, који нису решени 22 године након сукоба.
Божић је, међутим, оценио да постоји простор за извештавање и о неполитичким темама, односно о питањима која се тичу области економије, културе или спорта.
"Актуелни политички актери инсистирају на томе да су теме управо те које они намећу. С друге стране, ми смо имали неколико репортажа о животу Срба у енклавама поводом десетогодишњице од проглашења независности. То је било добро прихваћено овде", рекао је он.
Реџа је навео да има врло мало извештавања о другој заједници и да оно углавном долази из медјународних медија.
"Извештаја о албанско-српско сарадњи и суживоту има у међународним медијима, али не колико би требало и у локалним медијима.
Такво извештавање у локалним медијима често добија политичку и етничку конотацију која шаље поруку коју не шаље новинар док ради причу о свакодневном животу", рекао је он.
Реџа је рекао да Канал 10, на којем ради, нема ангажованог новинара из српске, али ни из других заједница, и да њих углавном има искључиво на Јавном сервису, односно на Радио-телевизији Косова.
"Немам сазнања о разлозима због којих руководства других медија нису понекад пробали да имају људе из различитих заједница. Наравно, без сумње, језик је једна од баријера, пошто једна телевизија као ова наша емитује програм само на албанском језику", рекао је Реџа.
Божић наводи да дописница Н1 из Приштине Зана Цимили није српске националности, иако говори српски језик, али да је публика навикла на њу због тога што ради непристрасно и извештава избалансирано од самог почетка.
"Зана је имала и претње на друштвеним мрежама зато што је извештавала за Н1 и због тога како је извештавала. То су биле бруталне претње, чак је једна ушла и у судски поступак, јер је била директна претња смрћу и то судски поступак органа Србије.
Још увек немамо епилог тога иако је прошло више од две године, али то показује која је врста нетрпељивости према независном и професионалном новинарству", навео је Божић.
Он је навео да се Н1 залаже да и представници других заједница буду њени извештачи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.