Вести
21. 04. 2021.
Како је дневни лист у издању компаније United Media заустављен у самом старту јер су их одбиле скоро све штампарије
Страх од штампања Нове подсећа на деведесете
Након што је главни и одговорни уредник портала Нова.рс Веселин Симоновић изјавио да се новине „Нова“ још нису појавиле на тржишту јер ниједна штампарија у Србији не жели да их штампа, јавио му се Жељко Ивановић, директор подгоричких „Вијести“, са понудом да се нови лист у издању Јунајтед медије штампа код њих.
Симоновић истиче за Данас да ће се наћи решење за „Нову“, макар се новине штампале у окружењу.
Наш саговорник додаје да су шест или седам већих штампарија колико их има у Србији, укључујући Борбу, Политику, Рингиер Аксел Шпрингиер, Колор прес груп, одбиле да штампају „Нову“ под различитим изговорима.
– Нико није рекао да неће да нас штампа, већ да не могу јер немају довољно капацитета, техничких услова, да не раде трећу смену, да им се не би исплатило… Мислим да су у питању само изговори јер се свих 10 дневних новина штампа у укупном дневном тиражу од 220.000 примерака, док је та цифра пре свега неколико година била дупло већа. Ако су тада могли да штампају толики број, могли би и данас. Плус што би се свако ко тржишно размишља радовао новом послу јер би му донео профит. Понудили смо цену и већу од тржишне, али су ипак сви одбили – истиче Симоновић.
Једини који су им изашли у сусрет су штампарија Мађар Соа, Форум из Новог Сада, али је проблем што они могу да штампају пола црно – бело, пола у боји.
Наш саговорник указује да је створена таква атмосфера да је Јунајтед медија непожељна, и да многи директори штампарија вероватно из страха одбијају да штампају „Нову“.
– Дошли смо у ситуацију да у сваком бизнису један човек одлучује ко ће шта радити. Посебно у медијима, јер су они „карика власти“ коју власт жели да контролише. Ако не будемо могли да се штампамо у Србији, штампаћемо се у региону – у Подгорици, Сарајеву, Бања Луци, Бугарској, Македонији… Као за време Слободана Милошевића – закључује Симоновић.
Да је ситуација данас иста као и крајем деведесетих за време злогласног Закона о информисању, док је министар информисања био управо Александар Вучић, сматра и један од оснивача Данаса Здравко Хубер.
– Према мојим сазнањима, после октобарских промена, није ми познат случај да је нека штампарија одбила да штампа неки медиј. То је појава из деведесетих година. И лист Данас је имао тај проблем у Београду и онда смо решење тражили у Новом Саду. У сусрет нам је изашло штампарско предузеће Форум. То је била штампарија мађарског листа „Мађар со“ и они су у односу на тадашњи режим имали мало „тврђу“ позицију – присећа се Хубер, додајући да је још теже време било када је лист морао да се штампа ван Србије.
– Штампали смо се у Подгорици, у штампарији „Вијести“. Чак смо једно време тамо имали и регистрован лист. Толико је то далеко ишло. И злокобно је да се сада 2021. такве ствари обнављају. Одбијање да се неко штампа сигурно није из комерцијално-пословног разлога. Нормално је да штампарије као фирме на тржишту желе да имају што више муштерија – истиче Хубер.
Како је Вучић пре тачно 20 година покушао да забрани Данас?
Он додаје да је пре 30, 40 година у Београду штампано много више листова, јер је тадашње тржиште било веће, тиражи такође, те је сигуран да су технички капацитети у београдским штампаријама такви да би могли да штампају још једне дневне новине.
– Ово личи на деведесете. Ни тада нам штампарије нису отворено говориле због чега неће да нас штампају, већ наводиле неке фингиране разлоге, или испостављале нереално високе цене. Званично нам никада нису признали да неће да нас штампају због притиска власти, али нам је свима било јасно о чему се ради. Стављали су нам то и до знања запослени у штампаријама, у неформалној комуникацији. То су тада биле државне фирме и тако су се понашале – наглашава Хубер.
Лист Данас је и први кажњен драконским новчаним износом по озлоглашеном Закону о информисању који је крајем деведесетих као министар информисања спроводио Александар Вучић.
– Тачно. По тужби глумице Љиљане Благојевић, која је активирала Шешељев закон. Она је тада, као градска секретарка за културу, била незадовољна што смо објавили један критички текст Демократске странке о томе како се ради у том секретаријату. Тужила је Данас осетивши се увређеном и то је било активирање Шешељевог закона – подсећа Хубер.
Према његовим речима, однос државе према медијима се током двехиљадитих променио на боље, па је кажњеним медијима по том Закону о информисању и враћен новац, када је Млађан Динкић био министар финансија.
– Сада је ситуација знатно погоршана. Та врста притиска на медије, да неко неће да их штампа, тога није било након 2000. Очигледно се обнављају ствари из деведесетих – закључује Здравко Хубер.
Како је држава пре 20 година опструирала Данас?
У време злогласног Закона о информисању, Глас јавности је имао сопствену штампарију али то власт није спречило да забрани штампање новине, одузевши им машине.
Власник Гласа јавности Радисав Раја Родић каже за Данас да су највећи проблем правили функционери ЈУЛ-а.
– Њихова оператива на терену је била председница Привредног суда Милена Арежина, која је доносила решења како јуловци кажу. Глас јавности су можда једине новине у свету које су биле забрањене, а сутрадан је изашао број на ком је писало да смо забрањени. Док сам се расправљао са јуришницима који су дошли да нам забране рад, покојни Драган Влаховић, уредник и мој најбољи сарадник у животу, отишао је до прелома и наше штампарије и одштампао сутрашњи број на ком је писало „читате забрањену новину“. Били смо забрањени четири дана – присећа се Родић.
Он додаје да су по Закону о јавном информисању из 1998. кажњени двадесетак пута, са јединим циљем да се фирма угуши, јер су новчане казне биле огромне, а ако нисте могли да и платите, пленила се имовина.
– Глас јавност је једно време штампао опозициони билтен „Промене“ који је у редакцију доносио Чедомир Јовановић. Онда је Хаџи Драган Антић доносио билтене ЈУЛ-а, које смо морали да штампамо бесплатно. У време тог Шешељевог закона сам изгубио 10 милиона евра борећи се са идиотима – каже Родић.
Иако се Александар Вучић након доласка на власт 2012. јавно „одрекао“ Закона о информисању из 1998. оценивши га као лош, чињеница је да притисци на независне, објективне и критички настројене медије нису много мањи у односу на период пре 2000., само су методе знатно суптилније.
Оглашивачи се повлаче из страха, што је довело до гашења великог броја гласила на локалу, власници и уредници независних медија се провлаче кроз таблоидно блато а атмосфера у друштву је таква да се чак и штампарије боје да штампају нови дневни лист у јавности „озлоглашене“ Јунајтед медије.
Антоније Ковачевић: Забрањена и Газета
Како каже Антоније Тони Ковачевић, уредник портала Сербиан Тимес из Чикага, он је као главни уредник дневне новине Газета, 2007. године, имао сличну ситуацију са штампањем.
– Манојло Мањо Вукотић, главни уредник Новости, навукао нас је да штампамо чак и пробни број Газете у штампарији Борбе, где је био председник Управног одбора, а онда нас избацио из исте дан пред излазак првог броја, без објашњења. Само ме је позвао тадашњи директор Штампарије, и прошапутао: „Стигло је са врха“ – сећа се Ковачевић.
Предузеће Дан граф, издавач листа Данас, послује у оквиру компаније United media
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.