Вести

15. 04. 2021.

Аутор: Марија Шајкаш Извор: Цензоловка

Светски експерти о SLAPP тужбама: Средство богатих и моћних да ућуткају критику и новинаре који раде у јавном интересу

Тужбе као што је покушај Миленијум тима да астрономским казнама ућутка поједине локалне и националне медије су у порасту у свету, који се организује и бори против оваквих напада на критичке медије. Они самостално тешко могу да се одбране од тако моћних компанија, повезаних са врхом државе. Такве тужбе супротне су међународним законима који се примењују у Србији

„Ако изузмемо обарач прислоњен на чело, тешко да можемо да замислимо неку већу претњу Првом амандману.“ Овим речима је судија Врховног суда државе Њујорк Николас Колабела описао SLAPP тужбе 1992. године, алудирајући притом на ефекат који оне могу имати на јавну реч и слободу говора.

Ових дана и сами смо сведоци да се у све већем броју случајева суд користи за разрачунавање са медијима. Ми имамо богату традицију такве злоупотребе тужби – сетимо се само времена диктатуре Слободана Милошевића, током кога су астрономске судске тужбе биле омиљен и брз начин разрачунавања са медијским неистомишљеницима. У случају Дневног телеграфа и Европљанина, новина у власништву Славка Ћурувије, тужбе су доводиле до тога да медији престану да постоје.

Миленијум тим (Millennium Team) недавно је поднео тужбе против – колико је јавности досад познато – најмање пет медија, о чему је Цензоловка већ извештавала.

Ова грађевинска фирма из Београда, са чије се веб-странице смеши најуже руководство државе док обилази радове, преко суда потражује астрономских 300.000 евра од два локална независна медија – Инфо Врањске и ЈУГпресс. И то само због тога што су доследно пренели наводе са прес конференције опозиционих политичара Народне странке.

Како медији извештавају, Миленијум тим није тужио све локалне медије који су извештавали са спорне конференције за штампу, већ само ова два, што додатно буди сумњу да за потезање суда та фирма има мотиве мимо оних који су јавно изречени. Према наводима из штампе, то су „систематска и организована пракса изношења неистина на рачун компаније и њених власника, које прете да униште репутацију и причине ненадокнадиву штету“.

Овоме треба додати да се Миленијум тим није обратио медијима и затражио деманти, као што то налаже уобичајена медијска пракса, него се одмах одлучио на тужбу, што је још једна од назнака да је посреди нешто више од жеље да се сачува репутација компаније.

ТУЖБЕ МИЛЕНИЈУМ ТИМА ПРОТИВ МЕДИЈА СУПРОТНЕ МЕЂУНАРОДНИМ ЗАКОНИМА КОЈИ СЕ ПРИМЕЊУЈУ У СРБИЈИ

Упитана да прокоментарише SLAPP тужбе у Србији, Замира Ђабарова је рекла да је овде честа пракса позивање на „повреду репутације“.

„Да би се заштитила од највећег броја злоупотребљених тужби, Србији начелно није неопходно да донесе анти-SLAPP закон. Уместо тога, могла би да усагласи судску праксу са Европском конвенцијом о људским правима и праксом овог суда, што је предвиђено Уставом Србије“, истакла је Ђабарова.

Према њеном мишљењу, судије у Србији треба да препознају да говор новинара и политички говор имају право да буду заштићени, поготово када је у питању расправа од јавног интереса.

„Изражавање мишљења не подлеже доказима, а званичници су обавезни да поднесу већу дозу критике. Примена закона је једино оправдана у случају кад му је сврха да заштити особу од лажних изјава или ако оне изазивају велику штету нечијој репутацији и то искључује изражавање мишљења, критику и сличне вредносне изјаве које нису у вези са фактичким изјавама.“

„Тужбе које су подигнуте, а базирају се на израженом мишљењу о теми која је од јавног значаја, и у којима су новинари делимично извештавали о мишљењу које је изразила политичка опозиција, у супротности су са међународним законима који су на снази и у Србији“, рекла је Ђабарова.

Тужбе осмишљене да утишају људе који раде у јавном интересу

Да ли је, дакле, у питању SLAPP тужба (Strategic Lawsuit Against Public Participation)? Као што јој име каже, реч је о „стратешкој тужби против јавног деловања“, феномену који је најпре уочен, објашњен и на нивоу савезних држава законски регулисан у Сједињеним Америчким Државама.

„SLAPP тужбе су осмишљене са циљем да утишају људе који раде у јавном интересу“, изјавила је за Цензоловку Замира Ђабарова, независна експерткиња за питања друштвене одговорности компанија и људских права, која је и главна истраживачица извештаја о злоупотребљавању тужби у Србији који ће ускоро бити објављен. Она објашњава са су оптужени често новинари, активисти или чак и обични грађани који су јавно наступали.

Према њеним речима, поред Сједињених Држава, овај феномен је правно препознат и у Канади и Аустралији. Закони против SLAPP-а у наведеним државама најчешће омогућавају туженима да поднесу захтев за одбацивање тужбе у почетној фази суђења, а на бази уверења да је у питању говор од јавног значаја.

Како наводи наша саговорница, „SLAPP тужбе су генерално у порасту, и цивилно друштво се мобилисало и ујединило у САД (у оквиру, рецимо, Коалиције за заштиту протеста – Protect the Protest Coalition), Јужној Африци или Француској.

Коалиција против SLAPP-а у Европи (Coalition against SLAPPs in Europe – CASE) залаже се да институције Европске уније предузму мере против SLAPP-а, рекла је Ђабарова.

Према њеном мишљењу, коалиције су важне јер SLAPP тужбе не само да финансијски исцрпљују тужену страну него нападају и њен кредибилитет, па „пружање подршке окривљеном и његовој страни приче постаје веома важно“.

Судећи према тренутној америчкој пракси, да су ЈУГпресс и Инфо Врањске којим случајем били тужени, на пример, у Калифорнији, америчкој држави са добро инкорпорираним анти-SLAPP регулативама, за њих би постојала гаранција да ће се случај разматрати у року од 30 дана, таксе не би биле високе, а тужитељ, у овом случају Миленијум тим, морао би пре почетка суђења да покаже да постоје реалне шансе да тужбу коју је поднео заиста и добије на суду.

Земље Европске уније, иако се у некима, попут Бугарске и Пољске, SLAPP тужбе масовно користе за утишавање јавности, још увек немају законе налик овоме у Америци, али се Коалиција против SLAPP-а у Европи активно труди да се то промени.

Копан: Средство ућуткивања критике

Како је у изјави за Цензоловку рекао Француз Пол Копан (Coppin), шеф правног тима Репортера без граница (водеће организације ове коалиције која је учествовала у писању предлога европске анти-SLAPP директиве), они примећују да се SLAPP тужбе користе против новинара, бранилаца људских права, узбуњивача, истраживача на факултетима и невладиних организација, и то не само у Европи него широм света.

„SLAPP тужбе су постале омиљено средство богатих и моћних у ућуткивања сваке врсте критике“, рекао је Копан.

Према његовим речима, коалиција је недавно објавила предлог текста директиве намењене Европској унији. Уколико би та директива на јесен била усвојена, она би могла да обезбеди заштиту оних према којима се SLAPP примењује, укључујући судску одлуку да такве тужбе одбаци у раној фази процеса и могућност да се од тужене стране тражи да докаже успех тужбе. Предлог директиве подразумева и обуку судија. Према Копановим речима, „они некада не разумеју да су искоришћени за ућуткивање новинара“.

„Право да се изађе пред судију једно је од фундаменталних права и подразумева се да ми не желимо да то лимитирамо“, истакао је Копан говорећи о томе како је у питању танка линија и да треба опрезно поступати.

„Са друге стране, често видим тужбе од којих се у последњем моменту одустане, што је типично за SLAPP“, рекао је Копан.

Он је подсетио и на пример убијене новинарке са Малте Дафне Каруане Галиције против које је, у тренутку њене смрти, било подигнуто 47 различитих судски тужби.

„Да она није била убијена, до краја живота би била у судници“, навео је Копан објашњавајући због чега је Европској унији потребна анти-SLAPP регулатива.

Петицију којом се тражи директива за увођење анти-SLAPP закона до сада је потписало шездесетак невладиних организација, међу којима су београдска Пиштаљка и регионална мрежа SEEMO.

Вујовић: Медији не могу да одговарају за изјаве политичара

Према мишљењу Оливера Вујовића, генералног секретара SEEMO групе за слободу медија у југоисточној Европи, „најлакше је покренути тужбу на суду“.

„Медији не могу бити одговорни за извештавање о томе шта изјављују политичари – посао медија је да пренесу, а политичар мора бити одговаран за сваку своју изјаву“, рекао је Вујовић и додао како „ова фирма која тужи може бити и захвална медијима, пошто је захваљујући медијима могла да сазна за неку нетачну информацију коју је изговорио политичар“.

„Уколико је нетачно то што је изјављено, о томе одлучује на крају суд – али не у поступку према медијима, већ према политичару који је то изјавио“, казао је Вујовић.

Он указује и на још једну нелогичност. Према његовом мишљењу, „апсурдно је да у држави где је просечна плата неколико стотина евра тражите одштету од 100.000 евра“.

„Ако неко није задовољан извештавањем медија, постоји пракса тражења објављивања исправке“, наводи Вујовић. Он мисли да „ни агенције које су извештавале нити медији који су након тога цитирали агенције, не могу одговарати, те да било какав судски поступак није прихватљив“.

РАДОМИРОВИЋ ПРЕДЛАЖЕ СУДОВИМА ДА СПРЕЧЕ ДА ИХ МОЋНИЦИ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ

Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник Пиштаљке, портала који истражује корупцију и штити права узбуњивача, о тужбама Миленијум тима каже да је у питању „несумњиви притисак на новинаре и покушај да се спречи даље извештавање о пословима те фирме“.

„Ове тужбе су класичан пример стратешких тужби какве велике компаније или утицајни појединци подносе против новинара или организација које критикују њихово пословање. О томе сведоче висина одштетног захтева, број тужби и чињеница да су медији тужени због преношења изјаве политичара, а не због коментара или сопственог истраживања, па тужиоци морају знати да им судска пракса не иде на руку“, рекао је Радомировић.

Он је додао да додатни терет за медије представља то што они „морају да ангажују адвокате за овај скупи поступак и да плаћају пут за Београд како би присуствовали суђењу“, што је, по његовом мишљењу, не само „огроман трошак“ већ „може да представља претњу њиховом опстанку“.

Пиштаљка је и сама на удару SLAPP тужбе, о чему Радомировић каже:

„Тужио нас је високи функционер Српске напредне странке Александар Сенић због чланка заснованог на чињеницама о спорној изградњи постројења за отпадне воде у Рачи Крагујевачкој, где он води одбор највеће странке у земљи. На првом рочишту, Сенић је на питање адвоката Пиштаљке рекао да није ни прочитао текст за који тврди да му је изазвао ’душевне болове’.“

„Сенић и његов адвокат су очигледно злоупотребили право на тужбу и тиме без разлога троше време и нас из Пиштаљке и самог суда. Сматрам да је судија у тренутку када је Сенић изговорио да није прочитао текст, морао да обустави поступак и да пресуди у нашу корист. Нажалост, судски поступак и даље траје“, додаје Радомировић.

Он предлаже судовима да не дозволе да их злоупотребљавају и потцењују политички и пословни моћници који имају новца да ангажују скупе адвокате и времена да се баве оваквим притиском на медије.

„Ако суд већ није обуставио поступак кад је Александар Сенић рекао да није ни прочитао текст Пиштаљке, могао би да и себе и нас охрабри брзим окончањем поступака по тужбама Миленијум тима“, наглашава Радомировић.