Вести
15. 09. 2021.
Како се Европска унија бори против дезинформација?
Дезинформације (лажне вести) су велики изазов за европске демократије, друштва и Унија треба да се позабави тиме, доследно европским вредностима и слободама. Дезинформације подривају поверење грађана у демократију и демократске институције.
Оне такође доприносе поларизацији ставова у јавности и мешају се у демократске процесе доношења одлука – наводи се у закључцима документа које је Европска комисија донела 2018. године, а који је тиче такозваног „фејк њуз“ феномена, који је последњих година, експанзијом интернета и друштвених мрежа, распрострањен широм света.
Како је Европска комисија у истом документу дефинисала дезинформације?
– Дезинформације су схваћене као проверљиво лажне или обмањујуће информације које су креиране, објављене и распростављене ради економске користи, или због намерног обмањивања јавности, које истој може нанети штету – наводи се у документу.
Какве радње Европска комисија намерава да предузме поводом ширења дезинформација?
Како пише у документу, сузбијање дезинформација захтева политичку одлучност и јединствену акцију, те ангажовање влада, које укључује службе које се баве сајбер-безбедношћу, обавештајне службе, заједнице за стратешке комуникације, заштиту података, спровођење изборних закона и регулаторе у области медија. У њему се напомиње да то треба чинити у блиској сарадњи са партнерима широм света који о поменутом проблему размишљаљу на сличан начин.
Координирани одговор у овом акционом плану темељи се на четири стуба, а они су побољшање способности институција Уније за откривање, анализу и разоткривање дезинформација, затим јачање заједничког одговора на исте, потом на мобилизацију приватног сектора у борби против њих и напослетку на подизање свести и јачање отпорности друштва на лажне информације.
Анализе претњи и процене обавештајних података, како се наводи у тексту, основа су за рад против ширења дезинформација. У њему се истиче да стручност обавештајног центра и центра за процену ситуације треба у потпуности искористити да анализира нарастајућу природу кампања ширења дезинформација.
– Први часови након објављивања дезинформације критични су откривање, анализу и одговор на њу. Сходно томе, биће успостављен систем за брза упозорења о кампањама дезинформација у реалном времену, а путем намеске технолошке инфраструктуре. Ово ће олакшати размену података о процени и омогућити заједничку свест о ситуацији – образлаже се у документу ЕК.
У акционом плану се наглашава да је брза реакција кроз ефикасну комуникацију која је заснована на чињеницама неопходна за супротстављање и одвраћање од дезинформација, укључујући лажне информације које се односе на Унију и њене политике. У истом се такође указује да је већа свест јавности од суштинског значаја за побољшање отпорности друштва у односу на претњу коју представља ширење дезинформација.
Шта је, према мишљењу из документа ЕП, још важно за борбу против лажних вести?
– Независни „фект-чекери“ (професионалци, најчешће новинари, који се баве провером чињеница) и истраживачи имају кључну улогу у унапређењу разумевања структура које садрже дезинформације и механизама који их обликују и пласирају на интернету. Они, шта више, својом активношћу подижу свест о различитим врстама дезинформација и могу допринети ублажавању њиховог негативног утицаја. Неопходно је ојачати њихове капацитете за идентификовање и разоткривање лажних информација и олакшати њихову прекограничну сарадњу – наводи се у акционом плану.
У њему се даље подсећа да је рад независних медија неопходан за функционисање демократског друштва. Објашњава се да ће, с тим у вези, ЕК наставити да подржава независне медије и истраживачко новинарство, јер они доприносе откривање дезинформација.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.