Вести
09. 07. 2012.
Како ће се новинари изборити с Твитером
Компетентна жива реч и даље је незаменљива, а информације са друштвених мрежа морају се проверити и новинарски обрадити.
Вест је оно што неко покушава да сакрије, све остало је реклама – гласи један новинарски мото. Зато су, ваљда, новинари неповерљиви према друштвеним мрежама, што показује истраживање Факултета политичких наука. Од 260 испитаних новинара из целе Србије више од половине као извор информација и даље користи људе који су компетентни да говоре, док интернет користи само петина. Новинари највише верују званичним сајтовима и вестима глобалних медијских кућа а четвртина информација прикупља се са социјалних мрежа.
Познато је да поједини саговорници, а нарочито политичари, „беже” од новинара, а онда на Фејсбуку или Твитеру напишу оно што њима одговара. Тако избегавају непријатна новинарска питања и потпитања, водећи се идејом да су модерни и отворени. А новинари остају ускраћени за пуну информацију која је значајна за грађане.
Истина је и да понекад на интернету осване и нека занимљива информација. Тако је Млађан Динкић, лидер УРС-а, на свом Твитер профилу написао да Велимир Илић, лидер НС-а, неће бити министар пољопривреде. Илић је одговорио да не зна ко је овластио Динкића да дели ресоре и запитао се да ли то председник УРС-а прави неку своју владу.
Твитер акција Агенције за европске интеграције и сарадњу са удружењима Моја Европа показала се као корисна, а одабрана је као пример успешног пројекта из Србије и представљена у извештају ОЕБС-а. Пројекат, који је прикупио око 3.000 твитова с фокусом на теме процеса европских интеграција, приказан је као пример из Србије како се коришћењем друштвених мрежа може унапредити комуникација локалних власти и грађана.
Милан Божић, професор Математичког факултета, из СНС-а, каже да су друштвене мреже пре петнаестак година почеле да освајају простор доносећи нешто ново, као што је и штампа променила неке односе, а после тога електронски медији. „На Фејсбуку се може опширно дебатовати, док на Твитеру постоји ограничење од 144 словна знака за кратку, духовиту, паметну или злобну поруку. „Твитер је у тренду због сажетости, и воле га политичари и код нас и у свету. „Њујорк тајмс” је пун преписа са Твитера. Питање је да ли то пишу политичари или њихови тимови. То јесте на неки начин борба против јавности и питање је како ће новинари изаћи на крај с тим.”
Божић каже да политичари и у свету избегавају јавност и неће да одговарају на незгодна питања. „Новинари треба да их стисну због јавности. Али, и Мардок је чинио кривична дела, због чега је укинут ланац таблоида, што је укидање слободне речи. Да многи хоће да се склоне од јавности показује и домаћи закон о медијима, који није промењен нити укинут.”
Милош Ђајић, из Центра модерних вештина, мисли да је у реду то што се политичари обраћају преко друштвених мрежа. „Интернет служи томе да се комуницира без посредника. А улога медија јесте да то прате и постављају потпитања. Ако новинар постави питање а политичар не одговори, то ће се видети. Комуникације на друштвеним мрежама биће све више. Сетимо се словеначких и хрватских министара који су се преко Твитера спорили око државних граница. На то ће се навићи и политичари и одговараће и на шкакљива питања. То је процес који је незаустављив, а политичари још нису схватили одговорност и значај, нити бројност оних који то читају.”
Зоран Пановић, главни уредник листа „Данас”, каже да новинари могу да се љуте али да су нове технологије ту. „Твитер је у експанзији и морамо да се привикнемо на њега. Штампани медији не могу да добију битку у брзини са Фејсбуком или Твитером али имају аналитичке текстове. Оно што политичари говоре највише остаје у штампаним медијима и зато и говоре за озбиљне листове. Твитер је више за доскочице и ситне пакости, па се могу направити проблеми који доводе до демантија. Нисам против нових технологија, оне демократизују простор, али дневне новине и неколико магазина дају политички тон једном друштву.”
Драган Варагић, онлајн пи-ар консултант, каже да је Твитер најбржи начин да се дође до информације, али да новинари морају информацију проверити и новинарски обрадити. „Твитер није извор информација, то је канал комуникације. Новинари не треба да дођу у ситуацију да буду прес служба политичара који се оглашавају на Фејсбуку или Твитеру. Политичари користе Твитер и зато што су на њему новинари.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.