Вести
03. 05. 2021.
Светски дан слободе медија: Притисци на независност и физички напади на новинаре
Светски дан слободе медија, 3. мај, новинари у Србији дочекују у неповољним условима за професионално бављење својим послом, изложени притисцима усмереним на њихову независност али и физичким нападима.
Репортери без граница истакли су у недавно објављеном годишњем извештају да је новинарство, „главна вакцина“ против дезинформација, потпуно или делимично блокирано у 73 одсто, односно у 130 од 180 земаља света, а Србија се налази на 93. месту као и прошле године.
Та организација оценила је да је „Србија земља са слабим институцијама у којој лажне вести шире сензационалистички медији које подржава влада и у којој су новинари изложени готово свакодневним нападима који све више долазе од владајуће елите и продржавних медија“.
Генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић Бурић и немачка министарка правде Кристина Ламбрехт изразиле су, у заједничком саопшењу, „забринутост због напада на новинаре и ограничења слободе штампе у многим деловима Европе истичући да је слобода медија од кључне важности у кризним временима“.
„У демократији, новинари играју виталну улогу у откривању истине и позивању власти на одговорност. Њихов посао је да осигурају да грађани благовремено добијају тачне и поуздане информације, које су још важније у контексту пандемије ковид-19“, додаје се у саопштењу и истиче да је промовисање слободе изражавања кључни циљ СЕ.
Удружење новинара Србије (УНС) у прогласу је навело да су новинари и медијски радници, упркос храбрости у извештавању током пандемије и изузетном значају у борби против вируса корона, били први на удару притисака власти и незадовољства грађана.
„Трпели су бројне физичке нападе, уништавање опреме, увреде и претње на друштвеним мрежама и друге покушаје дискредитације“, навео је УНС поводом Светског дана слободе медија.
Како је удружење истакло, „власт и власници медија недозвољеним притисцима су покушавали да слабе независност медија, а економски притисак наставио се и даљим суновратом пројектног суфинансирања, кроз који се, супротно прописима, новац грађана поново дели константним кршиоцима Кодекса новинара Србије“.
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) оценио је да је у Србији више фактора створило систем „индустрије популизма“, у ком су медији „средство промоције, пропаганде и одмазде у функцији личне власти“, а да се професионални медији налазе на маргини медијског система.
Светски дан слободе медија 3. мај установљен је одлуком Генералне скупштине УН, како би се подсетиле владе држава да су дужне да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.
Такође, тај дан установљен је 1993. године, како би се подигла свест о значају медијских слобода и обележила годишњица Виндхушке декларације, изјаве о принципима слободне штампе коју је саставила група афричких новинара 1991. године.
Оранизација УН за образовање, науку и културу (Унеско) од 1997. године додељује награду Гиљермо Кано за слободу медија, појединцима, организацијама или институцијама, који су дали изузетан допринос одбрани или промоцијии слободе медија у свету.
Пораст ауторитарности и „нелиберализма“ подстичу глобални пад слободе штампе, а антидемократски режими све више осећају да могу некажњено да „стављају мету на чело“ медијима, оцењено је у недавно објављеној анализи Међународног института за штампу (ИПИ), уочи 3. маја, Светског дана слободе медија.
НУНС, НДНВ и синдикат „Независност“ позвали електронске медије да искључе тон и звук у 5 до 12
Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“ позивали су електронске медије да данас у пет до дванаест искључе тон и замраче екране, и тиме се придруже међународној акцији „Пет минута громогласне тишине“ како би најширу јавност упозорили на катастрофалан положај новинарске професије у Србији.
„Позивамо све медијске раднике да се заједно супротставимо даљој ерозији професије како би заштитили слободу медија и новинара и вратили поверење грађана. Наша улога није да служимо жељама и инетерисима власти, већ да свестрано, потпуно и одговорно информишемо најширу јавност“, наводи се у саопштењу.
Власт и државне институције дужне су да новинарима и медијима обезбеде услове за неометан, слободан рад, без притисака и цензуре, подсећају они у заједничком саопштењу.
Како су додали, насупрот томе, јавно информисање у Србији суочава се са свакодневним политичким и економским притисцима, цензуром и аутоцензуром, радном несигурношћу, угрожавањем безбедности, родном дискриминацијом, кршењем ауторских права и другим проблемима који директно угрожавају рад новинара и медија.
Србија непрекидно понире на ранг-листи слободе медија Репортера без граница тако да је са 54-ог места у 2014. прошле године пала на 93. позицију, подсећају они.
Према најновијем извештају међународне НВО Фридом хаус, Србија је током последње деценије назадовала у области политичких права и грађанских слобода, и зато је сврстана у категорију делимично слободних држава.
„Они су такође указали и на „све дубље сиромаштво новинара и других медијских професионалаца који свој тежак и одговоран посао обављају за понижавајуће плате, најниже међу свим професијама које подразумевају висок ниво знања и интегритета“.
„Политички и економски центри моћи користе медије као средства пропаганде и креирања јавног мњења у складу са њиховим интересима који су претежно супротни интересима друштва. Власт селективно тумачи и користи медијско законодавство како би задржала директан и индиректан утицај на медијско тржиште на којем уместо слободне и фер утакмице доминира протежирање подобних медија и угрожавање медија који извештавају професионално и критички, у складу са јавним интересом“, објаснили су они у заједничком саопштењу.
Они су овим поводом саопштили и да понављају протест због чињенице да „ни 27 година није било довољно да се открије ко је убио новинарку Радиславу Даду Вујасиновић, да још није правоснажно окончано суђење оптуженима за убиство колеге Славка Ћурувије од пре више од 22 године и да већ 20 година остају непознати и некажњени налогодавци и убице новинара Милана Пантића“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.