Вести
19. 05. 2021.
Значај једне министарске изјаве
Медијска стратегија је врло јасна по питању проблема везаних за пројектно суфинансирање.
Подразумева се да она примењује, да се ствари мењају у ходу и да се не чека промена закона да би се отклонили недостатци и злоупотребе овог института којим се штити и промовише јавни интерес у медијима. Према досадашњим резултатима конкурса у локалним самоуправама делује да већина то не види исто као ја већ наставља са лошом праксом из ранијих година.
Зато је добро да се тим поводом званично огласила министарка Маја Гојковић.
Рекао бих да је боље да је то урадила икада него никада. Колико год разумем да је то желела да каже након објављених резултата републичког конкурса, морам да приметим да је то требала да учини пре неколико месеци када је започет овогодишњи циклус пројектног суфинансирања на локалном нивоу. Можда (понављам можда) би се тада избегли резултати који дубоко подривају систем пројектног суфинансирања који је довео да тога да неки добитници услед злоупотреба одбијају додељена средства попут примера из Ваљева где је то учинила локална телевизија.
За оно што се тим поводом већ годинама догађа у Београду не треба ни трошити речи. Довољно је да цитирам наводе из истраживања “Пиштаљке” са сајта УНС-а које каже: “Град Београд је за суфинансирање медијских пројеката распоредио 80.645.000 динара, од чега је директно Студију Б припало 17.720.000 динара, а још 23.580.000 динара добило је шест приватних продукција за које је Пиштаљка раније доказала да су повезане са Студиом Б. Тако је, што директно, што преко повезаних фирми „Брендер”, „Зофин”, „Ирик”, „Видео цалибратион”, „ВИ продуцтион” и удружења „Хумани тим” Студију Б отишло више од половине укупног новца који Београд додељује медијима.“ Рекао бих да је ово нечувена политичка злоупотреба која се одиграва ту, пред нашим очима од стране комисије за чије чланове тешко ко да је чуо у Београду.
Процес доделе средстава у Нишу је и поред именовања бивше новинарке за градоначелницу показао своје слабости илустроване чињеницом да су од укупног буџета од 69 милиона динара, “више од 80 одсто средстава (56.900.000 динара) добили медији који су уређивачки и власнички блиски актуелној власти.” Ова вест добија додатно на значају ако се зна да град Ниш, сразмерно својој велични издваја једну од највећих сума за пројектно суфинансирање и на тај начин даје (лош) пример мањим локалним саоуправама.
Зато не треба да нас чуде резултати конкурса спроведених у Смедереву или Бору где већину средстава добијају медији који се не налазе у тим градовима већ се примењују критеријуми партијске припадности или политичке наклности тих медија.
Позитивно је да се након промене градоначелника и Крагујевац прикључио градовима који расписују конкурс за пројектно суфинансирање. Није добро то што је буџет релативно мали за град величине Крагујевца, што су у трочланој комисији већину имали чланови који нису из овог града као и што су средства додељена ноторном Радојици Милосављевићу који је завио у црно крагујевачку телевизију због које до ове године није ни расписиван конкурс за пројектно суфинансирање.
Зато су корисне анализе о утрошеним средствима попут недавно објављеног текста о утрошеним средствима у Пријепољу. Овакав пример требале би да следе и остале локалне самуправе.
На крају се поново враћам на почетак данашњег Дневника. Неопходно је да изјаву ресорне министарке прате конкретна побољшања током преосталих конкурса за пројектно суфинансирање. Било би добро да сличан став јавно искажу премијерка Брнабић као и министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић. Доследно вишегодишње дистанцирање овог министарства од проблематике пројектног суфинансирања у колизији је са Законом о локалној самоуправи који се односи и на информисање у локалу. То је више него довољан мотив и разлог за учешће овог министарства и проактиван приступ органима локалне самоуправе који злоупотребљавају институт пројектног суфинансирања. Само тако ће бити исказана конзистентност у решавању овог проблема и постојање политичке воље.
Тада изјава министарке и потпредседнице Владе Маје Гојковић постаје подразумевајући стандард испод којег се не може ићи. А мора више, боље и по слову закона који регулише ову област.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.