Вести
13. 07. 2021.
Насиље према новинаркама - Законска ограничења и (не)поверење у институције
У првој епизоди подкаста о безбедности новинара у продукцији ОЕБС-а, портала Безбедни новинари и Сталне радне групе за безбедност новинара, новинарка РТВ-а и чланица групе Новинарке против насиља према женама Љубица Гојгић разговарала је са Наташом Јовановић, правницом ангажованом у Фондацији Славко Ћурувија, и Бранком Стаменковићем, замеником републичког јавног тужиоца, о насиљу према новинаркама.
У уводним напоменама можете чути да је у свету за последњих 10 година убијено 70 новинарки због посла којим су се бавиле, док у Србији влада уверење да су новинарке често храбрије од својих колега, али и да су лак(ш)а мета за, пре свега, онлине нападе.
Наташа Јовановић потврдила је да су, према увиду Фондације Славко Ћурувија, новинарке нападане и зато што су жене и зато што се баве својим послом професионално. Нагласила је да жене које раде у медијској сфери много више и чешће трпе прозивке, коментаре па чак и претње на основу свог изгледа, понашања, брачног и родитељског статуса, без аргумената на рачун самог извештавања.
Најновије глобално УНЕСКО-во истраживање о онлине насиљу према новинаркама показује да се чак 73 одсто новинарки суочило са неком врстом онлине насиља због посла којим се баве, а да се од овог процента у чак 20 одсто случајева насиље из виртуелне прелило и у реалну сферу. Ове светске “трендове” у корак прати и наша земља, а, према речима Јовановић, новинарке које раде у локалним медијима су у посебно тешком положају јер „раде у малим срединама у којима се сви познају“, те насилници не презају да им се и на улици обрате непримереним речима.
Она је нагласила да дуготрајно излагање насиљу утиче и нарушава психички и физички интегритет новинарки које су му изложене. Додала је да се много оваквих случајева не пријављује јер не постоји довољно поверења у институције, изневши податак да од 200 и нешто кривичних пријава против насилника према новинарима и новинаркама у последњих неколико година, судски епилог, тј. пресуду имало је само 20-ак случајева.
Бранко Стаменковић каже да подаци РЈТ-а не показују да су новинарке посебно или више нападане због свог пола, већ због објективног извештавања, што њему говори да „жене много професионалније раде свој посао”. Нагласио је и да је РЈТ технички иде у корак са светом, да препознају нове проблеме и облике онлине насиља, али да их ограничава кривични законик. Додао је да у јавности влада неразумевање шта се може законски окарактерисати као претња те да саме жртве треба да разумеју да имају могућност ширег приступа кривично-правној заштити јер за одређени број кривичних дела законик овлашћује грађане да поступају као тужилац и сами поднесу суду приватну кривичну тужбу.
Стаменковићево мишљење је да наше друштво не зна шта све од законских решења има на располагању и колико неке институције раде у овој области, што је можда делимично и кривица самих институција, додавши да је за реакцију тужилаштва неопходна сарадња оштећене, тј. нападнуте особе.
Саговорници Љубице Гојгић сложили су се да заштита новинарки мора да полази од информисања, препознавања и супротстављања свим облицима насиља, те да је едукација основ превенције, како за новинарке и медијска удружења, тако и за институције које се баве борбом против насиља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.