Вести

04. 07. 2012.

Аутор: Н.Н. Извор: www.fpn.bg.ac.rs

Ко је власник новинарства у Србији

На конференцији под називом „Ко је власник новинарства у Србији”, која је одржана на Факултету политичких наука, представљени су резултати научно истраживачког пројекта „Професија на раскршћу – новинарство на прагу информационог друштва”, који је спровео Центар за медије и медијска истраживања Факултета политичких наука.

 

Истраживачки тим чинили су проф. др Сњежана Миливојевић, која је уједно и руководитељка пројекта, затим, проф. др Мирољуб Радојковић, мр Ана Милојевић, мр Александра Крстић, мр Александра Угринић и мр Маријана Матовић. Циљ овог пројекта био је да се дође до одговора на питање на који начин власници медија у Србији пружају структурни оквир за трансформацију новинарске професије и како одговарају на изазове које пред њих ставља брзи развој нових технологија.

Конференцију је отворио проф. др Илија Вујачић, који се захвалио истраживачком тиму на професионалном вођењу једногодишњег истраживања. Он је истакао да је ФПН водио овај пројекат и додао: „Добро је што овако нешто постоји и на овај начин Факултет показује да брине о својој професији и усавршавању кадрова.” Отварању је присуствовала и Бојана Радовановић, која је део Регионалног програма подршке  истраживању у области друштвених истраживања на Западном Балкану. Она је рекла да је циљ овог програма подршка и промоција друштвених факултета.

„Ми пружамо финансијску подршку оваквим истраживањима, организујемо семинара и организујемо сарадњу у региону”, објаснила је и додала да је поента да резултати оваквих истраживања добију своју примену у пракси. „Ово истраживање је спроведено на два нивоа, квалитативно и кванититативно и циљ ове конференције је да прикажемо резултате, а да кроз даљу расправу оценимо каква је будућност и судбина медија у Србији”, рекла је проф. др Сњежана Миливојевић. Она је истакла да данас треба више обратити  пажњу на менаџере медија, а не само на власнике, пошто су они ти који су познати јавности.

На првом панелу, на коме се расправљало о медијима у јавном власништву, говорили су проф. др Мирољуб Радојковић, Недим Сејдиновић из Незавнисног удружења новинара Војводине, Јованка Маровић са Радио телевизије Крагујевац и Душан Радуловић да Радио Београда.

Проф. др Мирољуб Радојковић је објаснио да је истраживање је спроведено у штампаним и електронским медијима, локалним, регионалним и националним. Највише пажње је посвећено приватизацији медија у последњих неколико година. Он је истакао да резултати показују да су искуства са приватизацијом јако лоша.

„У оним медијима где је држава власник, имате нагомилавање кадрова, власници и сувласници живе лагодно, а број запослених је огроман. Само у Јавном сервису запослено је преко 1200 људи, од којих само 450 чине новинари и сарадници, а од тога пола запослених раде разне административне послове, без којих би медији могли да послују“. Он је додао да се овај проблем не може тако лако решити, јер не можете некоме дати отказ без правног образложења. Из тог разлога се приватизација хвалила, а и сами менаџери кажу да би се приватизацијом могао решити вишка кадрова.

„На папиру стоји да је у медијима запослен велики број људи, али на извршетку задатка их је јако мало. Зато је сада све више новинара који раде хонорарни посао, јер само на тај начин они могу да циркулишу и да се усавршавају. Само на РТС у имате 580 хонарараца“, објаснио је проф. Мирољуб Радојковић. Истраживање је показало и да је једино Пинк, од телевизија са националном фреквенцијом, остварио неки приход у последњој години.

Остали медији су или на губитку или на позитивној нули, и из тог разлога медији не могу да улажу у технолошки развој. Електронски медији су делимично отворени за умрежено новинарство, али у Јавном сервису ово важи само за веб страницу,  „Када  говоримо о интеракцији са публиком, менаџери су против тога, јер, како кажу, углавном се коментари своде на расправу између чланова политичких странака“, закључио је проф. Мирољуб Радојковић.

„Сама чињеница да се подаци из дана у дан мењају, медијска сцена је у хаосу, па је утолико теже одредити шта треба урадити, да би се то стање поправило“, рекао је Недим Сејдиновић из Независног друштва новинара Војводине. Он је истакао да су неки од главних проблема медија неусклађеност закона који дефинишу медијску сцену, нетранспарентност финансирања медија, гомилање медија током деведесетих, економска криза, нове технлоногије, које нуде нове могућности за оне који су их прихватили и гашење локалних и регионалних медија.

