Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Одређене судије Апелационог суда које ће одлучивати о жалбама на пресуду за паљење куће новинара Милана Јовановића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 06. 2021.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Одређене судије Апелационог суда које ће одлучивати о жалбама на пресуду за паљење куће новинара Милана Јовановића

У Апелациони суд је 8. јуна коначно стигла једна од најважнијих првостепених пресуда за слободу говора и безбедност новинара, којом су за паљење куће новинара Милана Јовановића оглашени кривим бивши председник Општине Гроцка Драгољуб Симоновић и још два извођача нечасног налога. Пресуду прати чак пет жалби.

Одређено је трочлано судско веће које ће одлучивати о жалбама на пресуду. Председница већа је судија Бојана Пауновић, са 25 година дугим судијским стажом, судија Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал Апелационог суда. Судила је у многим великим случајевима, а била је и чланица судског већа које је прошле године укинуло првостепену пресуду за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије и вратило је на поновно суђење првостепеном већу.

Друга два члана већа које ће одлучивати о жалбама на пресуду Драгољубу Симоновићу, Владимиру Михаиловићу и Александру Маринковићу јесу судије Александар Вујичић и Душанка Ђорђевић. Судија Вујичић има 35 година судијског стажа, а последње три године је члан Кривичног одељења и Одељења за ратне злочине Апелационог суда.

За судију известиоца у овом предмету одређена је судија Душанка Ђорђевић. Како је за Цензоловку рекла Мирјана Пиљић, координаторка за медије Апелационог суда, датум почетка суђења још није одређен јер је тек недавно, 18. јуна, стигло изјашњење из тужилаштва.

Тужилац тражи максималну казну за Симоновића

Четири месеца су прошла од изрицања првостепене осуђујуће пресуде, којом су Симоновић и чланови његовог подстрекачког ланца кажњени са укупно 12 година и шест месеци затвора за тешко дело против опште сигурности.

Жалбе на пресуду су поднели тужилац, првоокривљени Драгољуб Симоновић и његова два адвоката Ивица Вуковић и Виктор Гостиљац, као и адвокатица другоокривљеног Владимира Михаиловића Зора Добричанин Никодиновић.

Познато је да се тужилац жали на висину казне и да за Симоновића, који је првостепено осуђен на четири године и три месеца затвора, тражи максималну казну од осам година зато што је, како је више пута истакао, Симоновић са позиција моћи и каљајући углед функције јавног службеника починио тешко кривично дело против новинара.

Судија жртву видео као грађанина, не као новинара

Да подсетимо, приликом изрицања пресуде, поступајући судија Славко Жугић рекао је да није уважио инсистирање тужиоца да је кривично дело учињено новинару, већ је, како је рекао, „на жртву гледао као на грађанина Милана Јовановића“ јер се у самом закону не прави разлика да ли је жртва новинар или не. Судија је потенцирао да је Симоновић, као подстрекач, угрозио људско право на дом Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин. Ово право заштићено је Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама.

Време од изрицања пресуде до формирања предмета у Апелационом суду обележено је контроверзном одлуком Државног већа тужилаца, односно тужитељке Загорке Доловац, да спречи тужиоца Предрага Миловановића да до правоснажности заступа оптужницу против Драгољуба Симоновића.

Ово је у домаћој и међународној новинарској заједници побудило старе сумње у независност институција и правну државу. Такође, пресуда је два месеца била на писарници, у застоју, јер је дотадашњи судија Славко Жугић отишао у пензију, а Сања Вујачић, нови судија, преузела је предмет тек крајем априла. Потом су се изгубиле поштанске повратнице, као докази о поднетим жалбама на пресуду.

У пресуди, коју је Цензоловка објавила, посебно се потенцира да су окривљени дело извршили из ниских побуда, при пуној свести и чак знајући да би последице могле бити и много теже од оних које су наступиле. Такође је детаљно образложен ланац подстрекавања који је иницирао Драгољуб Симоновић желећи да спречи новинара да истражује и пише о корупцији у општини коју је водио.

Симоновић је тражио од бившег полицајца Владимира Михаиловића да оштети, запали аутомобил Милана Јовановића који је био паркиран у гаражи, у кући у којој новинар станује са супругом. Михаиловић је, уз обећање новчане награде, ангажовао Игора Новаковића да нађе неког да изведе тај напад, а Новаковић је „посао“, такође уз финансијску награду, понудио директном извршиоцу Александру Маринковићу, који је бацио „Молотовљев коктел“ у означену гаражу и тиме изазвао пожар у целој кући. Милан и Јела су уз много среће преживели, али тешко нарушеног здравља, остали су без животне имовине и заувек изгубили драге успомене које је прогутао пламен.

Овом пресудом није обухваћен Игор Новаковић јер је, пред финиш првостепеног суђења, издвојен због недоласка адвоката на рочиште. Процес против Новаковића почео је јуче, 24. јуна, из почетка.

Чекајући правду

Суђење окривљенима почело је 24. маја 2019. године и трајало је, уз бројне опструкције адвоката одбране, око 700 дана. За ефикасно суђење и буђење наде да је правда достижна у релативно разумном року слављен је судија Славко Жугић, кога је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић поистоветио са „правдом на делу“.

Апелациони суд може да потврди пресуду и одбаци све жалбе, чиме би потврдио наду коју је пробудио судија Славко Жугић. Тиме би омогућио Милану Јовановићу и Јели Дељанин да остваре материјално обештећење. Може и да уради супротно, да уважи жалбе, укине пресуду и, као у случају за убиство Славка Ћурувије, поступак врати на поновно одлучивање првостепеном суду. Одлука Апелационог суда биће својеврстан одговор на више пута јавно поновљено питање Милана Јовановића – да ли ће жив дочекати правду.

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Заштита права на слободу изражавања у правосудном систему Србије“, који спроводи Славко Ћурувија фондација, а финансира Европска унија. Ставови изречени у овом тексту представљају ставове аутора и не одсликавају ставове ЕУ.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси