Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Вархеји: Неопходна трансформација медијског окружења на Балкану
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 06. 2021.

Извор: Бета

Вархеји: Неопходна трансформација медијског окружења на Балкану

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји изјавио је данас да је у земљама региона потребно остварити "позитивну трансформацију медијског окружења" и да Брисел придаје велику важност реформи у области медија у процесу проширења.

На онлајн конференцији "Слобода медија на Балкану", коју је организвао бугарски портал Еурактив, Вархеји је изјавио да су слобода медија, слобода изражавања и медијски плурализам од кључне важности у процесу приступања ЕУ, да су важни за слободну, отворену и информисану дебату и да представљају стубове на којој је изграђена свака демократија.

"Демократија не може да функционише без слободних и независних медија", рекао је Вархеји.

Подсетио је да је у последњем извештају Европске комисије о евроинтеграцијама оцењено да су и даље неопходни напори да се осигура независност медија и слобода изражавања широм региона Западног Балкана.

Вархеји је истакао да је важно омогућити рад новинара без мешања, притисака и застрашивања, обезбедити квалитетно извештавање, транспарентност финансирања јавних и приватних медија и независност регулаторних тела.

Меглена Кунева, амбасадорка ЕУ у Савету Европе и прва европска комесарка из Бугарске, истакла је да се слобода медија не може посматрати одвојено од других људских права, укључујући слободно изражавање, окупљање, праведно суђење...

"Сва људска права су једнако важна, али слобода медија је посебно право које доводи у ред, или не ако је нема, сва друга права. Слобода медија брани друга људска права", рекла је Кунева.

Директор новинске агенције Бета Радомир Диклић је оценио да ситуација у Србији по питању слободе медија никада није била лоша као данас и да је сваки дан све гора, а да Европа, ако има политичке воље, може више да помогне него што то чини сада.

Диклић је рекао да готово све медије контролишу људи блиски власти, односно владајућој партији, да су све телевизијске станице са националном фреквенцијом под контролом, а да је једина независна телевизија Н1 под притиском дању и ноћу.

"Резултат је да већина грађана нема праве информације о томе шта се дешава у земљи, региону, Европи и свету", казао је Диклић.

Додао је да Вучић готово свакодневно напада опозицију и независне медије, а да на сваку критику или анализу слободе медија у Србији власт одговора синхронизованом акцијом у којој учествују председник, премијер, посланици и медији под њиховом контролом.

"Александар Вучић је као министар информисања у време власти Сободана Милошевића научио лекцију да отворени брутални напади на медије нису добар начин да се медији ставе под контролу, тако да сада користи друге методе, пре свега економске", рекао је Диклић.

Новинске агенције Бета и Фонет, додао је, дискриминсане су у односу на Танјуг, који има финансијске и друге врсте привилегија.

Напоменуо је и да је државна компанија Телеком, супротно домаћим и европским законима, прво постала кабловски оператер а затим и власник франшизе Јуроњуза у Србији.

"Моје питање је ко из Брисела може да каже Вучићу да није проевропски оријентисан у области медија, јер је он дао фреквенцију Јуроњузу. Верујем да ће чињеница да је све то против закона Србије и европских стандарда, што се тиче Европе, бити у другом плану", рекао је Диклић.

Антоанета Николова, директорка Иницијативе за слободу медија на Балкану, изјавила је да је та организација послала писмо Европској комисији и европским јавним сервисима у којима су изразили "забринутост због власништва и уредјивачке политике" Јуроњуза после одлуке да уђе у "проблематична партнерства" у Србији и Бугарској.

Додала је да су у писму изнели доказе да је партнер Јуроњуза Телеком Србија последњих година постао важно средство за обезбедјивање контроле медија савезницима председника Вучића и његове партије.

Павол Салај из Репортера без граница оценио је да је новинарство на Балкану у кризи и да су потребне хитне мере да се подржи слобода медија.

Истакавши да је некажњивост напада на новинаре велики проблем у балканским земљама, Салај се осврнуо на случај паљења куће новинара портала Жиг инфо Милана Јовановића.

Салај је изразио забринутост због тога што је тужилац склоњен са тог случаја после првостепене пресуде којом су осудјени налогодавац и извршиоци.

Додао је да су Репоретри без граница средином маја упутили писмо републичком јавном тужиоцу Србије у којем су изразили забринутост, али да још нису добили одговор.Салај је истакао да су медији чувари демократије, а да ЕУ треба да буде чувар медија (watch dog), тиме и демократије.

"ЕУ је данас велики пас, али има мале зубе и уједа веома мало. Верујемо да ЕУ као пас чувар слободе медија мора да има снажне зубе", рекао је Салај, додадјући да ЕУ мора да разуме слободу медија као основну слободу која гарантује друге слободе.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси