Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Принудна наплата у СОС каналу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 05. 2012.

Аутор: Б. Билбија Извор: Политика

Принудна наплата у СОС каналу

Виши привредни суд донео решење о скидању 4,5 милиона динара са рачуна спортске телевизије

На адресу београдске спортске телевизије СОС канал, ових дана стигло је решење Вишег привредног суда у Београду, на основу захтева Републичке агенције за електронске комуникације (Рател), да им принудним путем скину средства са рачуна, у износу од 4,5 милиона динара.


Драгиша Ковачевић, власник и директор СОС канала, тврди за „Политику” да је реч о својеврсном притиску и угрожавању слободе медија.

– Они желе да СОС канал престане да ради пре него што се судски процес заврши. Највећи нонсенс је што се то десило управо на 17. рођендан наше телевизије. Већ пету годину водимо спор са Рателом и РРА, јер смо на конкурсу добили регионалну фреквенцију која је неисправна.

На 36. каналу који нам је додељен на јавном конкурсу, емитује се Други програм румунске државне телевизије, са хиљаду пута јачом снагом од СОС канала. Дозволу су нам издали Рател и Републичка радиодифузна агенција (РРА), с тим што је Рател задужен да направи план и слободне фреквенције ставља на јавни конкурс – објашњава Ковачевић.

Директор ове телевизије подсећа да су већ кроз два-три дана по добијању дозволе схватили да имају озбиљне сметње на фреквенцији.

– Небројено пута смо се обраћали Рателу. У почетку нису ни прихватали разговор, више од пола године. Онда су, јуна 2007, извршили мерење и установили да је канал неисправан и да Румуни емитују на истој фреквенцији. Пресавили смо табак и од краја 2007. тужимо се са Рателом. Исто то је установио и судски вештак: да је канал међународно некоординисан и као такав није ни смео да буде у процедури за додељивање на јавном конкурсу.

Затим је судски вештак финансијске струке, кога је суд одредио, установио да је штета СОС канала више од 650 милиона динара – наводи наш саговорник.

Друготужени РРА, у међувремену, предлаже Рателу да изврше поравнање, али је он то одбио, додаје Ковачевић.

– Пре месец дана, Рател је ангажовао новог адвоката, Радета Булатовића, који је у време када је СОС добио фреквенцију био шеф БИА. Ми и даље инсистирамо да се договоримо, што је и став РРА. Али, сада имамо обрт, Рател тражи да платимо надокнаду за коришћење фреквенције, односно за услугу коју нисмо никада користили, јер је канал био практично неупотребљив.

Са каматама, то износи око 4,5 милиона динара. Још пре годину дана, нама је суд по њиховом захтеву блокирао рачун и скинуо око милион динара. Обратили смо се Рателу и они су прихватили да сачекамо да се спор код Привредног суда заврши и да се онда раскусурамо, да видимо ко коме дугује – напомиње директор.

Према његовим речима, комплетну документацију предали су још пре две године представницима Европске комисије у Београду и они су је проследили у Брисел.

– Одговорили су нам да су веома забринути због ове ситуације и да ће пратити стање, али да се неће мешати у судски поступак. Тврдим да је Рател нама дао фреквенцију за коју је унапред знао да није исправна. Једино што ми никад није било јасно: ко је и због чега желео да угаси СОС канал – пита Ковачевић.

Александра Стефановић, саветница за односе са јавношћу у Рателу, каже за наш лист да у овој институцији за сада немају коментар.

Рател не жели да коментарише судски поступак који је у току, да не бисмо на тај начин вршили притисак на суд. Када се заврши судски поступак, тада ћемо изаћи у јавност. Ми немамо разлога да било шта кријемо – напомиње представница Ратела.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси