Вести
28. 06. 2012.
Ко сте Ви, господине Вукчевићу, чиме се заправо бавите?
Неко у Србији мора под хитно да постави ова питања тужиоцу за Ратне злочине, иако се ускоро навршава пуних девет година откако се Владимир Вукчевић налази на том положају. Биће довољно да тај неко претходно прочита београдске дневне новине, по којим Вукчевић ових дана терети људе против којих нема довољно доказа да би их извео пред суд.
Ево како то ради. Прво сазове конференцију за штампу да обелодани поступке против јатака ратних злочинаца. Затим каже да не може да им саопшти имена, наводно јер неће да "прекрши претпоставку невиности" оних против којих води кривични поступак. Али потом их опише тако да им идентитет лако погоде чак и новинари којим Тужилаштво није претходно "у поверењу" открило о коме се ради.
Притом све време инсистира да осумњиченом неће да каже име, "сами закључите". Када из тужиочевог описа "генерала" и "високопозиционираног припадника службе војне безбедности у пензији" сви већ сутрадан препознају Ацу Томића, бившег шефа Војне контраобавештајне службе, за којег је још пре неколико месеци потврђено да је под истрагом, Вукчевић од човека, чију је претпоставку невиности тобож штитио, тражи да сам призна кривицу јер би то било "најефикасније".
Нису ништа боље прошли ни они против којих Вукчевић осим што нема доказа, не води ни истрагу. Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Небојша Павковић је у хашком затвору, дакле ван Вукчевићевог домашаја, и по тужиочевом изричитом признању "није доносио никакве противзаконите одлуке", али се Вукчевић свеједно осетио "стимулисаним" да му помене име. Био је рад да помене и да се Тужилаштво бавило Радетом Булатовићем. Ни против њега нема доказа, али ће га "у својству грађанина" позвати да "објасни неке ствари".
И покојног Мому Капора оптужио је за својеврсно "јатаковање" Радовану Караџићу, а као доказни материјал послужио му је Капоров цртеж старца са шеширом из 2002, који ликовним критичарима запосленим у Тужилаштву страшно личи на лик "доктора Дабића" под којим се у Београду крио бивши председник Републике Српске. Запрепашћена Капорова удовица саопштила је да поседује мноштво варијација истог цртежа, и 15 година старих, и да би их радо показала тужиоцима да су је о својим сумњама обавестили пре него што су заказали конференцију за штампу.
Момо Капор није крио да гаји наклоност према хашком оптуженику Радовану Караџићу и свакако се због ових смешних Вукчевићевих оптужби не "окреће у гробу". Није овде о томе реч. Реч је о томе да Србија има тужиоца за ратне злочине који је или некомпетентан или потпуно бескрупулозан.
У развијеним демократијама се нешто од овога што Вукчевић ради поспрдно назива " trial by media ", суђења путем медија. У Србији политичка злоупотреба правосуђа није ништа ново, али је Владимир Вукчевић достигао врхунац дрскости у циничној и демагошкој употреби штампе против људи против којих његово тужилаштво још није подигло оптужницу. Није реч само о томе да се служи тужилачком функцијом како би сумњивце осудио пред судом јавног мњења: Вукчевић медије користи уместо и мимо било какве законске процедуре. Нема мукотрпног прикупљања доказа, нема подизања оптужнице, нема унакрсног испитивања и принципа "једнакости оружја" одбране и оптужбе у судници: уместо тога, Вукчевић у новинама и на телевизији сумњичи и оптужује и нуди нагодбе. Било би "најефикасније", вели, када би са Томићем и другим осумњиченима постигли споразум о признању кривице.
Стварно? Можда би још ефикасније било да се уопште не гњавимо са законима, судијама и суђењима, већ да са телевизијских екрана прозовемо све од којих бисмо хтели да нам "објасне неке ствари", па да их позовемо да се сами предају и признају ако су за шта криви?А да после тога пређемо можда и на оне који су нам се нешто у прошлости замерили, а затим и на један чији нам је патриотизам сумњив па потом и оне чија су нам политичка уверења одвратна ...
Јесмо ли рекли врхунац дрскости? Не, врхунац је ипак нешто друго. Врхунац је то што се медијима као оруђем државне пропаганде дрско користи исти тужилац који претендује да пред суд за ратне злочине изведе српске новинаре који су деведесетих година дозволили да их Милошевићев режим злоупотреби као средство ратне пропаганде. И поступци против новинара воде се у Вукчевићевом тужилаштву по истом кључу као и ови против Младићевих и Караџићевих јатака. Уместо да јавности предоче доказе на основу којих ће повести поступак за кривично дело "организовања и подстицања геноцида и ратних злочина" (да, добро сте прочитали, то је дело за које сумњиче српске новинаре), Вукчевић и Бруно Векарић кренули су пре три године другим путем: прво су покренули јавну кампању, односно саопштили намеру да у Србији пронађу новинаре које би оптужили, а онда су организовали тимове које су послали да читају двадесет година старе новине и да гледају двадесет година старе телевизијске дневнике и замолили грађане да се јаве ако су у личним архивама сачували по неки текст који би могао сада да послужи као доказ. То је као да прво запалите ломачу, затим тражите од грађана да доносе гранчице за ватру, а тек неколико година касније изађете у јавност са првим конкретним сумњама.
Онда се покаже да ислеђујеш новинаре што су деведесетих година радили слично ономе како се сада ради.
Нигде се у демократском свету тако не ради. Зашто то онда постаје пракса у Србији? Нико јавно не пита Тужилаштво ни зашто је, на дан изборне ћутње, хапсило и у затвору недељама држало Албанце са југа Србије за које је морало знати да су обухваћени амнестијом која је потписана после 5. октобра. Је ли то зато што су оштећени само Албанци? У другим би земљама већ и некомпетентност коју је Тужилаштво за ратне злочине показало у случајевима злочина над Србима (тузланска колона, Јуришић, Добровољачка улица, Ганић), довела до озбиљног преиспитивања професионалне стручности. Знамо и шта би санкција била.
Још једном: Ко је овај човек, шта ради и зашто му то полази за руком?
Коментари (6)
Остави коментар30.06.
2012.
ТУЖБА ПРОТИВ КЛЕВЕТНИКА
Доживео сам да и сам будем позван као грађанин, тако је писало у позиву Тужилаштва за рате злочине, ради прикупљања података о новинарском подстрекавању на ратни злочин. Сат и двадесет минута сам морао објашњавати тројици дечака како се праве новине и бојим се да и поред најбоље воље то нисам успео.Показали су ми три фотокопије мојих текстова из "Политике експрес" са вуковарског ратишта, које сам потписао заједно са Вукашином Обрадовићем, који је био самном на ратишту као испомоћ. То што сам тада написао, написао бих и данас.Пред тужилаштвом сам тражио да ми покажу текст о сто побијених Срба, скинутих с воза, који сам наводно ја објавио, нису имали, а на основу тог текста ме на листу зликоваца ставио Јован Дуловић из НУНС-а. Нису имали фотокопију и што је још горе, не могу је ни прибавити, јер тај текст никад нисам написао. Дакле, мене тужилаштво саслушава због туђих измишљотина. Истина, замољен сам у тужилаштву да о саслушању ћутим, али зато таламбаса тужилац Вукчевић.
ОдговориА онда у петак 22. јуна, на РТ Војводина иде серија Медији у Србији, па се намести Милош Васић да исприча како сам ја, дописник "Експреса" из Сремске Митровице објавио да су Хрвати вадили очи Србима и правили бурек и како ме је због тога Јован Дуловић ишамарао. не знам откуд Васићу ова прича, вероватно од званичног државног сведока(Вукчевићевог) Јована Дуловића. Прво то никад нисам објавио, друго, ко мене може ишамарати. У мојој Крајини се зна како се то решава.
После ових бљувотина Милоша Васића одлучио сам да им зачепим уста тужбом. Тужићу Васића и ТВ Војводину, јер срамота коју ми ти људи наносе, више је превазишла све обзире, не желим да ми на потомцима остане брука коју шире људи без образа и морала, а за то што раде су добро плаћени, само не знам из чије касе. Васићу и Дуловићу је боље да ме се ману, јер ћу бити присиљен да предузмем и неке друге методе, због насртаја на мене. Тужиоцу Вукчевићу поручујем да смири те своје НУН-совце - сараднике. Од тужилаштва још нисам ништа сазнао око мог саслушања, али, чекам, па да тужим и НУНС, јер су 2009. године објавили именом и презименом да су против мене поднели кривичну пријаву, а тужићу и мог друга Вукашина Обрадовића, пошто смо заједно, тако пише у новинама, хушкали Србе на ратни злочин. Одговорности се не бојим, можда би и данас писао на исти начин, јер се другачије није ни могло.
Љиљи хвала за текст, а искрено, нисам се ни изненадио, јер знам да је прави борац за истину, то знам већ дуги низ година.
30.06.
2012.
Ко управља тужиоцем Вукчевићем?
Увек сам се питао зашто ово тужилаштво, ако се бави ратним злочинцима на простору Србије, није до сада подигло оптужницу против Хавијара Солане који је дао пуно овлашћење команданту НАТО -а Веслију Кларку да започне бомбардовање Србије и све то без одобрења УН, или одлука Влада чланица НАТО-а, или њихових парламената. Без одобрења Савета безбедности УН кренули су у уништавање једне земље и њеног народа. Тиме су починили злочин против мира, злочин против човечанства, међународни тероризам. Прекршили су Повељу УН, Женевску конвенцију, принципе Нирнбершког суда и Хашких прописа као и других међународних и националних закона. Бруталан рат против Србије, током 78 дана бомбардовања са 1150 борбених авиона, 1300 крстарећих ракета, 2.900 бомби, преко 25.000 тона експлозива, као 10 атомских бомби на Хирошиму, рушења и убијања, деце, становништва па и новинара. Да не наводим даље размере овог злочиначког напада на становништво Србије. Сво време се питам, ко управља тужилаштвом за ратне злочине ако оно не подиже оптужницу и против оних који су наредили и управљали овим злочином. Поред Солане и Кларка, сви знамо каква је улога у заговарању и потстицању овог ратног злочина била од стране Бил Клинтона, Мадлен Олбрајт, Тони Блера, Робин Кука, Герхарда Шредера, Џорџа Робертсона, Жак Ширака, Ибер Ведрина, Јошка Фишера, Рудолфа Шарпинга, Вилијем Коена. Какви докази или чија наредба требају Вукчевићу да би подигао оптужницу против стварних злочинаца који су прекршили све међународне и националне норме чинећи ратни злочин на простору Србије? Ко управља с њим и с тужилаштвом? Нека прегледа медије чланица НАТО-а и прочита њихове пропагандне прљавштине ради оправдавања ратног злочина од НАТО убица. Када ће изаћи из политичког миљеа и прећи да ради и онај део посла који је и данас видљив по Србији!
Одговори30.06.
2012.
Dodatak naslovnom pitanju
Uz veoma dobar naslov gospođe Ljiljane Smajlović ; "Ko ste Vi, gospodine Vukčeviću, čime se zapravo bavite?", ja bih još tome dodao, odnosno još upitao : Ko Vas je postavio na ovako stručno i odgovorno mesto?Gospodin Bjeljak očito vaš poznanik, vjerovatno i zemljak, sve što u svome komentaru reče toliko bi Vas moralo zamisliti da što prije počnete razmišljati i pokušati raditi na podizanju svoje stručnosti, a boga mi i morala na nivo naroda kome pripadate. To bi bilo dobro i za Vas i za one koji su vam povjerili ovako odgovornu funkciju, a naročito za pravdu i pravo i interese naroda koji vas plaća i države koju predstavljate.
Одговори29.06.
2012.
bravo
Da li je konačno vreme da se prenemo i da svi glasnije podržimo razumne stavove i činjenice koji su tako očigledni i o kojima autorka piše?
ОдговориBravo za autorku, za razložnost sa kojom piše o ključnim i uglavnom od javnosti i struke prećutanim temama, za odvažnost da ukaže na iskrivljeno ogledalo u kojem se bez prestanka ogledamo (sada više nego ikada) i za energiju koja zavređuje makar ovo obično "bravo".
29.06.
2012.
Nikad ne pisem anonimno ni pod nadimcima
Bravo, Ljiljo!
Одговори29.06.
2012.
Зна се ко је
Браво за сваку ријеч и реченицу коју сте написали, посебно за наслов. Мудрост је, још од старе Грчке, питати се, упитати се. Да, страврно: Ко сте Ви (без онога господине, не може свакo бити господин) Вукчевићу, чиме се заправо бавите. Слиједеће је питање, моје - дакако: За кога радите, да ли плату примате од нас пореских обвезника или од неких европских лутајућих циркузаната. Нажалост, знам ко је Вукчевић, а још већа жалост је што то не могу написати, то не би било објављено, што бих повукао тешеке последице, с обзиром чије је и каво нам је судство. Надам се у Бога да ће неки људи отићи на сметлиште историје. Поставиће се, а и сада је, питање, да ли неки ликови, као што је овај, данас сутра могу чиста образа проћи Кнез Михајиловом улицом, сјести у башту Мажестика или неком другом мјесту. Да ли ће се тај човјек, кога познајем, а познајем и његовог оца (био је контроверзни судија), када негдје сједну да попију кафу, стидјети, посрамити. Мора им се признати да су храбри, а уосталом овај народ заборави већ сутрадан шта му се десило претходног дана. На ту српску несрећну особину сви рачунају.
Одговори