Вести
14. 07. 2021.
Безбедност новинара – некажњивост и превенција
Прошло је седам месеци од оснивања Радне групе за безбедност и заштиту новинара. Иницијални, полугодишњи Акциони план је испуњен. Време је да размотримо шта и како даље у светлу нових околности и изазова.
Већ четири месеца, Радна група функционише у окрњеном саставу, што не утиче на њену оперативност и кредибилитет. Конкретним одлукама и ефикасним акцијама, показала је како треба радити и учити на почињеним грешкама. И поред тога, мислим да је значајно да Радна група буде што пре комплетирана. Надам се да ће се то ускоро десити и да ће се пронаћи обострано прихватљив модалитет за даље функционисање. Кључно је да се утврде и поштују стриктне процедуре и да сви будемо искрени у настојањима да Радна група за безбедност и заштиту новинара испуни примарну сврху свог постојања. Имајући све то у виду, мишљења сам да другу половину ове године треба максимално искористити за даља унапређења у овој области. На тај начин бисмо имали довољно разлога да будемо задовољни првом годином рада овог тела и поред пропуста који се отклањају у ходу и за које се надам да се више неће догађати.
Да би начинили кораке унапред, мислим да морамо да се мало вратимо уназад и да као Радна група иницирамо неке анализе које би нам олакшале рад и утврдиле смернице за даље активности. Након полугодишње примене, мислим да би, у договору са представницима Скупштине, на једном скупу требало да начинимо анализу досадашње примене Кодекса понашања народних посланика. То би било у обостраном интересу. Тиме бисмо избегли различита тумачења његовог садржаја и применили очекивања у вези са реалним дометима овог документа.
Представници Радне групе за заштиту и безбедност новинара данас су се састали са председницом владе Аном Брнабић, предвиђеним као редовни месечни састанак, што видим као искорак у досадашњој пракси, када је реч о овој важној теми.
После непромишљеног пропуста кабинета председнице владе и министарке за културу и информисања у случају хајке на редакцију „Крик“, од појединаца до представника власти и парламента, када је изостала јасна реакција Радне групе, шест удружења и асоцијација су напустили Радну групу… Мислим да је то пренаглашен гест који нам је створио празан ход у раду, али и раду Сигурне линије и сајта безбедниновинари.рс, затим раду тужиоца и припадника полиције… За првих шест месеци очувана је идеја која је везана за оснивање Радне групе.
Састанци на месечном нивоу са представницима власти и дебатовање о проблемима је веома важан искорак, који има смисла само ако се искористи.
Данас је од представника медија на састанку био представник УНС-а, АНЕМ-а и Синдиката… Недостаје већина удружења и асоцијација.
Као и сваки пут, апеловао сам на премијерку и министарку културе да позову представнике ових удружења, како би се створили услови за њихов повратак у Радну групу, како би ефикасност заштите новинара подигли на виши ниво, и како би имали потпуни кредибилитет када је реч о одлукама које доносимо и пројектима на којима радимо.
Поред овога, дао сам неколико иницијатива за наставак рада после првих шест месеци постојања Радне групе.
Притисци
Отворити дебату о свим врстама пристисака који угрожавају безбедност новинара.
Претње
Одржати консултације између полиције, тужилаштва и новинара на тему тумачења појма претње, на основу рада професора Зорана Стојановића.
Више пута сам предлагао оснивање посебног полицијског тима који би се специјализовано бавио проблемима безбедности новинара (сличан тиму који је радио истраге у оквиру Комисије за истраживање убистава новинара).
Представио сам информацију о пилот пројекту у Норвешкој у оквиру којег представници одељења полиције за превенцију упозоравају оне који користе говор мржње, претњи по друштвеним мрежама, и упозоравају шта следи ако не одустану од те узнемирујуће праксе.
***
Сигурна линија 0800 100115 као и безбедниновинари.рс показали су да су то важне институције за систем безбедности и едукације. И сада треба радити на оснаживању ове институције, сервиса.
***
Важно је израдити Анализу транспарентности и досадашњег начина комуникације између тужилаштва и полиције са једне, и медија са друге стране, у вези са безбедношћу новинара, коју ће подржати мисија ОЕБС-а.
***
Израдити Анализу ризика угрожености новинара и свих других актера при практиковању слободе изражавања, и за ово је обезбеђена подршка Мисије ОЕБС-а у Србији.
***
Стварање компензационог фонда за новинаре и медијске раднике који су оштећени у случајевима напада, како би се омогућио повратак у нормалан живот…
***
Веома је важно да се и институције Србије укључе у већој мери у истраживање случајева 18 убијених и несталих новинара на Косову у периоду 1998 – 2001. година, како би се дошло до стварања Међународне комисије за решавање ових случајева, јер је једино тако могуће увезати све надлежне институције Србије, као и институције привремених органа на Косову, али и међународних организација које су управљале овим простором.
***
Имајући у виду да се навршило две деценије од убиства Милана Пантића, мишљења сам да би један састанак Радне групе морао бити посвећен резултатима рада Комисије за истраживање убистава новинара. Осим трагике, случај Милана Пантића носи у себи значајну симболику, која не сме бити скрајнута сувопарним тумачењима везаним за покретање поступка, нити политичком злоупотребом која доприноси стагнацији и преовлађујућем наративу да се ту више ништа не може урадити. Радна група ову тему мора да држи високо на листи интересовања, не дозвољавајући да случај убиства Милана Пантића буде скрајнут, што очито многи желе.
Исто се односи и на поновљено и другостепено суђење за убиство Славка Ћурувије и напад на Милана Јовановића, која су тренутно у току, и на чије праћење Радна група треба да се фокусира, надајући се исходу који ће допринети јачању поверења у правосудне органе у домену заштите и безбедности новинара.
***
Већ 16 година, новинар „Вечерњих новости“ из Лознице има полицијску заштиту. Како ствари сада стоје, биће то доживотна полицијска заштита, односно значајно ограничење кретања, и због тога сам предложио да Радна група размотри шта је све неопходно учинити да се овај наш колега ослободи свих ограничења, али и опасности по његову безбедност.
***
Изнео сам још предлога који су ургентног карактера, као и сам повратак удружења и асоцијација у рад овакве или другачије Радне групе, која би била у служби смањења угрожавања безбедности новинара, ефикаснијих истрага, превентивних активности, и стварања услова за апсолутну некажњивост. Једино тако се могу одагнати страх, самоцензура и друга ограничења, када је реч о слободи изражавања.
***
Тужилац Бранко Стаменковић је поднео извештај за првих шест месеци, али о томе у неком од наредних текстова.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.