Вести
25. 08. 2021.
Кључна улога медија у изградњи плуралистичког и модерног друштва
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је данас скуп “Култура дијалога – цивилно друштво и медији”, чији је циљ, да између осталог, покаже да је Министарство алат за демократске промене у Србији, преноси ФоНет
“Немамо право да радимо ништа друго осим да позивамо на дијалог”, рекла је Чомић и додала да је данас тема какво је стање по питању медија и цивилног друштва у Србији и како ко може да помогне.
Упитана да прокоментарише то што председник Републике етикетира медије као тајкунске, Чомић је рекла да је чврст став Министарства да не коментаришу изјаве о изјавама, а за нападе на новинаре из скупштинских клупа рекла је да одговорност сноси председавајући парламента.
Шеф Мисије ОЕБС Јан Брату истакао је важност слободног дијалога, те додао да ОЕБС ради с властима, медијима и новинарима да би се омогућила култура дијалига и изношење разлика у мишљењима без страха. Он је истакао да је циљ јачање медија и организација цивилног друштва, а да квалитетно новинарство подразумева истинитост, искреност, интегритет и саосећање.
Правни експерт Милан Антонијевић такође се осврнуо на етикетирање новинара и представника удружења грађана у медијима и истакао да треба говорити о нападима из Владе и Скупштине који не престају.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић је на скупу истакао да је положај медија и невладиних организација одавно оцењен као неповољан у међународним извештајима и да су поново мета жестоке кампање коју је повео председник државе, а наставили медији.
Бодрожић је рекао да је председник Србије Александар Вучић изнео лажне оптужбе на рачун медија, наводећи да су тајкунски, да не плаћају порез и да се буне када треба да га плате.
Бодрожић је позвао јавност да им се придружи у борби за вредности, међународне представнике да се одреде према кампањи која се сада води против медија, а Гордану Чомић да спречи овакве кампање, уместо да покреће процес без исхода.
Представница Удружења новинара Србије (УНС) Јелена Спасић истакла је да се у текстовима који се појављују о појединим медијима у последњих неколико дана пише о истраживању које је “смешно”, јер погрешно наводи и годину када је УНС основан, али да је питање циља писања о донацијама које медији и удружења добијају.
Она је указала да је раније група медија и организација цивилног друштва била у процесу испитивања “прања новца и финансирања тероризма” и да нису добили јесу ли или нису.
Министарка културе и информисања Маја Гојковић изјавила је да и јавни функционери попуњавају формуларе у вези са прањем новца и финансирањем тероризма, а Спасић јој је одговорила да је разлика у томе што медији и организације цивилног друштва нису јавни функционери.
Гојковић је поручила да они јавности не треба да дају лажну слику да су једини део друштва над којим се примењује тај закон и истакла да је убеђена да није било лоше намере када је било речи о тој контроли, већ да је реч о примени закона који се односи на све.
Некадашњи државни секретар за информисање Саша Мирковић указао је на скупу да Закон о јавном информисању и медијима прописује пријављивање новца добијеног од органа јавне власти, али и јавних предузећа и да није приметио да постоје извештаји о томе.
Како је објаснио, било би значајно да се виде и те информације, како би се добио баланс, јер се данас у медијима може читати само о донацијама које поједини медији добијају из иностранства.
Он је подсетио да је Србија на листи Репортера без граница пала око 40 места и да је то поражавајуће шта год ко мислио о тој листи.
Мирковић је оценио да у законима у Србији постоје сви предуслови за изградњу отвореног и толерантног друштва, али да нешто недостаје и да је то политичка воља, те подсетио на речи министарке која је организовала скуп Гордане Чомић када је преузела мандат да жели да се реченица да Србија има добре законе, али се не примењују избрише из употребе и да се плаши да је све далеко од тога да донете одлуке морају да се примењују.
Председница Фондације Београдски фонд за политичку изузетност Соња Лихт оценила је да напади на цивилно друштво и медије јесу знак ослабљене демократске културе и болести демократије у Србији.
Професор Владимир Вулетић оценио је да је дијалог цивилизацијско достигнуће, као и канта за отпатке али да је и даље не користе сви.
Како је рекао, он није био импресиониран приступом организација цивилног друштва јавним сервисима, јер је приступ био императиван и често без знања о законскм оквиру у којем функционишу. Вулетић је додао да организације цивилног друштва охрабрује да указују на оно што у медијским сервисима недостаје и да верује да ће се тим захтевима изаћи у сусрет.
Коментари (1)
Остави коментар25.08.
2021.
Сорошова демократија
"Соња Лихт је оценила да напади на цивилно друштво и медије јесу знак ослабљене демократске културе и болести демократије у Србији." Па тако је то. Наш народ неће Сороша, па то ти је!
Одговори