Вести
23. 02. 2021.
Слободан Цвејић: Људи радије играју политичке игре, него што штите основне принципе
Постоји искуство да је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) чекало по неколико година на мишљење ресорног министарства, због кога не може нешто да предузме, изјавио је ФоНету професор Филозофског факултета Слободан Цвејић, који је, радећи у РЕМ годину дана, схватио да се иза таквих случајева крије много одабране пасивности Савета РЕМ.
Када једно регулаторно тако ради, „односно не ради“, онда правила игре одређује онај ко доминира на медијској сцени, „а то не мора да буде једна политичка опција, него један медијски могул каквог ми имамо у Србији“, указао је Цвејић у серијалу разговора Пресступ.
Како је приметио, то РЕМ доводи у положај зависности, јер када једна медијска кућа, „као што је Пинк“, постане финансијер и до 50 одсто прихода РЕМ, „онда и без директног и непосредног притиска, руководство почне да размишља како треба да се понаша да би онај који обезбеђује 50 одсто прихода био задовољан“.
Према речима Цвејића, потребно је да они који раде у таквом регулаторном телу имају „појачану одговорност и свест“ и не показују „страх и снисходљивост према једном таквом играчу“.
Требало би замислити једну потпуно отворену и транспарентну ситуацију у којој се чланови Савета РЕМ бирају без политичког утицаја, додао је он, „јер овде постоји политички утицај за сваког ко је биран, укључујући и нас који смо дошли као резултат легитимних политичких преговора“.
Али и када би све било тако транспарентно, Цвејић се пита да ли би се међу девет чланова РЕМ нашло петоро оних који би желели да штите демократске принципе и уведу ред у медијску сцену.
Који би, како је објаснио, желели да „натерају“ емитере са националном фреквенцијом да праве програм онако како су се обавезали у елаборату и како су дужни по закону.
Цвејић сматра да постоје инструменти за промену ствари, али да „људи радије играју политичке игре и праве ситне политичке договоре, него што штите неке основне принципе“.
Он предвиђа да ће то друштву „доћи главе“, јер су то „ствари које праве негативну селекцију“ и напомиње да би РЕМ требало да „изнесе неку последицу те врсте да би показао да има своју самосталност“.
За Цвејића је стање на медијској сцени „отприлике онакво какво је и стање у друштву, до конфликтности подељено по политичким, идеолошким и културним линијама“.
Он је констатовао да је одговорност политичке елите за такво стање велика и „генерисана је већ више деценија“ и оценио да је „кулминирала са овом владајућом структуром“.
Према Цвејићевом виђењу, медији до сада „нису у овој мери били инструментализовани“ у политичке сврхе и нико до сада, „као што то чини владајућа структура“, није успео да сконцентрише толику моћ или утицај у медијима.
„Иза тога не би требало да се сакрију сви они новинари или назови новинари који свој посао не обављају како треба, који су, док су студирали, изгледа научили како да манипулишу основним принципима новинарства, и ставе се у службу пропаганде“, предочио је Цвејић.
Он је стање описао као „катастрофално, поготово у ситуацији у којој медијски јавни сервис, настојећи да заштити своју позицију, одлучује да се пасивизира и покуша да се склони из конфликтне политичке ситуације“.
Тиме гуши своју главну улогу сервиса за објективно, истинито и потпуно обавештавање грађана, образложио је Цвејић, који мисли да би „било лепо“ да нема поделе између новинарских удружења и да постоји јача сарадња удружења грађана и новинарских удружења око одбране неких циљева, „али ње нема“.
Упитан зашто је у програмима неких националних емитера упадљив недостатак образовног, културног и дечијег програма, он је одговорио да су главни разлози за то комерцијалне природе, јер се у тим програмима „не може успешно емитовати толико реклама колико у ријалити програму или спортском преносу“.
Како је протумачио, ти су програми скупљи и траже већа знања „којих нема довољно на тржишту“, мада телевизије могу да комбинују програм, а да не наруше пропорције страног и сопственог програма.
Цвејић верује да свака телевизија може да испуни те критеријуме и „очува право на заузимање националне фреквенције“.
Он је уверен да то није мање важан проблем од проблема политичке злоупотребе и доминације једне политичке опције у информативним програмима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.