Вести
12. 04. 2021.
Ни после 22 године од убиства новинара и власника "Дневног телеграфа" нема осуђених за тај злочин
Рајко Даниловић: Служба и даље чува себе и своје
Навршило се 22 године од како је Славко Ћурувија убијен, а још увек нико није правоснажно осуђен за тај злочин. Новинар и власник „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ усмрћен је 11. априла 1999. испред зграде у којој је становао, у Светогорској улици у Београду, са 17 хитаца из пиштоља у леђа.
Апелациони суд је у јулу прошле године поништио првостепену одлуку којом су четири припадника Државне безбедности осуђена на укупно 100 година затвора и вратио случај на поновно одлучивање, уз образложење да је оптужба прекорачена увођењем Н. Н. лица у тај случај. Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило Н. Н. лице, док су припадници ДБ-а за то припремили терен.
Првостепеном пресудом Специјални суд је осудио тадашњег шефа Ресора државне безбедности Радомира Марковића и шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, обојицу на по 30 година затвора, као и припадника резервног састава ДБ-а Мирослава Курака и оперативца ДБ-а Ратка Ромића, на по 20 година затворске казне.
Адвокат Рајко Даниловић каже за Данас да се поновним враћањем случаја на први степен одлучивања неће доћи до нових доказа, а да ће се суђење и даље отезати унедоглед.
– Поновним извођењем доказа неће се сазнати ништа ново, већ се то ради из потребе да се ствари сачувају у кругу „породице“, у кругу Државне безбедности, некадашње и садашње. Садашња је мало измењена, али она је суштински увек иста и јединствена у свом напору да ствари уради и сакрије. Јер ту је ствар сасвим чиста, кристално јасна од почетка до краја, није то било ништа приватно или лично, то је био посао ДБ-а, државне службе. Зато се суђење и одуговлачи, да служба сачува себе и своје. И цело суђење је један напоран посао, где се ни судови нису прославили, јер су на неким споредним разлозима укидали пресуду и враћали на поновно суђење, које сада траје већ бесконачно, каже Даниловић.
Он додаје да је претходном пресудом „правда задовољена“ тек у тој мери да су осуђени они који су убиство извршили, али да се нада да ће „на крају ствари ипак како-тако да испливају на површину“.
Поводом годишњице Ћурувијиног убиства, Председник Независног удружења новинара (НУНС) Жељко Бодрожић рекао је гостујући на телевизији Нова С, да је на основу завршне тужиочеве речи јасно да држава стоји иза тог убиства, као и да неко спречава да се дође до истине.
– То је грешка нових власти након 2000. године, и очигледно је да се све време ради о калкулацијама. Та, како је зову, дубока држава, очигледно је решила да преда две, три жртве, а да се никада не открије до краја ко је све био ту, рекао је Бодрожић. Он је додао да је у случају НН лице извршило убиство, те да се нада да ће поновљени поступак донети неке нове ствари у истрази.
Бодрожић је подсетио да се стално повећава број напада на новинаре у Србији, па их је тако само прошле године било 189. Од тих напада, 32 је било физичке природе, а невербалних претњи 50.
Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је да се 22 године чека на извршење правде због убиства Славка Ћурувије, али је оценило да је садашње стање случаја „изостанак“, а не „одлагање“ правде. УНС је подсетио да је било потребно 15 година да се против Ћурувијиних убица из државног апарата подигне оптужница.
„Четири године је трајало суђење на ком су бивши челници и припадници Ресора државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак осуђени на укупно 100 година затвора, да би Апелациони суд прошле године цео процес вратио на почетак, и то на захтев државног тужиоца“, наводи се у саопштењу УНС.
Како се истиче, одуговлачење поступка изазива огорчење, као и чињеница да су оптужени за државни злочин и даље на слободи, макар и у кућном притвору.
„УНС захтева да држава учини све да се суђење убицама Славка Ћурувије оконча још ове године. Нема другог начина да Србија докаже да наша земља више није симбол некажњивости за злочине над новинарима“, истакли су.
Из УНС-а су затражили да се расветле и сва друга убиства новинара и да буду оптужене убице дописника „Вечерњих новости“ из Јагодине Милана Пантића, да се расветли смрт новинарке листа „Дуга“ Даде Вујасиновић, покрене поступак за 17 убијених и несталих колега на Косову и Метохији од 1998. до 2005, као и за ратне злочине почињене над 16 медијских радника РТС-а и троје кинеских новинара страдалих у нападима НАТО-а 1999. године.
Из Комисије за истраживање убистава новинара, раније су поручили да су „разочарани чињеницом да Апелационо веће није отворило претрес по оним питањима која сматра спорним и, тек након разматрања доказа, донело пресуду“.
Председник Комисије Веран Матић, тада је нагласио да се не зна како ће изгледати поновљено суђење, односно да ли ће се главни претрес поновити само по питању извршиоца, односно увођења НН лица, што би значило да не мора да се понавља цело суђење, или је реч о још неким аспектима који морају бити обухваћени поновним суђењем. Он је додао да очекује да суд буде „много ефикаснији него што је то био до доношења првостепене пресуде“, као и да ће Комисија надзирати процес.
„Апелационо веће практично каже да је првостепени суд смандрљао пресуду, а увођењем Н. Н. лица изашао је из оквира оптужнице, при чему није то и објаснио. Чини ми се да би због оваквог образложења судије које су потписале првостепену пресуду требало бар да се постиде“, изјавио је након одлуке апелације Матић за Цензоловку. Он је оценио да је правосуђе пропустило прилику да првостепена пресуда буде потврђена и правда буде колико-толико задовољена, већ је све „као препуштено стихији“, због чега је оценио да процес очекују „нове агоније судског одуговлачења“.
Одбрана без коментара
Зора Никодиновић Добричанин, правна заступница окривљеног Радоњића, није желела да коментарише случај, наводећи да јој се „смучило од медијског притиска“ у вези тог суђења.
– Ми смо предложили шта смо предложили, суд ће одлучити шта мисли да треба, ја не знам шта ће суд да одлучи и које ће доказе да поново изводи, кратко је образложила Никодиновић Добричанин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.