„Одговорност за овакво стање у медијима сноси држава, али ипак, сматрам да су власници новинарства у Србији ипак политичке партије“, закључио је Недим Сејдиновић.

Јованка Маровић, са РТВ Карагујевац, започела је своје излагање констатацијом да се медији у Србији налазе у јако турбулентном периоду. Она је истакла значај локалних и регионалних иницијатива и неопходност креирања регионалних јавних сервиса, како би садржаји у медијима задовољио интересе на локалном нивоу.

Такође, нагласила је да је од велике важности да град и власник медија треба да буду у добрим односима, и да се међусобно усаглашавају, зарад добробити локалне заједнице. Регионални медији су важни јер се фокусирају на комуналне, социјалне и културно – образовне проблеме, које су актуелне само у локалним местима.

„Први корак у нашим напорима за изградњу регионалног јавног сервиса је Медијска стратегија, која садржи скуп услова, који се морају испунити како би се сервис формирао“, закључила је Јованка Маровић.

Душан Радуловић, са Радио Београда, изразио је забринутост што друштвене мреже постају актуелнији извор информација, од традиционалних медија. „Данас, можете на телефон да добијете слику неког свргнутог лидера пар минута пошто се то деси. Тек након неког времена, долазе професионални новинари који извештавају о томе, али тада вест губи на атрактивности“, објаснио је и додао да је све више необразованог кадра, који се школује на разним приватним факултетима. Такође, Јавни сервис има велики проблем са финансирањем, јер за разлику од приватних медија, временски простор за рекламирање је много мањи.

„Ми морамо да аплицирамо за актрактивне преносе разних спортских такмичења и слично, како бисмо створили простор за рекламе“, додао је Душан Радуловић.

На другом панелу „Изазови за новинарство: медији у приватном власништву“ говорили су проф. др Сњежана Миливојевић, Вукашин Обрадовић, председник  Независног удружења новинара Србије, Љубица Марковић, директор и један од власника новинарске агенције „Бета“ и Драгољуб Живковић, главни и одговорни уредник недељника „Време“.

Према речима проф. др Сњежане Миливојевић, анализа и класификација медија у приватном власништву је извршена на основу пет индикатора: технолошка опремљеност, професионални ресурси, економски положај, степен умрежености у новинарству и однос према држави. Истраживање је показало да су комерцијални медији динамичнији и да су се боље прилагодили дигиталном добу од државних медија.

„Када развијају стратегију преживљавања, електронски медији то раде на уштрб новинарства потенцирајући забавне и комерцијалне садржаје. Штампани медији су се боље снашли пред изазовима дигитализације“, истакла је проф. Миливојевић. Према наведеним индикаторима издвојила су се четири модела медија: медији технолошки лидери, медији који немају добру технолошку адаптираност, медији са базичном технолошком опремљеношћу и медији са неизвесном будућношћу. Комерцијални медији имају отворенији однос према умреженом новинарству и очекују патерналистичку улогу државе, која ће им обезбедити фондове, олакшице и стимулативне мере.

„Готово је неспорно да сви комерцијални медији желе релаксирану регулативу, али нико не види државу као финансијера, за разлику од јавних медија“, закључила је проф. Сњежана Миливојевић.

„Не треба да бацамо камење на власнике приватних медија, јер, плашим се, погодићемо мету, а промашити све остало“, рекао је Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а. Он је нагласио да приватни медији нису хтели себе да доведу у положај у коме се налазе, већ да је њихов кључни проблем у систему који се заснива на контроли новца и који на тај начин савршено функционише. „Слобода медија и квалитет новинарства мери се величином простора финансијских средстава, а на власницима је да та правила прихвате или да затворе медије“, објаснио је Обрадовић.

Љубица Марковић, директор новинске агенције „Бета“ је на практичном примеру показала како један приватни медиј преживљава већ двадесет година. „Финансирање ове агенције је функционисало добро до 2008. године, када је, због последица економске кризе, велики број медија био принуђен да одустане од плаћања услуга“, додала је директорка Бете. Поред финансијског капацитета, као додатни проблем јавља се економска и технолошка транзиција и нерегулисање законског оквира.

„Државни медији не треба да постоје, већ би сви требало да буду комерцијални медији и да послују у складу са законима и кодексима“, навела је Љубица Марковић.

Износећи своје мишљење са позиције уредника недељника „Време“, Драгољуб Жарковић истакао је да су медији таоци државног оглашавања, а не економског ресора. Томе је допринело то што је држава један од највећих оглашивача у штампи.

„Свој опстанак штампани медији,виде у увођењу нове технологије, за чију је примену потребно, поред професионалног знања и стручног усавршавања, издвојити и велика новчана средства“, закључио је Жарковић.