Вести
11. 06. 2012.
Слављеник делио поклоне гостима
Дружењем са редовним читаоцима и пролазницима у центру Београда Данас прославио 15. рођендан
Велики број људи сјатио се у суботу већ од раних јутарњих сати крај белог шатора код ресторана Руски цар у Кнез Михаиловој улици како би видели „шта се то дели овај пут“, а да нису били ни свесни да су на тај начин постали гости Данаса на рођенданској прослави. Наш лист прославио је са Београђанима и гостима престонице 15. рођендан, али за разлику од других слављеника који примају поклоне, ми смо их делили уз примерак специјалног издања новина.
- Срећан вам рођендан, поручила нам је Љиљана Димитријевић док је шетајући са породицом Кнез Михаиловом свратила до Данасовог штанда.
- Читам вас редовно. Најозбиљније сте дневне новине и вашим чланцима верујем, каже Љиљана, узимајући рођендански број.
Бројне малишане нашем штанду привукли су шарени балони са логом Данаса. Ко год је пожелео, добио је по један. Они мало више старији могли су да бирају између капиталних дела домаћих и страних писаца, ДВД дискова са филмовима и музиком, али и да као на правом рођендану уживају у црном и белом вину.
Мирјана и Дејан купили су тог сунчаног дана три примерка Данаса и као поклон добили три књиге. Кажу да за разлику од других дневних новина, Данас пише „бриткије“ и не подилази никоме.
Осим редовних читалаца и поштовалаца нашег листа, међу којима и редитељ Лазар Стојановић, слављу Данаса у централној улици главног града придружили су се и многи странци, који не знају ни реч српског.
Један од њих је и Александро К. из Милана, који је током акције чак три пута свраћао до нашег штанда. Ујутру је, у пролазу, видео да се „нешто догађа“, када се вратио други пут распитао се „о чему се ту ради“, а пошто је тог дана у Кнез Михаиловој улици требало да се нађе са пријатељима, заказао им је сусрет испред нашег штанда. Дошао је читав сат раније, како би се дружио и попричао са нама.
- Одушевљен сам, одушевљен! - понављао је Александро. Нашом акцијом, запосленима у Данасу који су се тог дана дружили са читаоцима, „али и Београђанима, генерално“.
- Први пут сам у Србији. Месец дана сам у Београду и могу вам рећи да ћу у Италију понети само позитивне утиске. Београђани су насмејани, гостољубиви, за разлику од неких европских градова, посебно у Немачкој и Белгији, где сам махом виђао смркнута лица, прича на Александро. У Србију је дошао пословно.
- Компанија у којој радим има експозитуру у Македонији, а планирамо да проширимо пословање и у Србији. Убише нас порези у Италији. То су економске мере нове владе, а многе фирме су у сличној позицији и отварају филијале у
околним земљама, где су услови за пословање повољнији, објашњава нам Александро који нас је напустио када су дошли његови пријатељи, претходно купивши још неколико примерака Данаса, како би их изненадио поклонима.
Свој поклон на штанду дуго је бирала и средовечна Јованка Мијатовић. Каже када би имала велику пензију па да купи довољно примерака новина и да узме од сваког поклона по један.
- Дуго већ читам Данас, најбоља сте новина, код вас нема лажи. Нажалост, мени је ослабио вид после толико година па не купујем новине сваки дан, али кад то урадим, онда се у мојој кући обавезно нађу ваше новине, каже верна читатељка.
Данасово рађање, одрастање и сазревање кроз протеклих 15 година пратио је и Јован Нешић, суграђанин који рад и дело новинара познаје још из периода када су били у Нашој Борби.
- Када читам Данас осећам се као грађанин света. Ви сте једини који нам доносите праву слику из иностранства, а одлично пратите и дешавања која су у Србији наша свакодневица. Било је ту свега за ових 15 година, али ви сте
опстали упркос свим недаћама друштва, истакао је Нешић.
Да је Данас део историје Србије, у коју је после и он ушао, сматра и Љубисав Ђокић, у народу познат као Џо Багериста, човек који је одиграо важну улогу у демократским променама 5. октобра.
- Ви сте прва новина којој сам дао интервју после тог судбоносног дана новије српске историје. У ствари, ви сте једини који сте дошли код мене, осталим медијима ме је увек неко други препоручивао. Прегурали сте пуно тога, носили се
са бројним режимима и успевали да са сваким изађете на крај. То је оно што вас је одржало, прича Ђокић у једном даху и одмах наставља у нешто оштријем тону.
- Када мало боље погледам, то што смо заједно проживели и није била револуција, већ побуна. Нисмо завршили посао како је требало. Спорни закони су остали, неки људи су и даље у фотељама. Видим да ћу морати опет да изађем на
улицу и да „радим“, а знам да ће Данас о томе опет најобјективније извештавати.
Оаза без шунда и олдтајмер
Велику пажњу на нашем штанду привукао је и олдтајмер аутомобил са ознакама Данаса. Сви су желели да се сликају поред фолксвагена „карман џије“ из 1969. године, а деца су седала за волан и свирала „сиреном“ каква се данас виђа само на бициклима. Његов поносни власник Марко Илић, иначе секретар Српског савеза за историјска возила, али и пријатељ Данаса, каже да наш лист и данас одише истом снагом и младошћу као кад је покренут. Баш као и његов аутомобил на којем се не виде „боре“ које су настајале током година.
- Да би нешто изгледало као Данас потребно је пуно труда. Ви чувате све што је лепо и квалитетно у нашем друштву, зато и јесмо толико блиски, јер и ја од зуба времена чувам аутомобиле. Једино се ви на интелектуалан начин бавите
дневно-политичким темама, без шунда. Зато вас редовно читам, ви сте оаза, закључује Илић, а потом седа у свој „народни ауто“ и напушта штанд на којем су се запослени у Данасу до поподневних часова дружили са пролазницима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.