Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Преминуо Зоран Цвијетићанин, дугогодишњи дописник "Новости" из Неготинске и Тимочке Крајине
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 04. 2021.

Аутор: Сузана М. Јовановић Извор: Вечерње новости

Преминуо Зоран Цвијетићанин, дугогодишњи дописник "Новости" из Неготинске и Тимочке Крајине

ОТИШАО је изненада још један из плејаде чувене новинарске школе „Новости“, Зоран Цвијетићанин (65), дугогодишњи дописник нашег листа из Неготинске и Тимочке Крајине. Умро је од инфаркта.

Умро је од инфаркта. Сам. Без иког свог најдражег. Зналац, заточеник заната, одан и посвећен редакцији од првог дана до последњег даха.

Након студија на Факултету политичких наука у Београду, осамдесетих, запослио се у Радио „Ђердапу“ у Кладову а онда и у Радио „Крајини“ у Неготину. Од почетка деведесетих када је после хонорарног стажа, својеврсног пријемног испита без кога некад није било могуће отворити врата најтиражнијег „вечерњака“, Зоран Цвијетићанин се и формално уписао у стални редакцијски састав.

Судбински се то његово уписивање подударило са страшним ратом и страдањима српског, али и других народа на просторима бивше Југе. У првим данима Зоран се већ обрео на најжешћим линијама фронта. Најпре у Славонији, Книнској Крајини ... да писаном речју сведочи о страхотама и страдању; сведочио је: добро се држао. А када су у његов Зајечар и друге делове источне Србије почели да стижу конвоји раскућеног народа, када су без јаука умирали на туђем прагу, Зораново срце је тада начето. То се осетило и у сваком његовом тексту. И ништа више није могло да споји те пукотине. Оне су биле све дубље. У једном извештају Радио Новостима који је спајао нестале породице у хаосу прогона из Хрватске и Босне, заплакао је. Тако се носио и са неправдом 1999. године, током НАТО агресије, али се свакодневно од јутра до вечери јављао „Новостима“ и био велика помоћ дежурним редакцијским екипама и у новинама и у нашем радију.

У миру, када се све стишало, његово срце је осетило још снажније потресе. О томе није говорио и није се жалио. У редакцију је долазио увек ведар. Доносио шалу. Смех. Нико није био равнодушан пред његовим специфичним осмехом. Он је храбрио нас, уместо ми њега. На обележавању годишњица „Новости“, за дописничким столом бардова који су уградили себе у најтиражнији лист, Зоран Цвијетићанин је уз Радивоја Гутића и Чеду Прелевића (обојица, нажалост, у небеској редакцији). Проламале су се песме њиховог завичаја и преносиле се читавом слављеничком двораном. Њихове песме, из далеког краја, свима су нам биле толико блиске, јер су изведене из срца. Тако смо ми, млађи, као и њихове генерацијске колеге с њима освитали до првих возова који су их враћали кући да истог дана отуда пошаљу какву нову вест. На Зорану и тој генерацији посвећеника и заточеника потписа испод текста, увек је била „прећутна  обавеза“ да пошаљу ексклузиву и повећају тираж.

Кад је осетио да му измичу врхови, отварају понори, прихватио је отпремнину, мада се никад није удаљио од редакције и колега. Пре непуних месец и по испунио је услове за пуну пензију. Пре три дана му је стигло решење. Али, ни прву исплату није дочекао.

Уз посвећеност новинарском послу и редакцији нанизао је и три књиге поезије и прозе “Погрешна глава” (1982), “Триптихон” (1989),  и “Прошлост моје главе” (1999). Песме у духу клокотризма,  књижевног правца насталог у току седамдесетих година, објављивао је у “Тимоку”, “Буктињи”, “Књижевним новинама”, “Развитку” у којем је од 2008. до пензије био одговорни уредник. Био је члан Удружења књижевника Србије.

Зоран Цвијетићанин биће сахрањен у уторак, 6. априла у 12 часова на градском гробљу у Зајечару.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси