Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Извештавање о деци – Савет за малолетнике има предлоге за новинаре
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

01. 03. 2021.

Извор: РТС

Извештавање о деци – Савет за малолетнике има предлоге за новинаре

Члан Савета за малолетнике Ненад Вујић рекао је за РТС да постоје одређена правила и по међународним стандардима и конвенцијама, али и по нашем закону, а то је да су поступци који укључују децу затворени за јавност. Вујић каже да Савет предлоге упућује медијским кућама и регулаторном телу, а идеја је да се размотре границе и потребе јавности да зна одређене ствари.

Савет за малолетнике недавно је позвао на разговор све медије, удружења новинара и Регулаторно тело за електронске медије како би се сагледали сви проблеми у извештавању о деци и малолетницима, било да су актери, извршиоци, сведоци или жртве кривичних дела.

Ово стручно тело именовали су Министарство правде и Врховни касациони суд.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Ненад Вујић, директор Правосудне академије и члан Савета, рекао је да састанак није одржан али да се нада да ће то бити ускоро или преко платформе Правосудне академије или као округли сто где ће бити представници медија, регулаторног тела, како би се размотрили одређени проблеми у вези са извештавањем о поступцима који обухватају малолетне починиоце или жртве, као и децу из сукоба у породичним односима.

Вујић истиче да постоје одређена правила и по међународним стандардима и конвенцијама, али и по нашем закону, а то је да су поступци када су у питању деца, лица до 18. године, затворени за јавност, а јавност мора бити искључена и медијски.

"Међутим, шта нам се јавља, у појединим ситуацијама стављамо иницијале, из свих показатеља вама је јасно које је лице у питању, да ли је у питању учинилац кривичног дела, или је дете жртва, видите како се то дете зове јер се наводи град, место, име родитеља и на тај начин откривате се идентитет детета, када је учинилац отежавате процес ресоцијализације, а жртву додатно излажете додатним траумама, које остају за цео живот", упозорава Вујић.

Према његовим речима, када су деца у сукобу у породичним односима, износе се информације из породичног живота које погађају ту децу.

Грађани су најчешће шокирани да има медија који не презају ни од чега. Објављују се и непроверене ствари до ситних детаља.

Вујић каже да га је професионално пренеразио случај извештавања – небрига о последицама и наводи случај који се десио пре неку годину – у граду где се десила обљуба над девојчицама, када су сви подаци изношени, чак и адреса зграде у којој се то десило.

Касније је, како је нагласио, једна од девојчица покушала да изврши самоубиство.

"Деца расту, тада су имале 6 и 7 година, прича се вукла, пријатељи су то знали, то је последица, то је конкретно, није то захтев неких теоретичара, правника, судија да се поступци затворе, да се што мање података изнесе о идентитету детета – него је баш то последица да бисмо заштитили децу и када је у питању малолетни учинилац кривичног дела морамо му дати шансу сутра у животу", истакао је Вујић.

Према његовим речима, треба доста рада са децом, да се она оснаже да могу да се носе са том ситуацијом, психолози морају доста да раде и у поступку који се води против учиниоца дела где су деца жртве, јер временом због неког притиска изношења свега у јавност деца знају да излазе из поступка, односно породице се повлаче у себе, излазе из поступака, то је један зачарани круг.

"Нама онда то отежава рад са том децом", каже Вујић.

Не може изједначавати жртва и починилац 

На питање може ли се уопште правити разлика у тежини грешке, од откривања самог идентитета малолетника, до копања по животу и осуде пре изрицања пресуде, Вујић каже да се не може изједначавати жртва и починилац, али морамо бити обазриви, поготово кад је реч о малолетним учиниоцима кривичних дела, јер је циљ њихова ресоцијализација.

"Ако смо у поступку већ у медијима осудили тог малолетника, дошли до закључака па после дођемо до ослобађајуће пресуде а до тад сви забораве на ту причу, и даље се неки реп и ехо медијски провлачи и даље учиниоца сматрамо кривим а заборављамо какав је резултат поступка", рекао је Вујић.

Малолетнике ресоцијализујемо да бисмо их укључили у друштво да би били свесни своје грешке и да би били чланови друштва, истиче Вујић.

Коме се упућују предлози

Вујић каже да предлоге упућују медијским кућама и регулаторном телу, идеја је да се види кроз једну врсту округлог стола које су границе и потребе јавности да зна одређене ствари.

"За нас није циљ да кријемо одређене податке и да онда направимо заједничке обуке новинара из медијских кућа који ће специјализовано да прате када су у питању кривична дела малолетника или када прате одређене породичне односе да буду свесни да деца у рецимо тешким разводима имају своја права, право приватности детета није изведено од родитеља, то је њихово право и не може да га суспендује", појашњава Вујић.

Савет за малолетнике је у сарадњи са Институтом за криминолошка и социолошка истраживања направио анализу која укључује и примену Закона о малолетницима и осврнуо се на положај деце у друштву и садржај који им се пласира.

"Дошло се до закључка да се и ту мора водити рачуна какви се садржају пуштају у медијима, да ли на ТВ-у или на друштвеним мрежама, како контролисати појаву игрица и изазова које доводе до смрти деце која учествују у изазовима јер нису свесни опасности која им прети", каже он.

Савет сматра да би требало направити ширу анализу и дати одређене препоруке који су садржаји прилагођени за децу.

Сведочење посредством аудио-видео линка 

Говорећи о томе када ће жртве моћи да сведоче преко аудио-видео линкова, Вујић је рекао да се планира увођење, то је осетљиво питање због одређених процесних претпоставки, које морају да се испуне, али је то један од начина да се избегне директно суочавање, како би дете могло да да целовит исказ.

"Судови морају да испуне процесне обавезе, а кривично право је круто и строго, али гледамо начин на који ћемо обезбедити процесну једнакост странака у поступку, заштити људска права и окривљеног, али омогућити жртви да изрази без осећаја угрожености свој став и сведочење", истакао је Вујић.

"Планирамо читаву мрежу, али се мора повести рачуна због одређених процесних разлога где морамо обезбедити исказ", каже члан Савета за малолетнике.

Подсећа да је по Закону о малолетницима ограничено испитивање, да се не би десило да жртва обљубе над дететом даје исказ 16 пута. То је сада ограничено на два пута.

Србија је потписала Конвенцију УН и бројна међународна докумената о посебним правима деце и малолетника у вези са условима вођења правних поступака.

"Сва документа су уграђена и у наше законе, Савет даје препоруке Правосудној академији, ти стандарди нису заковани и трудимо се да их имплементирамо што више у домаће законодавство", закључио је Ненад Вујић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси