Вести
15. 03. 2021.
За и против увођења претплате на хрватским медијским порталима
Неколико највећих хрватских новинских издавача – Ханса медиа са Јутарњим листом, Стyриа са Вечерњим листом и 24 сата, али и мањи издавачи попут портала телеграм.хр некадашњег власника Јутарњег Нине Павића, најављују да ће врло скоро за дио садржаја на својим порталима увести – претплату.
Таква пракса већ дуље вријеме постоји на Западу, дио тједних и специјализираних издања у Хрватској дио свог садржаја већ држи „закључано“, али новост је у томе да ће се увести претплату на дио дневне продукције.
За и против
Неки се боје да ће таква пракса дио читатеља који неће имати новац за претплату бацити у раље факе неwса (лажне вијести) и теорија завјере на друштвеним мрежама.
„Мислим да је добро да онај мањи дио људи у Хрватској који имају новаца плате приступ дијелу медијског садржаја, а поготово ако ће дио тог новца ићи за плаће новинара, поготово оних истраживачких“, каже за Радио Слободна Еуропа (РСЕ) члан саборског Одбора за информирање, информатизацију и медије из странке Можемо, односно Зелено-лијевог блока Вили Матула.
„Али не смијемо заборавити да је огроман људи код нас већ сада у тешком сиромаштву, а жељан је информација. А када неће моћи приступити квалитетном медију, наравно да ће бити препуштен лажним вијестима, факе неwсу на мрежама, и преко тога ће сигурно долазити до ширења теорија завјере и свега онога што се у колективној друштвеној машти може родити“, прибојава се Матула.
Из дневника 24сата унапријед одбијају такву забринутост.
„Сав садржај од јавног интереса бит ће и даље потпуно бесплатан. Додатни садржај објединит ћемо под егидом ПЛУС+ гдје ћемо свакога дана доносити највеће, најузбудљивије и најдетаљније радове наших награђиваних новинара. Већим дијелом то ће бити садржај који је ексклузивно произведен (дакле додатни садржај) за кориснике дигиталне претплате“, одговорили су на новинарске упите.
Пионирски потез Вечерњег листа
Загребачки Вечерњи лист био је први медиј у Хрватској који је 2013. године увео наплату дијела садржаја и три године касније од тога одустао, јер како стоји у писаном одговору директора Вечерњег Рената Ивануша на упит РСЕ „стање на хрватском дигиталном тржишту још није било довољно зрело за тако нешто“.
Сада су се околности примијениле, а и механизам наплате вишеструк је једноставнији него раније.
„И ми смо се као медијска компанија убрзано развили и дигитализирали, знамо што читатељи желе и знамо да можемо произвести такав садржај. Ради се, наиме, о висококвалитетном и ексклузивном садржају“, најављује Ивануш који није желио открити модалитете или износе претплате која ће заживјети у сљедећим мјесецима.
„Хрватски медијски издавачи прате свјетске трендове“, каже за РСЕ Бојана Божанић из Лидер медиа, предсједница Удруге медијских издавача Хрватске удруге послодаваца.
„У сваком случају сматрам да је добар приступ да онај тко садржај конзумира тај садржај и плаћа. Мислим да је ријеч о усклађивању са технолошким рјешењима која доносе велике промјене, али и праћење навика потрошача да све више имамо посјета на порталима и самим тиме се кроз увођење дигиталне претплате настоји монетизирати долазак корисника“, оцјењује Бојана Божанић.
Божанић вјерује да ће дио тако прикупљеног новца ићи и новинарима.
Медији траже нулту стопу ПДВ-а
Власници медија у Хрватској редовито тврде да послују на рубу рентабилности, траже мање порезе и начине како зарадити више.
Влада десног центра Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) смањила је 2007. године ПДВ за дневне новине са 22 на 10 посто, а влада лијевог центра смањила им је 2013. године ПДВ на свега пет посто, иако је опћа стопа тог пореза, у међувремену, подигнута са 22 на 25 посто.
Отада траже да им се уведе нулта ступа ПДВ-а, те прибјегавају другим начинима повећања профита, као што је и ово најављено увођење претплате на дио садржаја на wеб-издањима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.