Вести
10. 06. 2021.
Не може се некажњено ћутати
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић изјавио је данас да се изменама закона о приступу информацијама од јавног значаја уводе казне за државне органе, уколико у року од 15 дана не доставе тражену информацију, јер је највећа срамота свих органа власти да не поштују тражиоца информација.
„Не смете игнорисати своје грађане и не може се некажњено ћутати“, рекао је Мариновић у дебати организације Партнери Србија на тему "Будућност права на приступ информацијама у Србији, уз напомену да су у 80 одсто случајева тражиоци информација грађани појединци, па тек онда новинари и организације цивилног друштва.
Мариновић је рекао да је институција повереника предложила фиксну казну, сада је предлог 30.000 динара, за непоступање по захтеву тражиоца информација у року од 15 дана, а потом уз ту новчану казну иде и решење повереника да се мора поступити по захтеву тражиоца информације. Он је рекао да је од почетка члан радне групе за измену закона, уз напомену да ће неки стари проблеми бити отклоњени, док делимично може да се сагласи са тим да су се појавили и неки нови. Закон треба читати као целину, рекао је Мариновић, уз напомену да је код одредбе тајности, која је највише узбуркала јавност, уместо зареза стављена тачка и тиме је из одребде уклоњен тест сразмерности и тест интереса.
Мариновић је објаснио да је у другим нормама, међутим, наметнута обавеза органима власти - оном који је одбио да пружи информацију, потом органу који је информацију означио као тајну, али и поверенику да спроведу сваки засебно тест интереса. Поверенику су овај пут дати овлашћење и обавезе да када му стигне жалба да мора да утврди све чињенице, увид у сва документа и све информације и да ли је тајност активна или не, као и разлоге успостављања тајности и да ли они претежу над интересима јавности да зна или не, предочио је Мариновић.
Мариновић је о проблему да Влада Србије не поступа по одредби да обезбеди извршење повереника, рекао да то није проблем норме, већ праксе, пошто је постојеће решење већ добро уређено. Према његовим речима, враћено је решење које је важило до 2017. године да се изриче новчана казна у случају неизвшрења решења повереника, а потом и поступак пред Прекршајним судом.
Мариновић потврдно одговара на констатацију да ће државни органи за те казне плаћати из буџета који пуне сви грађани, али указује да када тај орган буде аплицирао за буџетки новац, имаће и моралну обавезу да објасни зашто је толики новац отишао на казне за незвршење решење повереника. Извршна директорка организације Партнери Србије Ана Тоскић Цветиновић сматра да је будућност приступа информацијама од значаја неизвесна, јер нацрт закона који је у јавној расправи садржи решења која додатно могу да угрозе и ограниче право јавности да зна, право и механизме за медије када долазе до информација.
„Ми смо успели пре две године да спречимо да се усвоји лоше решење које је искључивало друштва капитала, која су била у власништву или финансирана од државе“, рекла је она.
Тоскић Цветиновић је рекла и да Влада Србије није до сада показивала довољно полтичке воље да обезбеди извршење решења повереника, али сада постоји нада да ће се можда нека од решења променити јер се цивилни сектор у радну групу укључио на предлог премијерке, пошто то није учинило ресорно Минстарство државне управе и локалне самоуправе.
Павле Димитријевић из организације ЦРТА оценио да је утисак, после решења која се предлажу изменама закона, тај да ће грађани теже долазити до информација, јер се њима даје више права државним органима да потпуно на основан начин одбију да пруже информацију од јавног значаја.
Бојазан је да ће измене закона охрабрити органе да се, са једне стране позивају на ознаке тајности, без било какве обавезе да образлажу због чега је одређена информација може угрозити рад државног органа или интерес Србије, а све више узима маха да државни орган наводи да информацију не поседује, рекао је Димитријевић.
Димитријевић је рекао да је истраживање ЦРТА у 2020. године о учешћу грађана у демократским процесима, показало да две трећине грађана не учествује у тим процесима, а она једна трећина који траже и интересују се о раду државних органа, могу бити додатно дестимулисани.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.