Вести
23. 07. 2021.
Индикатор политичке независности алармантно висок на скали ризика
Политичка независност је најугроженији медијски индикатор у Србији, налази се само четири посто испод максимума на скали ризика, откривамо у извештају „Мониторинг медијског плурализма у дигиталној ери“ за 2021. годину Института за европске студије Београд.
Према критеријуму Основне заштите – обухвата досег медија, приступ интернету, рад регулаторних тела, заштиту слободе изражавања, права на информисање и рада новинара као и њихов статус, Србија спада у категорију средњеризичне земље са процењених 45 одсто.
Као недостатке наводе да иако постоји солидан законодавни оквир, проблем је неспровођење прописа као и то што је медијско регулаторно тело под снажном политичком контролом и неефикасно, односно не користи овлашчења поверена законом.
Такође, да су поступци именовања чланова Савета РЕМ-а, прописани како би се умањио ризик од политичког мешања, али да се и не поштују. Пропусти се огледају и у дужностима праћењу да ли медијски провајдери испуњавају обавезе у својим програмима, али и у току предизборних кампања.
Време пандемије је искоршћено за ускраћивање информација, али и привођење појединих новинара; неки су у јавном говору били означени као непријатељи, посебно новинари независних медија.
Указују да је пракса показала да постоји систематско кршење слободе изражавања и лоша примена правног оквира, тако је 2012. године декриминализована клевета, али су увреда и изношење личних и породичних прилика остали у Кривичном законику као кривична дела.
Индикатор Заштита права на информисање је уређен у Србији тако да постоји начин жалбе уколико дође до ускраћивања права на информацију, међутим број ових жалби, како откривају из интитута, расте сваке године.
Осам медија са уделом публике од 75 одсто
У другој области- Плурализам тржишта бележе нешто лошији резултат од 69 одсто, што нас за три одсто ставља изнад границе средњег ризика.
Разлог за високоризичну оцену је, према извештају, велика концентрисаност информативних медија и онлајн платформи, али и комерцијални и власнички утицај на уређивачки садржај.
Додају да осам водећих медија у свим медијским секторима има укупан удео публике од скоро 75 одсто и обухвата највећа медијска предузећа која снажно подржавају владајућу странку. С друге стране, да се независни медији боре да преживе.
Иако АПР пружа финансијске податке о приходима, многи подаци о финансијским токовима на медијском тржишту нису доступни, као што су тржишни удели водећа четира власника у аудиовизуелним медијима, радију и новинској индустрији, откривају у извештају.
Износе у извештају да у 15 одсто регистрованих медија нису доступни подаци о власништву медија ни из регистара ни на захтев, и да не постоје санкције за овакве случајеве.
Индикатор Политичке независности дотакао 92 од 97 одсто на скали ризика
Резултати Политичке независности су такође високог ризика и износе 57 одсто, међутим наводе да је само један, критеријум у овој области премашио бројке свих осталих индикатора и износи чак 92 одсто.
Наглашавају да су новинари и уредници под снажним политичким и економским притиском. Да постојање меких саморегулаторних смерница не гарантује спречавање сукоба интереса између власника медија и политичара.
Подсећају да су почетком пандемије професионална удружења позвала власти да гарантују безбедно окружење за новинаре – да раде свој посао самостално, слободно и у јавном интересу, пружајући информације грађанима у тако критичном тренутку.
„Покушај Владе да уредбом централизује јавно информисање о току и последицама пандемије (Закључак Владе, 2020) није био потпуно успешан, јер је спорни нормативни акт убрзо укинут под притиском стручне заједнице, након што је био примењен у случају хапшења једне новинарке“, рекли су из института.
Наводе да је Телеком Србија, чији је већински акционар држава, купио неколико компанија и да је као последица тога, на почетку 2020, „изостанак споразума о обнављању уговора о дистрибуцији са станицом једне кабловске телевизије довео је до опадања доступности диверсификованих медијских садржаја за јавност“.
„Највећи утицај остварује владајућа елита, директно (путем јавних набавки и државног оглашавања) и индиректно (кроз везе државних и партијских званичника са власницима одређених медија и маркетиншких агенција)“, откривају у студији.
Тврде да су поједини медији који подржавају владу, извели бројне кампање блаћења, а понекад су их покретали и сами представници власти.
Недостатак медијске писмености код припадника мањина
Ништа се боље није показала ни област Социјалне инклузије, која се налази један поен изнад границе средњег ризика.
Најзначајнији доприноси тако високом броју су индикатори Приступ мањина медијима, Заштита од незаконитог и штетног говора и најугроженија Медијска писменост (75 одсто), под срењим ризиком су индикатори Приступ медијима локалних/регионалних заједница и медијима заједнице и Приступ жена медијима (65 одсто).
Приступ медијима за особе са инвалидитетом, добија оцену високог ризика због чињенице да не постоји политика извештавања нити адекватан приступ ове групе, садржајима јавног медијског сервиса ЈМС-а или комерцијалних медија, налазимо у извештају „Мониторинг медијског плурализма у дигиталној ери“.
Навели су да је пројектно суфинансирање локалних и регионалних медија из државног буџета високо политизовано у последњих неколико година, да се обавља на основу нејасних критеријума и непоштеној процедури.
На конкурсима су у току првих пет месеци 2020. године, таблоиди блиски властима, који су кршили Кодекс новинара Србије, добили највеће износе, откривају у студији.
Додатан проблем је неодржавање конкурса у појединим општинама.
Питање Приступа жена медијима се огледа у чињеници да проценат жена на месту главног и одговорног уредника у 8 медија са највећим уделом публике у Србији износи 13,3.
„Жене су константно недовољно заступљене у информативном садржају, најчешће стереотипно, а њихови гласови у вестима најмање су присутни као ставови стручњака (мање од 10 одсто)“, наводе из института.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.